Председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) Ђорђе Милићевић о ребалансу буџета за 2021, годину.

„Држава је у периоду пандемије корона вируса прихватила на себе највећи терет кризе, избегнут је најгори могући сценарио, показало се да систем функционише онда када је најтеже и остварује економске резултате који су на завидном нивоу.

Кроз буџет су дефинисани стубови развоја у наредном периоду, циљеви који се желе постићи. Овај ребаланс је наставак реализације тог пута.“

Захваљујем уважена председавајућа, поштовано председништво, поштовани министре, поштовани представниче министарства.

Посланичка група СПС је током расправе о буџету за 2021. годину потпуно јасно рекла да сматрамо да Србија у 2021. годину улази јака и економски стабилна са привредом која је на стабилним ногама, са једним потпуним уверењем, заправо најпре са привредном стопом раста, највећом привредном стопом раста у Европи, односно пада у Европи и са потпуним уверењем да ћемо успети да реализујемо ону пројектовану стопу БДП од 6%.

Период са којим се суочава не само Србија, већ читав свет, период пун искушења, изазова, највећи здравствени изазов, нажалост са којим се суочава и Србија и свет, намећу, нажалост у Србији данас три кључна питања и о томе је данас током уводног излагања од колега већ било речи. Дакле, једно од кључних питања је да ли је било отпуштања радника у Србији? Да ли је било затварања фабрика у Србији? Да ли су страни инвеститори одустали од улагања у Србију? 

Није било отпуштања радника и ја желим да по ко зна који пут подсетим, наспрам 2012. године када је стопа незапослености била 25,9%, данас је на рекордних испод 9%. Што се тиче фабрика, наравно да није било затварања фабрика. А што се тиче страних директних инвестиција у протеклој години, стране директне инвестиције су биле три милијарде еура. Оно што је изузетно важно нагласити укупан износ страних директних инвестиција који пристигне на Балкан 60% страних директних инвестиција је управо усмерено ка Србији. Није случајно да „Фајненшел тајмс“ већ неколико година уназад Србију сврстава у ранг држава, не само у региону, већ и шире као некога ко је најпривлачнија држава за стране инвеститоре.

Један од последњих примера, надам се не последњих али један од новијих примера који желим да наведем, је долазак јапанске компаније „Нидек“ у Нови Сад. Дакле, јапанска компанија која ће у први мах запослити, исправите ме министре ако грешим, негде око 470 људи. Јапанска компанија која планира да инвестира у овој години 1,5 милијарди еура, а на нашу велику радост и задовољство, пола од тога ће инвестирати управо у Србију.

Јапанске, ово је чини ми се друга јапанска компанија која долази у Србију, јапанске компаније не долазе тамо где је лоше. Јапанске компаније долазе у државе које представљају атрактивну инвестициону дестинацију што Србија данас свакако јесте.

Када говоримо о буџету, а самим тим и о изменама и допунама Закона о буџету или ребалансу буџета, буџет је живот. Нереалан буџет је нереалан живот. 

Овде се поставља неколико суштинских питања. 

Да ли је живот у Србији требао да стане у периоду пандемије која је изазвана Ковидом и да ли је председник, Влада, Народна скупштина Републике Србије, да ли су требали да се понашају, направићу једну дигресију, као знате када је напољу лоше време па онда негде покушате да се сакријете, па сачекате да то лоше време прође, па онда наставите даље пут којим сте кренули. 

Када кажем, фигуративно, пут којим сте кренули, мислим на реализацију оног циља министре о оном којем сте говорили „Србија 2025“, а мислим и на реформски пут Владе који је започео 2014. године, чији су темељи постављени 2014. године што значи раст, реформе, развој, напредак и просперитет. 

Наравно да то нису учинили ни председник, ни Влада, ни Народна скупштина Републике Србије, јер то би било крајње неодговорно и то би било крајње неозбиљно. 

Држава је, дакле, највећи терет кризе у периоду пандемије прихватила на себе. Избегнут је најцрњи могући, најгори могући сценарио и ја не желим да поредим Србију са другим државама. 

Хајде да говоримо само о Србији, не желим да поредим Србију ни са државама у региону ни ван региона, али хајде да говоримо само о Србији и о нашим резултатима. 

Дакле, избегнут је најгори могући сценарио, показало се да систем функционише онда када је најтеже и не само да систем функционише, него тај систем остварује економске показатеље и економске резултате који су на завидном нивоу. 

Знате, можете ви да пласирате путем јавности лаж, можете да пласирате неистине, али када говорите о економији, ту су бројке, ту су показатељи, ту су чињенице, оне су егзактне. 

Ту не можете да преварите грађане Србије и са друге стране, наравно, да грађани Србије осећају оно што чини и ради председник и Влада и Народна скупштина Републике Србије. Дакле, кроз буџет су дефинисани стубови развоја у наредном временском периоду, циљеви који се желе постићи и овај ребаланс заправо је наставак реализације тог пута, рекао сам крајњи циљ је оно о чему сте говорили „Србија 2025“, просечна пензија 470 евра, после просечна плата у Србији 900 евра. А знате, онај, како каже наш народ, онај ко стане на пола пута а не пређе ни на једну ни на другу страну обично буде прегажен. 

Наравно да то није дозволио председник Србије, ни Влада ни Народна скупштина Републике Србије. 

Ово је реформска влада за тешко време и о томе смо говорили током конституисања и формирања Владе Републике Србије и сваки законски предлог, министре, који је дошао из вашег министарства, а тиче се конкретно макроекономске стабилности, тиче се финансија, у периоду када је било најтеже од марта месеца до данас се не може дефинисати као политичка прокламација. Имао је јасно и конкретно дефинисане циљеве и јасно и конкретно дефинисане рокове. Ти циљеви су реализовани, а рокови ниједног тренутка нису пробијени. 

Прва два пакета помоћи су показале резултате, а трећи пакет као што сте рекли, има за циљ да сачува економију радна места, обезбеди једну, рекао бих, добру стартну позицију у Србији за период, заправо за онај први дан када прође период пандемије, када прође пандемија вируса.

Зашто ребаланс буџета? Ублажавање последица изазване пандемијом, као и због повећаног броја капиталних инвестиција, али и завршетка оних капиталних инвестиција које су започете, и завршетка како оних инвестиција, пре свега, када је реч о здравственој инфраструктури, што је и у овом тренутку изузетно важно и значајно. 

Када говоримо већ о здравству, за вакцине је издвојен огроман новац, то је јако важно за грађане Србије, јер здравље нема цену. Борба за вакцине је данас као у марту месецу прошле године борба за респираторе и ми смо једина држава у свету, да једина држава у Европи, рекао сам да не желим да поредим, али једина држава у Европи која је имала на располагању све четири вакцине и ниједног тренутка се није каснило, није постојало кашњење када је реч о ревакцинисању. 

Једина држава која има врло јасну и прецизно дефинисане циљеве. А циљ је, крајем маја месеца више од три милиона грађана да буде ревакцинисано и та борба се наставља након маја месеца. 

Дакле, када је реч о здравственој инфраструктури оно што посебно желим да нагласим јесте планира се изградња нове ковид болнице у Новом Саду, затим креће се и са изградњом фабрике вакцина, то посебно желим да истакнем у којој би се производиле вакцине кинеског „Синофарма“, планирано је да фабрика буде изграђена у сарадњи са кинеским партнерима из Кине и УЕА, очекује се да изградњом ове фабрике вакцина крене средином октобра ове године. 

План је да се у фабрици месечно производи више од два милиона доза „Синофарма“ вакцина, које би се користиле за потребе Србије, али би се извозиле пре свега и у остале земље региона. Дакле, још једна потврда, потврда успешности српске политике у периоду пандемије, дакле, Србија је фактор стабилности у региону. 

Још једна сјајна вест када говоримо о вакцинама коју је пре неколико дана саопштио и председник Републике, ја то је да ће „Торлак“ постати један од највећих произвођача вакцина и најпрепознатљивијих произвођача вакцина, не само у региону, већ шире. Да је након консултација коју је обавио са министрима, са представницима фармацеутске индустрије, са стручњацима из области здравства донет закључа, исправите ме ако грешим 18 милиона евра да се уложи у паковање и пуњење вакцина да се 20 милиона евра уложи у опремање „Торлака“ и да се креће са бизнис планом, са пројектом како би се кренуло у реализацију израде четворовалентне вакцине.

Ја сам разговарао и са колегама који су из области здравствене струке, и то је од изузетне важности и значаја, за Србију. Када говоримо такође о здравственој инфраструктури, планиран је завршетак радова на реконструкцији изградњи КЦ у Београду, и ту је реконструкција КЦ Војводине, у Новом Саду, као што сам рекао, као и других општих болница.

Подсетићу вас да смо буџетом за 2021. годину, дефинисали три стуба, јасно три стуба развоја да би дошли до оног коначног циља. Први, борба против короне, други животни стандард грађана и трећи, веће издвајање за капиталне инвестиције.

Када је реч о борби против короне, већ сам рекао шта је суштина. Када је реч о животном стандарду грађана, желим да подсетим, дакле, до трећег пакета издвојено је 704 милијарди динара или 6 милијарди евра, што је 12,9 посто БДП.

Има ли једна држава у Европи и у свету, ту морам да направим дигресију и поређење, која је у периоду пандемије, повећала пензије за 5,9%, која је повећала плате у јавном сектору за 3,5%, па 1,5%, минимална цена рада за 6,6%, плате здравственим радницима за 5%, има ли једна држава у свету која је издвојила у прва два пакета 100 евра за пунолетне грађане, за пензионере 4000, па 5000 динара, и за здравствене раднике 10.000 динара.

Овај трећи пакет помоћи вредан је 257 милијарди динара и то је 4,3% БДП.

Дакле, помоћ државе од почетка пандемије, када саберемо ова три пакета помоћи, је 17,9% БДП-а. Шта то конкретно значи када говоримо о животном стандарду грађана?

Веома таксативно, дакле – једнократна помоћ за 1,7 милиона пензионера од 50 евра; помоћ за 6.118.911 пунолетних грађана од 60 евра; грађани који су на евиденцији НСЗ добиће и додатних 60 евра једнократне помоћи; директна помоћ државе у висини од 1,5 минималца за 1.505.093 предузетника и запослених у микро, малим, средњим, али и у великим предузећима. Поред једног минималца подршку у висини од још једног пуног минималца добиће угоститељи, туристичке агенције, лиценцирани туристички водичи. Градски хотели ће добити директну подршку државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају, 150 евра по смештајној јединици. Директну подршку добиће превозници, 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци. За све Србе са КиМ, они који признају Србију као своју државу, 100 евра, плус 100 евра за незапослене.

Дакле, као што сам рекао, заједно са претходна два пакета укупна помоћ државе од почетка пандемије износи 17,2% БДП-а.

Када је реч о трећем стубу за који ми сматрамо да је од велике важности и значаја, о томе смо говорили и током буџета за 2021. годину, никада Србија није више издвојила за капиталне инвестиције, 330 милијарди динара, што је 5,5% БДП-а. То управо треба да подстакне реализацију оне пројектоване стопе раста БДП-а од 6%. 

Показало се да када држава подстиче улагање, односно када држава улаже у капиталне инвестиције то подстиче и стране и домаће инвеститоре да улажу. Ребалансом се издвајају додатних 88 милијарди динара за нове инвестиције, за наставак великих капиталних пројекта са којима смо већ започели, односно са којима се већ кренуло.

Тренутно се граде четири ауто-пута. Деоница „Милош Велики“ од Прељине до Пожеге, биће завршена, као што је речено, 7. јануара наредне године. Већ у мају биће потписан уговор за наставак ауто-пута дужине 107 километара, чини ми се до Црне Горе, укупне вредности 1,5 милијарди евра. Дакле, за два часа и 15 минута ви стижете до Црне Горе, што је било незамисливо у претходном временском периоду. Гради се Рума – Шабац – Лозница, затим деоница Лајковац – Ваљево, што морам посебно да истакнем као локалпатриота, затим се настављају радови на изградњи Моравског коридора, тј. ауто-пута од Појата до Прељине. Завршена ће бити следеће година пруга Београд – Нови Сад. Ради се на пројектној документацији за обнову барске пруге, Ваљево – Врбница на граници са Црном Гором. Завршава се изградња Балканског тока и биће изграђена секундарна мрежа гасовода до Врања и Ваљева. Биће настављени пројекти осумпоравања у Тенту А и Б у Обреновцу, а такође ћемо градити канализациону мрежу у великом броју општина и градова. Само у Крагујевцу треба да се изгради 650 километара канализације, док ће у Нишу то бити 525 километара. 

Дакле, ми у потпуности верујемо када председник каже да ће Србија 1. децембра имати у изградњи осам ауто-путева, и то ће бити нешто што у историји Србије није забележено, нешто зашта никада нисмо имали ни снаге, ни моћи, ни могућности. То показује којом брзином Србија иде напред наспрам осталих држава.

Посебно када је реч о инфраструктури желим да истакнем нешто што у потпуности подржавам, а то је за изградњу београдског метроа издвојено је три милијарде 210 милиона динара, што је знак да ће се у овој години интензивно радити на припреми пројектне документације, а крајем године би требало да почну радови на овом пројекту који је актуелан више од три деценије. 

Наш друг, Милутин Мркоњић је врло често говорио о том пројекту и ми млађи смо некако, ја не припадам више тој млађој генерацији, ајде да кажем средњој генерацији, али смо научили од њега да нема економског без инфраструктурног развоја. 

Дакле, више пута је говорио о почецима овог пројекта и о отварању прве фазе са станицом метроа код Вуковог споменика. 

За пољопривреду, као што су колеге говориле, издвојено је додатних 5,5 милијарди динара, а за екологију четири милијарде динара. 

Имамо пројекат изградње комуналне инфраструктуре за одлагање комуналног чврстог отпада у Републици Србији, као и унапређење инфраструктуре за заштиту животне средине.

Екологија је један од приоритета Владе Републике Србије и Влада ће свакако наставити да спроводи ове пројекте и активности којима је циљ да се унапреди стање животне средине, повећање буџета. Најбољи доказ говори колико је држава томе посвећена. 

Увек када се говори о ребалансу буџета постављају се и додатна питања – одакле новац за ребаланс буџета? Део новца предвиђен је ребалансом буџета управо зато што је у првом кварталу остварен добар резултат, бољи за око 500 милиона евра од планираног. Тачно је, предвиђено и мање задуживање, иде се на домаће и међународно финансијско тржиште и то свакако јесте у складу са економијом коју воде готово све светске економије, али и са политиком коју смо дефинисали током прошле године.

Постоје критике, али све те критике које слушамо просто остављају по страни резултате. Резултати су одговор на сваку критику. 

Фискални савет, уз дужно поштовање, али лепо је седети у удобним фотељама, лепо је бавити се анализама, извештајима, али уско стручна политика, поновићу по ко зна који пут, није чаробни штапић. Не можете замерити Влади што помаже животни стандард и што помаже грађанима. То доприноси смањењу сиромаштва, то доприноси повећању потрошње, куповној моћи. То је, ваљда, интерес свих нас.

Није то нешто што је измислила Србија, то су користиле, колико је мени познато и веће светске економије попут Јапана, попут САД. Дакле, није уско стручна политика чаробни штапић. Влада води економску, али социјално одговорну политику.

Када кажу да има неселективан приступ када је реч о инфраструктурним пројектима, било би добро некада устати, напустити салонску политику, устати из удобних фотеља, отићи међу грађане, разговарати са грађанима и питати грађане како се осећају када добију подршку државе од 100 евра, када добију подршку државе овим трећим пакетом и како се грађани осећају када су свесни чињенице да ће у Србији бити грађено осам аутопутева.

На самом крају, наравно да ће посланичка група Социјалистичке партије Србије у дану за гласање подржати овај предлог.