Најновије

Интервју Душана Бајатовића за Новости: Ниједна земља не би испоручила свог председника Вести

Није тајна да сам близак са руководством “Гаспрома” и да имам контакте на различитим нивоима у Русији. Међутим, то не значи ништа. Добри односи произилазе из стратешких веза двеју фирме. Једино што вас чува на позицији коју заузимате јесу резултати и остваривање циљева. Док је тако, бићете руководилац. Кад не можете, нећете. Можете бити награђени неким добро плаћеним саветничким местом, али сигурно нећете бити директор.

Овако Душан Бајатовић, потпредседник СПС, одговара на питање да ли тајна његовог тринаестогодишњег опстанка на челу “Србијагаса” лежи у тако често поновљеној причи да је он – руски човек. О руским и америчким људима у Србији, свађи са Зораном Михајловић, кумству са Јовицом Станишићем, хапшењу Слободана Милошевића, разговарали смо на његовом живописном имању у Сусеку, на обали Дунава и на самом рубу општине Беочин.

На ободу цивилизације, далеко од инфраструктуре, у средини која изгледа као рај на земљи, Бајатовић је подигао своје парче раја. Цело имање снабдева се струјом из соларних панела и водом из бунара, који је заправо мало постројење за производњу воде. Уз викендицу, ту су летња кухиња, летња тераса и мали рибњак богат капиталним примерцима шарана, тостолобика и беле рибе, поред којег време проводи велики кавкаски овчар Ајк. На врху “Бајатовићевог брда”, како га зову малобројне комшије, налази се радни кабинет са фантастичним погледом на Дунав, у потпуности опремљен за састанке и презентације.

На овом имању Бајатовић готово свакодневно угошћава пријатеље, а неретко и пословне партнере, партијске другове и коалиционе партнере. Ручак је, каже, увек спреман, за случај да неко сврати, а рекорд је оборен када су неколико дана заредом, док су трајали радови на имању, спремали ручак за 67 људи. Посебно место заузима подрум, у чијем се једном делу налази складиште вина, углавном оног које Бајатовић са пријатељима производи, а у другом шунке и кулена, такође из домаће производње.

Разговор почињемо скандалом који је обележио почетак мандата ове владе – избацивањем Бајатовића са састанка који је организовала министарка енергетике Зорана Михајловић. Питамо га, може ли енергетски систем Србије да буде стабилан, ако су двоје кључних људи у овој области у личном сукобу:

– Нисам говорио о томе, јер не желим да се то сведе на персонални сукоб. Ја не знам шта је у позадини таквог односа. Оснивач “Србијагаса” је Влада Србије и ми Влади полажемо рачун. Никакав проблем на нивоу професионалне комуникације са министарством или са Владом немамо. Да ли се некоме свиђа Дуле Бајатовић или Зорана Михајловић, то ћемо оставити оним људима који учествују у овој маркетиншкој акцији.

* Да ли сте се после тог догађаја видели или чули са министарком?

– Не. После чувене сачекуше и избацивања са састанка, ја нисам у контакту са госпођом Михајловић, али то није ни нужно.

* Да ли је била груба ваша оцена да, да се то десило на другом месту, не бисте дозволили да прође тако лако?

– Не, не бих то дозволио. Ја бих се потукао са обезбеђењем, али је то недостојно Владе Србије. То би сигурно било тако, они који ме познају знају то. Иако је цео догађај очигледно био инсцениран, некад је боље претрпети.

* Може ли овај сукоб да доведе до ваше смене? Да ли сте сигурни у своју позицију?

– Ја сам државни чиновник. Вредиш онолико колико Влада хоће да те подржи. Директор сам “Србијагаса” 13 година. Било је периода када је то изгледало много лошије, када смо водили скупу социјалну политику. Сви се сећају да је “Србијагас” био дужан 1,7 милијарди евра, а нико се не сећа да су нама становништво и привреда били дужни 2,4 милијарде евра. Од када је то прекинуто, “Србијагас” сваке године има висок профит, а сви и даље причају да је губиташ.

* Да ли мислите да сте мета Зоране Михајловић, јер она у јавности персонификује америчку политику у Србији? Можда би она више волела ЛНГ са Крка него руски гас…

– ЛНГ нема и неће га бити у наредне три године. Тако да Србија не може да се ослони на то. Ако бисте тражили стварне узроке тог судара, то јесу два концепта и то јесте стварни разлог. И један и други концепт су легитимни. По мени снабдевање гасом, пре свега ослоњено на руске изворе, а онда да гледамо шта су диверсификације, у наредних пет до седам година једини је избор Србије. Ако хоћемо да имамо развојну компоненту, да не будемо уцењивани и да не плаћамо гас више него што треба. Американци нуде гас из уљаних шкриљаца или ЛНГ, али те закрчености океана америчким бродовима нема. Цена нафте није довољно велика. Њихови оптимисти кажу да је 85 долара за барел нафте минимум да би се производио гас из уљаних шкриљаца. Међутим, подаци из западних извора кажу да то мора бити од 105 до 115 долара да би било рентабилно. Али, то би био крај светске економије. То би била ужасна економска криза, ако би потрајало. С друге стране, можда је нама био симпатичнији Трамп, али зар није Бајден рекао да је та индустрија у Америци пропала. Сад треба Бугарска, Србија, можда и Мађарска да проћердају своју економску будућност? Треба да спалимо све књиге на ломачи, по којима смо учили о либералној економији. Кажу куповина гаса је политичко питање. Сутра ће тако бити политичко питање и куповина хране или воде. Пошто иза тога увек стоје неки лобији, онда се појављују и сукоби. Ја се трудим да играм за Србију и то увек и радим.

* Може ли ЕУ да поткопа “Балкански ток”, као што су то учинили са “Јужним током”?

– “Балкански ток” је у суштини завршен. Србија и Бугарска се сто одсто снабдевају тим путем. Конкуренција из гасовода ТАП и ТАНАП ће бити око милијарду кубних метара укупно за цео регион Западног Балкана. Србија је прошле године имала раст потрошње 22 одсто, претпрошле 17 одсто. Сигуран сам да ће раст и ове године премашити 20 одсто. Ми ћемо бити на преко три милијарде кубних метара гаса годишње. Могуће је да ћемо 2024. стићи до 3,7 милијарди.

* Ако вас чувају, да ли је тачно да Руси чувају и СПС у влади?

– Не мислим да је тако. СПС је препознат у Русији, али СНС је тај који има директну сарадњу са Путиновом партијом. То не значи да је СПС безначајан. Владајућа структура генерално има одличан третман и одличну сарадњу са руским партијама и руским државним руководством.

* Постоји струја у СНС којој је СПС увек на мети. Кажу да неће сарадњу са вама, неће ваше директоре?

– Моји другови из СПС ће увек да кажу – ми смо много дали, а мало смо добили. А у СНС кажу – они нису донели ништа, требало је све да им узмемо. Знате како, можда СНС има 55 одсто, а СПС ће увек имати између осам и десет одсто. Па, ја бих радије сабирао те резултате него одузимао.

* Задовољни сте сарадњом са напредњацима?

– Тешко да можете да замерите нешто спољној политици коју су водили пре свега Вучић, али и Дачић. Вучић је пре свега радио у региону. Враћено је Косово на сто, заустављена ерозија Дејтонског споразума. Добро смо примљени и код Макрона, Меркелове, Путина, Си Ђинпинга, Албанци нису више у истој позицији у којој су били… Имамо раст друштвеног произовода. Почели смо да се вадимо из онога што је почело распадом Југославије, што је дошло са бомбардовањем и онда са 5. октобром и пљачкашком приватизацијом. А за то треба времена. Оно што такође не можемо да замеримо јесте рад на повратку националне свести. А опозиција проистекла из 5. октобра и те невладине организације треба да размисле зашто их грађани оцењују тако како их оцењују. И што снажнија власт, а то не значи неконтролисана, то су веће шансе да наставимо напредак.

* Били сте партнери са том петооктобарском опозицијом. Па, зар је све што је тада урађено – лоше?

– Најбоље што смо урадили са Демократском странком је потписивање споразума о националном помирењу. Србија је била под превеликим тензијама, много се причало о 6. октобру, о сукобу, а више је фабрика уништено у том периоду него током бомбардовања.

* Дачић предлаже заједничку листу са СНС. Плашите ли се да ће СПС тако изгубити идентитет и постати практично фракција напредњака?

– Они који су сачували СПС су социјалисти и они ће то остати. Ја никад нисам био члан СНС и никада то нећу бити. Али ако треба да будемо на заједничкој листи да би се заштитили национални интереси о којима смо причали, онда ћемо бити. Ако истраживања покажу да нема синергије, тражићемо друго решење.

* Могу ли оптужбе на рачун Палме и његових журки, у којима се помињу Дачић и Антић, да уздрмају позицију СПС и владајућу коалицију?

– Видим да је случај на Вишем тужилаштву и ја сам за сада са тим задовољан. Био сам више пута у Јагодини и нисам никада видео тако нешто.

* Стална тема је ваша плата. Хајде реците колика је, зашто је толика и да ли успевате да је потрошите?

– Помажем многима. Од ФК Војводина, болница, школа, Дечјег села, појединаца… Наравно, остане и за мене. Имам 1.400 евра у “Србијагасу”, све остало су примања из мешовитих руско-српских компанија. Да будем искрен, ја мислим да бих могао да испослујем још неки евро, али би ме онда појели у јавности. Шта је суштина? Ако ви то не узмете, то се изгуби у билансу. А ако узмеш, имаш то на рачуну, па можеш да помогнеш другима, а можеш да помогнеш и себи. Ја сам гледао да помогнем и другима. Имате много сиромашне деце, добрих ђака… Прошле године сам купио један ултразвук, мислим да је коштао 160.000 евра, а за рендген апарат дао сам 8,4 милиона динара. То је око 250.000 евра са неким другим трошковима. И ако неко хоће, ја могу да му дам рачун. Све је плаћено са мог рачуна. Ја нисам сиромашан, нисам то никада ни био, а није ми жао ни да поделим. А како трошим, можете да видите по томе шта имам на себи. Мени до тога није стало. Мој једини фетиш је лов и имам нешто пушака и пиштоља. Деца ми нису нескромна, моја партнерка није нескромна.

* ДА ли сте гледали серију о хапшењу Милошевића?

– Мислим да је та серија тенденциозно смеће. Ја сам, када је Милошевић ухапшен, остао последњи у вили “Мир”. Мало тога што је у серији приказано је тачно. Смета ми што су сви српски лидери на телевизији, укључујући и серију “Краљ Александар”, приказани као морони. И Александар, и Милошевић, Ђинђић, Коштуница… Као да целу српску елиту чине лудаци. И друго, из те серије је потпуно искључен политички контекст. Породица је приказана као луда, а то какви су били притисци, са чим се суочавао Милошевић, какве су биле унутрашње околности, то не постоји. То је серија о Милошевићу, који је био слаб на децу, слаб на жену и кретен. Ђинђић полумафијаш, Коштуница луд. Па неће бити да је баш тако. Ја немам никакву потребу да браним ни Коштуницу, ни Ђинђића, напротив, али једноставно онда нисмо фер према нашој историји. И смета ми што је плаћено државним парама и емитовано на државној телевизији.

* Каква су ваша сећања на тај догађај?

– Моје лично мишљење је да је боље да је Милошевић пострадао, него што смо га изручили Хашком трибуналу. Врло брзо су Хрвати уклонили Туђмана, Бошњаци Изетбеговића. Милошевић је умро у затвору, али је суђење делимично спроведено, најбоље би било да се ништа од тога није десило. Ниједна земља не би испоручила свог председника!

* КАКО сте доживели наступ адвоката вашег кума Јовице Станишића, који је рекао да је Станишић радио за ЦИА?

– Ја сам двадесет пута преслушао ту изјаву. Она није таква каква је пренета у нашим медијима. Много знам о тим временима. Сведок сам вуковарског ратишта, босанских ратишта, био сам осам месеци после Кумановског споразума на КиМ, био сам врло близак руководству СПС. Званични контакти са неком службом нису никаква шпијунажа, али очигледно је код неког постојала потреба да се то тако представи, можда баш као притисак пред пресуду која ће се десити. А нико не спомиње да је у то исто време Станишић био веома близак са Примаковом. Да је водио Милошевића у посету код Јељцина. Па шта је посао шефа службе безбедности?

* Како видите његову улогу у свим тим дешавањима?

– Треба да одете у Крајину, па да питате људе. Ја видим како Крајишници, људи из Босне, са КиМ, гледају у Станишића. А гледају га као бога. Јер знају да је Србија бранила свој народ.

* Од када се вас двојица познајете?

– Када је почео хашки процес, ја сам отишао код Милошевића у посету и видео сам Станишића у ћелији. Препознао сам га и ушао да га поздравим. Знали смо се од раније, поздравили смо се, изљубили као прави Срби. После, када сам изашао напоље, они су хтели да ме хапсе јер нисам имао дозволу да се видим са Станишићем. Када је изашао из притвора, почели смо да се дружимо. Тада смо сви покушавали да му помогнемо колико можемо. Не само њему, скупљали смо паре за одбрану Милошевића, помагали радикалима да скупе новац за Шешеља. Нека је то сто пута међународни суд, ипак је помало и политички суд. Касније, Станишић је крстио све троје моје деце и ја сам на то поносан.

ТРИ ПРАВИЛА ДОБРОГ ВИНА

– ПРАВИМО око 15.000 литара вина. Од тога 6.000 до 8.000 рајнског ризлинга, јер наш народ највише воли да пије шприцер. Правимо и одлично црно вино – каберне помешан са мерлоом. Траминца производимо 2.300 литара, у зависности од године. Почели смо да правимо и шардоне. Све се попије зато што моја вина испуњавају сва три правила доброг српског вина – да је ладно, да га има много, и да је бадава.

Извор и фото: Новости