Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС о сету финансијских закона: Предлогу закона о Привременом регистру пунолетних држављана Републике Србије којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, који је поднела Влада;

Предлогу закона о изменама Закона о утврђивању гарантне шеме као мера подршке привреди за ублажавање последица пандемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, који је поднела Влада;

Предлогу закона о утврђивању друге гарантне шеме као мера додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, који је поднела Влада;

Предлогу закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је поднела Влада;

Уважени председавајући, господине Орлићу, поштовани министре, поштовани представниче Министарства, даме и господо народни посланици, данас нешто што је везано заправо врло директно за јучерашњу тему, а то су измене и допуна Закона о буџету за 2021. годину. Тешко је данас говорити, а не поменути нешто о чему смо током јучерашњег дана већ говорили. 

Дакле, ово јесте сет пратећих закона који треба да заправо пре свега за приоритет има и да омогући реализацију трећег пакета економских мера Владе Републике Србије. Оно што желим да кажем на самом почетку јесте да тај трећи економски пакет мера за подршку привреди и грађанима, вредан је и подсетићу, о томе смо говорили током јучерашњег дана као посланичка група СПС вредан је 257,1 милијарду динара, односно 4,3% бруто друштвеног производа. 

Прва два пакета помоћи су дефинитивно дала резултате, сачувала су радна места, производне погоне, а пад бруто друштвеног производа је био најмањи у Европи, исправите ме, министре, ако грешим, али износио је минус 1%. Сада овим трећим пакетом желимо да сачувамо нашу економију, да сачувамо ликвидност, солвентност читаве привреде, да сачувамо радна места, реализујемо повећани број капиталних инвестиција, нових капиталних инвестиција, завршимо оне капиталне инвестиције чија је реализација започета, а све са циљем да оног првог дана, а надамо се да је тај дан близу, када се заврши овај период пандемије коначно, имамо добру стартну позицију да наставимо са растом, са развојем, са напретком и са просперитетом Србије. Укупна помоћ државе од почетка пандемије, заједно са овим трећим пакетом о којем говоримо, је 17,2% бруто друштвеног производа и то сасвим довољно говори о економској снази наше државе.

Е сада, када смо говорили о буџету, ја сам то подсетио и током јучерашњег дана, када смо говорили о буџету за 2021. годину, рекли да Србија у 2021. годину улази јака и економски стабилна, са привредом која је на стабилним ногама, са потпуним уверењем да ћемо да реализујемо ону пројектовану стопу бруто друштвеног производа од 6%. 

Али одакле та економска стабилност? Одакле та економска снага Србији у 2021. години, када се од марта месеца 2020. године до данас и даље суочавамо са највећим здравственим изазовом, чији се крај још увек не назире, али ја верујем да ћемо да заједно победимо у тој веома важној и значајној бици? Па управо захваљујући тешким, непопуларним, али храбрим и одлучним мерама, реформском курсу Владе Републике Србије, створен је један здрав систем који је пре свега заснован на здравим основама. Када кажем здравим основама, не мислим на политиканство, не мислим на списак лепих жеља, не мислим на оно што би грађани желели да чују, већ на оно што је реалност, здрав систем који је заснован на животу и који је заснован на економији.

Четири године заредом, и ви сте о томе говорили, министре, током јучерашњег дана, четири године заредом смо имали суфицит у буџету. Ја ћу подсетити на 2019. годину и када смо говорили овде у пленуму о ребалансу буџета за 2019. годину. Зашто намерно истичем 2019. годину? Јер то је година непосредно, нажалост, пред март 2020. године, када нас је задесио период пандемије који је изазван корона вирусом. Тада смо усвајали последњи ребаланс пред пандемију буџета за 2019. годину и ми смо врло јасно рекли да то чинимо не зато што имамо повећање расхода, већ повећање прихода, које је далеко веће од очекиваног, и имамо сигурну и стабилну стопу инфлације, имамо сигуран курс динара и да са оптимизмом коначно можемо гледати на период који је пред нама.

Дакле, завршили смо процес фискалне консолидације, окрећемо се ка расту и развоју и оно што је изузетно важно било у том тренутку јесте да сачувамо макроекономску стабилност, да сачувамо она тешко стечена фискална достигнућа до којих се дошло кроз реформски курс Владе Републике Србије, али исто тако да прихватимо све оне подстицаје, све оне иницијативе које воде ка расту и развоју. Тада су многи квазикритичари то дочекали са подсмехом, а колико је све то важно, када смо говорили о суфициту буџета, када смо говорили о ребалансу буџета, колико је све то важно потврђује управо период пандемије који креће од марта месеца 2020. године.

Као што је већ било речи, циљ прва три закона о којима данас говоримо јесте да се омогући примена трећег пакета помоћи, односно ови закони имају за циљ пре свега ублажавање последица изазваних пандемијом. 

Најпре, Предлог закона о привременом регистру пунолетних држављана Републике Србије којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести Ковида-19 изазване вирусом. Овим законом уређује се начин на који ће бити направљен и вођен привремени регистар пунолетних држављана којима ће бити уплаћена новчана помоћ, начин уплате новчане помоћи за ублажавање последица пандемије, као и друга питања која су од значаја за добијање ове новчане помоћи.

Оно што овде треба посебно истаћи, о томе смо говорили током јучерашњег дана, дакле, ми овде говоримо о пунолетним грађанима који остварују право, а њих је 6.118.911. Износ од 60 евра, односно два пута по 30 евра моћи ће да добију држављани Србије који су пунолетни на дан ступања на снагу овог закона, који имају пребивалиште на територији Републике Србије, важећу личну карту и који се пријаве за уплату новчане помоћи. 

Зарад јавности мислим да је важно још једном подсетити и истаћи да ће пунолетни грађани моћи да се пријаве у периоду од 28. априла до 15. маја ове године, и то електронски преко портала Управе за трезор или телефонски преко контакт-центра који ће почети са радом 5. маја. Дакле, истом процедуром као и прошле године када је свим пријављеним грађанима уплаћена помоћ од 100 евра. Корисницима пензија, примаоцима новчане социјалне помоћи и лицима у Заводу за извршење кривичних санкција ће помоћ бити уплаћена без подношења пријаве. Поред 60 евра, веома важна ствар, 1,7 милиона пензионера ће добити и једнократну помоћ државе у износу од 50 евра. Такође, грађани који су на евиденцији Националне службе за запошљавање добиће додатних 60 евра једнократне помоћи.

Е сада, господине министре, овде бих имао само једно питање, када говоримо о Националној служби за запошљавање. Постоји ли неки датум и рок до којег би грађани морали бити пријављени да би остварили право на ову новчану помоћ?

Овим показујемо да као држава бринемо о својим грађанима, да је унапређење животног стандарда приоритет Владе Републике Србије, то смо дефинисали и кроз буџет за 2021. годину, а доказ за то је да смо у прошлој години упркос кризи светских размера, у тренутку када је у ЕУ без посла остало чак шест милиона људи. 

Ми не само да смо сачували свако радно место, не само да смо сачували сваку фабрику, не само да смо имали прилив страних директних инвестиција укупне вредности од три милијарде евра, ми смо омогућили, као држава, да најпре, као што сам рекао, сваком пунолетном грађанину обезбедимо стотину евра, да се пензионерима омогући помоћ најпре од 4.000, па 5.000 динара, 10.000 динара за сваког здравственог радника. У периоду пандемије, повећане су пензије за 5,9%, повећане су плате у јавном сектору најпре за 3,5%, потом за 1,5%, минимална цена рада за 6,5% и повећане су плате медицинским радницима за 5%. Ја још једном, по ко зна који пут у пленуму, постављам питање да ли је и једна држава у Европи, да ли је и једна држава у свету преузела оволики терет кризе на себе у периоду пандемије.

Током јучерашњег дана сам, говорећи о изменама и допунама Закона о буџету или о ребалансу буџета, како скраћено кажемо, рекао да ови квази критичари који врло често критикују не само мере, већ и сваки потез владајуће коалиције можете критиковати, али када говорите о економији онда је то веома тешко, јер то су бројке, то су цифре, чињенице и тешко је то демантовати. Када говоримо о чињеницама, ево неколико економских података. 

Минимална цена рада, рецимо 2012. године у априлу месецу, износила је 115 динара, а 2021. године 183,93 динара, од 1. јануара 2021. године минимална цена, као што сам рекао увећана је за 6,6% тј. за око 2.000 динара, тако да сада минималац износи 32.126 динара. Просечна плата нето у динарима 2012. године 41.377 динара, а јануара 2021. године 63.109 динара. Просечна пензија у динарима 2012. године 23.024 динара, а просечна пензија у јануару, рецимо 2021. године, 29.378 динара. Важно је истаћи да просечан чек који је износио 27.700 динара сада је већи за око 1.700 динара. Укупно повећање пензија, дакле  у периоду од 2012. до 2021. године је 30,9%. 

Незапосленост, о томе смо већ говорили. Дакле, успело се сачувати свако радно место од рекордне незапослености која је 2012. године износила 25,9% дошло се до историјског минимума од 9% у 2020. години.

Јавни дуг, оно о чему врло често слушамо од тзв. квази критичара, опет кажем ви ме министре исправите ако грешим, на дан 28. фебруара 2021. године јавни дуг је износио 53,5%. Дакле, што је мање од нивоа Мастрихта од 60%, 60% БДП и критеријуми из Мастрихта који је установљен још 1991. године унутар тадашње Европске заједнице односи се на то колики је ниво дуга које државе максимално могу да имају да би биле кандидат за чланство у евро зони, односно валутној унији од тада се фигурира са тим податком од тих 60%. 

Стране директне инвестиције, као што сам рекао, током 2020. године три милијарде евра, а у јануару 2021. године износиле су већ 230,4 милиона евра. То су подаци и сада најбољи одговор на било какву критику су резултати и чињенице које тешко да може било ко да демантује.

Када говоримо о друга два законска предлога – Предлогу закона о изменама Закона о утврђивању гарантне шеме, као мере подршке привреди за ублажавање последица пандемија болести Ковида-19 изазване Сарсом и Предлогу закона о утврђивању друге гарантне шеме као мера додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије. 

Дакле, као што сте рекли у уводном излагању они имају за циљ да очувају пре свега ликвидност приватног сектора и ми сматрамо да је приватни сектор од изузетне важности и значаја за Србију, да је приватни сектор будућност Србије, да је приватни сектор крвоток Србије, да је привреда од велике важности и значаја за Србију, јер привреда је та која отвара нова радна места, али са друге стране држава на неки начин и живи од привреде управо убирајући дажбине и приходе од приватног сектора.

Обезбеђено је додатних 500 милиона евра за привреднике и продужен је период расположивости за годину дана. Дакле, кроз другу гарантну шему обезбеђено је додатних 500 милиона евра, првенствено најугроженијим делатностима попут угоститељства, путничког транспорта, хотелијерства, у градовима и туристичким агенцијама као најугроженијим фирмама које су забележиле пада од пословних прихода изнад 20% у 2020. години.

Кроз трећи пакет помоћ држава је помогла привреду за предузетнике запослене у микро, малим, средњим али и у великим предузећима. Обезбеђена је помоћ у висини од једног и по минималца, поред тога угоститељ, туристичке агенције, лиценцирани туристички водичи, пратиоци, хотели, одмаралишта, рента кар агенције, имаће подршку државе у висини од још једног пуног минималца. Градски хотели ће добити 350 евра по индивидуалном лежају, и 150 евра по смештајној јединици. Директну подршку добиће и сектор превоза путника и друмског саобраћаја и аутобуских станица која подразумева 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци. Држава је овим показала да брине о најугроженијим привредним секторима, о онима који су заправо у овом периоду од марта месеца прошле године до данас претрпели највеће губитке. 

Када је реч о изменама и допунама Закон о порезу на доходак грађана и допуну Закона о доприносу за обавезно социјално осигурање, ова два закона су заправо основ за опорезивање тих тзв. фриленсера или тих радника или радника на интернету. Ми у потпуности подржавамо договор који је јуче постигнут између Владе Републике Србије и представника удружења фриленсера и удружења радника на интернету, а тиче се начина плаћања пореских обавеза представника ове индустрије. Дакле, постигнут је договор да се нормирани трошкови повећају са постојећих 43% на 50%, као и да се радницима на интернету, односно фриленсерима омогући уписивање радног стажа сразмерно уплаћеном делу обавеза. Влада Србије овим је изашла у сусрет фриленсерима, узимајући у обзир социјалну категорију. То значи да фриленсери који су месечно зарађивали од око 65.000 динара нису у обавези да плаћају порезе и доприносе уназад, а они који су зарађивали више од тога имаће прилику да дуг отплате у наредних десет година тј. кроз 120 плата и на тај дуг неће се обрачунавати затезна камата.

Дакле, убеђен сам да вечерас када изађемо и када завршимо ово заседање, нећемо поново наићи на неку гомилу људи која ће посланицима викати – лопови, јер док нама вичу лопови, Влада и Народна скупштина Републике Србије покушава да изнађе решење које ће бити у најбољем интересу оних који су се окупили, а питање је да ли и међу онима који су окупљеним испред Скупштине и има фриленсера или су послати да пошаљу некакве политичке пароле. 

Оно што желим на самом крају да кажем, постоје увек критике и некако увек за крај оставим тај Фискални савет. Немам ништа против независних тела и никада нисмо вршили притисак на рад независних тела, напротив подржавамо рад независних тела.

Знамо шта је наша обавеза да ојачамо и оснажимо рад независних тела, али не могу да се не осврнем Фискални савет се опет усудио најпре да критикује доделу новчане помоћи грађанима, као што је учинио за меру прошле године од 100 евра подршке, ако се сећате, за коју се пријавило 4.325.500 грађана. Када томе додамо пензионере, када додамо кориснике социјалне помоћи, то је укупно 6,2 милиона људи.

Волео бих да господину Петровићу поставим питање да ли би он, његов став могао да објасни овим људима. Дакле, њих је 6,2 милиона. 

Да ли би могао да објасни оправданост и сврсисходност свог става? Јер није могао да објасни ни својим запосленима. Питао сам га овде да ли су његови запослени узели помоћ од 100 евра и како су се осећали када су добили ту подршку од 100 евра. Не мислим, при томе, ништа лоше.

Напротив, ми желимо да ојачамо и оснажимо рад независних тела. Потпуно је логично да некада имамо различите ставове, јер ако би мислили исто не би мисли довољно. Са друге стране, ако би независна тела увек мислила исто као и Влада Републике Србије или Народна скупштина Републике Србије, онда би се поставило и питање суштине њиховог постојања. 

Заиста немамо ништа против али користимо нашу аутономију, јер свако има свој део одговорности. Наша одговорност је према грађанима, јер ми смо легитимно изабрани представници грађана. Ова Народна скупштина Републике Србије је гласа народа. Дакле, суштина је у нечем другом. Свако треба да ради свој посао и свако треба да има одређену одговорност. 

Да ли је на Фискалном савету, рецимо, да критикује Европску инвестициону банку, Међународну организацију рада која каже да је добра мера Владе Републике Србије то што је издвојено 100 евра за свако пунолетно лице у периоду када се суочавамо са највећим здравственим изазовом и не само ми, већ читав свет. 

Дакле, Европска банка, Међународна организација рада кажу да је ово добра мера, кажу да је ово мера која смањује сиромаштво, а наилази на критике Фискалног савета, е, сада ми то можемо да протумачимо другачије. Да ли се Фискални савет, као и организације које сам навео као Влада Републике Србије, залажу за смањење сиромаштва у Србији.

Није Србија измислила ову меру. 

Дакле, ову меру су користиле и друге светске економије, о томе сам и јуче говорио, мислим да је то користио и Јапан и Сједињене Америчке Државе и да се разумемо, није спорна конструктивна критика и са тиме завршавам овде, али овде имамо критику која је усмерена ка Европској банци, имамо критику која је усмерена ка Међународној организацији рада, имамо критику, колико сам схватио која је усмерена ка Влади Републике Србије. 

Онда се поставља питање да ли је посао Фискалног савета да критикује све оно што је добро, а ми сматрамо да је ово добро и позитивно, а и огромна већина грађана сматра да је ово била добра и позитивна мера, о томе говоре подаци о којима сам малочас говорио.

Дакле, на самом крају господине министре, посланичка група СПС у дану за гласање подржаће сет предложених закона.