Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе СПС о Предлогу закона о потврђивању Протокола за измену и допуну Споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о научној и технолошкој сарадњи и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области биљног карантина и заштите биља

„Предлaжем да Министарство просвете, науке и технолошког развоја у дугорочном смислу размисли о предлогу децентрализације образовања, у контексту да се са центром у Ваљеву отвори Универзитет Западне Србије.

Имамо образоване и стручне људе, имамо компаративну предност у смислу Истраживачке станице Петница и убеђен сам јако добру вољу локалне самоуправе. Улагање у образовање је улагање у будућност. Размишљајмо о будућности наше деце.

Такође, захвалио бих се министарству на подршци у опремању ИТ учионице једне основне школе у Ваљеву, као и подршци Високој струковној школи како би могла несметано да настави да функционише у интересу студената.“

            Госпођо министар, представник министарства, надам се да је Министарство просвете обзиром да желим да упутим одређене сугестије просвети, министар је оправдано одсутан, али претпостављам да ћете му то пренети.

            Пре него што пређем на споразуме за које сматрам да су од велике важности и значаја, малочас је уважени проф. др Атлагић говорио о једној теми о којој сам ја говорио још током прве фазе међустраначког дијалога.

            Дакле, у потпуности поштујем ово њихово правило „chatham house“ не говорим о ономе што се дешавало на почетку друге фазе међустраначког дијалога, али господине Атлагићу, знате, када смо говорили током прве фазе међустраначког дијалога са представницима Европског парламента и када су поменули слободу медија ја сам поставио питање представницима Европског парламента – како то да се данас одједном бавите слободом медија, а нисте то искористили 2011. године када сте имали извештај Бараћ, који је био толико транспарентан, који је био толико видљив и у потпуности ишао у оном правцу о којем сте ви говорили, а то је притисак на медије и једноумље у Србији? Дакле, један медијски мрак.

            Одговор на то питање је био да тада нису били известиоци Европског парламента, а ја сам их питао – јесте ли били европски парламентарци, јел вам значило то тада? Ако вам данас као европским парламентарцима значе изборни услови у Србији, како вам тада нису значили? Како се баш данас сетисте слободе медија? Како се баш данас сетисте функционерске кампање, а до 2012. године нисте помињали ту исту функционерску кампању?

            Али, знате има ту још нешто интересантно када говоримо о извештају Верице Бараћ. То је питање на које ја очекујем да ћемо врло брзо добити одговор. Тај извештај није потписала само Верица Бараћ колико је мени познато из неких незваничних извора. Волео бих да ми, народни представници, односно представници грађана добијемо одговор на питање ко је све потписао извештај Верице Бараћ? Било би врло интересантно да видимо имена која су потписала извештај који стоје иза тог извештаја?

            Иначе, ја сам потпуно убеђен да се Србија неће вратити у ту најгору могућу прошлост када говоримо о слободи медија, јер слобода говора, слобода изражавања и слобода мишљења су основни постулати једног демократског друштва како Србија данас јесте, а на овај начин, не знам да ли сте читали портале, пре неколико сати изашао је текст, као незванично се сазнаје шта су представници опозиције, једног дела опозиције, самозване опозиције разговарали са европском парламентарцима, па опет наравно медији, па опет наравно РЕМ, па опет наравно смениће уреднике РТС. Смените уреднике РТС, па којег уредника РТС је поставила ова владајућа коалиција? Апсолутно ниједна.

            Било би врло интересантно да добијемо одговор на та конкретна питања да би могли касније да развијемо причу и да видимо због чега се неко и зашто се неко није бавио тим питањем 2011. године, а интересантно им је да се баве 2021. године. Наравно, да је јасно зашто се данас баве, због притиска и зато што им смета само један човек, а то је председник Србије, председник СНС Александар Вучић и важно је извршити притисак пред председничке, парламентарне и београдске изборе.

            Али, заборављају једно. Та квази опозиција заборавља једно, неће за тог Ђиласа и не знам ту његову дружину, гласати европски парламентарци, него ће гласати грађани Србије, а чини ми се да они одавно нису схватили да су плусквамперфекат политичке сцене Србије и да су им то грађани Србије одавно поручили.     

            Сад, извините госпођо Ковач што сам занемарио тему, не умањујући наравно важност и значај, желим да говорим о два споразума. Споразум најпре са Руском Федерацијом, а затим и споразум са САД.

            На самом почетку желим да кажем да Србија придаје огромну важност и значај у односима са Руском Федерацијом. Ми имамо одличне билатералне односе на свим пољима, односе стратешког партнерства, традиционално пријатељство наша два народа. Једноставно речено, наше односе можемо дефинисати као истинске, братске, пуне поштовања и свестране подршке и сарадње.

            Такође, имамо добре билатералне односе када говоримо о односима Народне скупштине Републике Србије и Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације, јер подсетићу вас да је Народна скупштина Републике Србије највиши облик билатералне сарадње је управо остварила кроз сарадњу са Државном Думом Федералне скупштине Руске Федерације кроз Комисију за сарадњу и такав исти однос има са Народном Републиком Кином. То су јединствена два случаја.

            Са друге стране, ако би говорили о групама пријатељстава рецимо, ако полазимо од тога да је парламент Народна скупштина Републике Србије, исправио би ме сада сигурно уважени професор Стојмировић, ако Народна скупштина Републике Србије јесте глас народа, онда смо ми представници грађана, а ако су најмногобројније посланичке групе пријатељстава са Русијом и са Кином, онда вам је потпуно јасан однос грађана према Руској Федерацији и према Кини, не умањујући наравно никако значај односа са САД и о томе ћу посебно говорити.

            Наравно да смо веома захвални на принципијелној подршци Русије територијалном интегритету и суверенитету Републике Србије. Дакле, Руска Федерација има принципијелан став када је реч о једнострано проглашеној независности Косова и Метохије и на тај начин поштује, исправите ме професоре ако грешим, али универзалне принципе међународног права.

            Такође, захвални смо што Русија ни једног тренутка није рекла да је против европског пута Србије, већ да подржава Србију на европском путу и да када је реч о КиМ подржава свако компромисно и правично решење до којег се дође кроз дијалог, кроз разговор, поштујући Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

            Са друге стране, такође захвални смо Руској Федерацији на томе што је на билатералном плану онемогућила да самопрокламована држава Косово постане део међународних организација. На тај начин Руска Федерација по ко зна који пут показује да је и градитељ, али и да на најбољи начин брани један праведнији међународни поредак заснован управо на међународном праву, заснован управо на циљевима и појмовима који су дефинисани у повељи УН. Дакле, што се тиче тога велика захвалност Руској Федерацији. Споразум о којем данас говоримо је свакако још један корак напред у унапређењу ових билатералних односа.

            Радује то што спољно-трговинска размена бележи раст последњих неколико година, али још увек има простора наравно да се економски односи и размене унапреде. Заштита биља је део пољопривредне производње који чини значајан сегмент у повећању приноса и квалитета биља и његових производа, а самим тим утиче и на трговинску размену.

            Од почетног стања репродукционог материјала зависи даља производња, али је такође важно и спречити могућност преношења штетних организама. Важна мера у овом правцу може да буде биљни карантин, који постоји у свим земљама света. Ова мера подразумева изоловање биљака од садног материјала у одређеном временском периоду, приликом увоза или извоза. Основни разлог за увођење биљног карантина је пре свега одбрана пољопривредног потенцијала и производња наше земље. Уношење само једног зараженог биљног организма може да узрокује, како кажу, велике последице у погледу целокупне пољопривредне производње.

            Колико је пољопривредна производња једне државе важна показао је управо период ковида, показао је период од марта месеца. Много пута сам до сада рекао, поновићу и данас, онда када је најтеже ви можете да се ослоните дефинитивно само на две ствари, а то су сопствени извори, када кажем сопствени извори и сопствени ресурси пре свега мислим на пољоприведу, јер пољопривреда је прехранила Србију онда када је било најтеже, и друга ствар на коју можете да се ослоните то су традиционално пријатељски односи са традиционално пријатељски оријентисаним државама. Дакле, у потпуности подржавамо овај споразум са Руском Федерацијом.

            Други споразум, када је реч о САД, желим најпре да кажем да ми желимо и очекујемо пре свега политичко приближавање, унапређење дијалога на високом политичком нивоу. Не желим да мерим данас какво је писмо за Сретење написао Бајден, какво је писмо написао Трамп, мислим да имамо много разлога да поштујемо Вашингтонски споразум, јер потврђујемо свој кредибилитет на међународној сцени, као држава која је поуздан, сигуран и стабилан партнер и која испуњава обавезе. Мислим да је важан Споразум који су потписали амбасадор Годфри и министар финансија, јер то потврђује да се Споразум из Вашингтона спроводи, да САД има поверење у Србију и то је велики сигнал за инвеститоре. Оно што је изузетно важно јесте да се те гарантне шеме одраде што пре јер се тичу микро, малих и средњих предузећа. Дакле, мислим да треба наставити, наравно, сарадњу са САД, покушавати да се политички приближимо, понављам, покушавати да унапредимо дијалог на високом нивоу.

            Што се тиче конкретно споразума о којем данас говоримо, тиче се, дакле, тога ко има право на оно што се деси током академске размене, пружа простор за технолошки развој у Србији, без обзира што се програм дешава у Америци, без обзира што ће патент бити регистрован тамо, имаћемо право на увид у патент.

            Оно што сам желео да предложим, а надам се да ћете то пренети министру просвете, технолошког развоја и образовања, сматрам просто да програмски академске размене су добре. Шаљемо наше људе на усавршавање, а по америчком визном систему они имају обавезу да се враћају у Србију након две године да користе стечена знања.

            Треба апеловати, и апелујемо, на оне који су учесници академске размене да повежу институције из којих долазе из наше земље са институцијама у којима су били у САД. Ми као мали треба да користимо прилике да усавршавамо наше људе и треба да користимо те идеје које донесу за поспешивање академског окружења у креативном смислу у нашој земљи, дугорочно размишљати о довођењу великих образовних институција за нас, односно из САД код нас. Тражити да САД у тој сарадњи доводе своје стручњаке као, рецимо, гостујуће предаваче, укључујући наше научне институте у америчке научне и технолошке програме. Можда немамо скупу и модерну опрему, али свакако стручан, образован и оспособљен кадар имамо. Држава ми сматрамо да би требало да осмисли програм, да инвестира у образовање, људе са дугорочним циљем.

            Ево један конкретан предлог за министра просвете. Захваљујући, рецимо, председнику Србије и Влади Републике Србије, морам као локал-патриота то да искористим, западна Србија неће остати слепо црево. Рећи ћу зашто правим ову дигресију. Западна Србија неће остати слепо црево, већ ће имати свој прикључак на ауто-пут и то је нешто што је неопходно за инвеститоре, јер који страни инвеститор ће доћи у Ваљево или било који други град западне Србије ако нема прикључак на ауто-пут? У Ваљево ће врло брзо доћи два значајна инвеститора. Дакле, суштина је у томе да нема економског без инфраструктурног развоја.

            Говори се о задуживању, то је тачно, али задужује се не да би се исплаћивале плате и пензије, овде говоримо о задуживању за будућност и то ће се свакако вратити.

            Е сада, враћам се на образовање. Мислим да је образовање будућност, односно убеђен сам, образовање је будућност. У том смислу, сви говоре, господине, о децентрализацији. Мислим да, поред онога што је  учињено на пољу децентрализације, ви имате праву прилику и шансу, ја знам да министар Ружић не гледа када ће се и да ли ће се завршити мандат, већ покушава да уради најбоље могуће. Дакле, ви имате прилику и шансу да направите још један искорак када је реч о децентрализацији конкретно образовања. Ево, рећи ћу вам на који начин.

            Група локал-патриота и људи који долазе из Ваљева, игром случаја из познајем, понављам, Ваљево, јер родом сам из Ваљева, Ваљево има компаративну предност, јер има Истраживачку станицу „Петница“. Дакле, група људи од струке и звања ће предложити да се покуша направити универзитет западне Србије. Мислим да је то многоструко важно за западну Србију, за све градове и за све општине западне Србије. Знате, Београд је некада много далеко Љубовији, Београд је много далеко Богатићу или Малом Зворнику, из којег управо долазим, али нису остали градови.

            Знамо ми да је процес акредитације тежак, све је нама јасно, али уз подршку Министарства, уз подршку образованих и стручних људи, којих има на територији западне Србије, уз добру вољу локалне самоуправе, када је реч о инфраструктури, то државу може много мало да кошта, а много више новца да остане управо на овом подручју.

            Погледао сам нека истраживања која су радили ти исти људи, дакле, шта је то што младе људе у овом тренутку на територији западне Србије интересује, када је конкретно реч о основним академским студијама. Обзиром да је западна Србија углавном пољопривредни крај, наравно да је број један пољопривреда. Потпуно је логично, јер Ваљево има једну, рецимо, од најбољих пољопривредних школа у Србији и логично је да након те квалитетне пољопривредне школе наставе студирање на пољопривредном факултету, који би, рецимо, био у Ваљеву. Друга по интересовању је фармација, трећа је екологија. Понављам, имамо компаративну предност, уз дужно поштовање свих осталих општина и градова, јер имамо Истраживачку станицу „Петница“, а немамо апсолутно ништа против универзитет западне Србије, не морају сва три факултета бити у Ваљеву, већ могу бити у различитим градовима. Али ево, врло брзо ћете добити, ја сам потпуно убеђен, квалитетну иницијативу и молим вас да о томе размислите.

            Научно-технолошки паркови су сјајна ствар. Оног тренутка када господин Ружић буде посетио Ваљево, а ја се надам да ће то бити наредне недеље, а има разлога да то учини, јер смо веома захвални на опремању ИТ учионица једне од основних школа у Ваљеву, веома смо захвални за оно што је урађено за Високу струковну школу, јер су створени услови да Висока струковна школа, државна школа, може да функционише и да ради. Дакле, добићете један пројекат који ће такође, убеђен сам, бити квалитетан, размислите и о томе, али вас молим да покушате да размислите о децентрализацији образовања у контексту у којем сам говорио. Знам ја да то не може у овом мандату, али је важно направити први корак, нека то буде и за три, и за четири, и за пет година, али верујте, то је у интересу западне Србије и то је у интересу сваког детета које ће за три или четири године завршити средњу школу.

Захваљујем.

Извор: Парламент