Најновије

Интервју Ивице Дачића за Базар: Не верујем у чуда, већ у заслуге Вести

Високе позиције подразумевају одређене привилегије, али и много одговорности. У години за нама одговорност је била кључна. У сусрету са изазовима које је донело време председник Скупштине Србије Ивица Дачић ослањао се на сопствено искуство и вредности у које верује

Разговор са Ивицом Дачићем никада није сувопаран политички дијалог. Чак и ако с њим разговарате први пут. Атмосферу интервјуа одређује карактер саговорника, његов однос према другима. Председник Скупштине Србије је ноншалантан човек, ослобођен претеране формалности, срдачан и, што је најважније, спреман да разговара о различитим темама. Током политичке каријере налазио се на различитим функцијама, али никада није био оптерећен својом улогом. Довољно да разговори с њим никада не личе један на други. Почетак пандемије задесио га је на месту самог избијања, током посете Кини. Неколико месеци касније са позиције министра спољних послова прешао је на позицију председника Скупштине Србије. На новој функцији сачекали су га другачији изазови. Можда је рано за коначни утисак, али свакако је интересантно проверити како је он, и лично и професионално, доживео све промене са којима се суочио.

Независно од политике, како сте ви доживели протеклу годину?  У ком сегменту живота сте највише осетили промене које је са собом донела пандемија коронавируса?

Живот ми се променио, као и свакоме од нас. Смањила су се виђања са пријатељима, много смо опрезнији и дисциплинованији него раније кад је здравље у питању, а пошто много времена проводим на послу, тек ту су се ствари потпуно промениле. Тешко ми пада што се много мање него раније сусрећем са грађанима и друговима из СПС-а широм Србије и што су нам путовања по земљи скоро укинута. Нама у СПС-у је најважније да се међусобно обилазимо и да разговарамо са грађанима лицем у лице, то радимо стално, не само кад су избори. То је наш стил, по томе смо познати и зато нам народ верује. Сада тога има врло мало и јасно ми је да не може другачије, али тешко се навикавам.

Шта сте најпре саветовали људе у свом окружењу и оне који су вам блиски? Колико сте ви лично дисциплиновани?

Ја сам био можда први грађанин Србије који је био у ризику да добије корону. Као министар спољних послова боравио сам у званичној посети Кини крајем фебруара прошле године, и то је била важна прилика да подржимо овај пријатељски народ и њихову државу у борби против епидемије, која се тада још није проширила по Европи. Од првог тренутка схватио сам колико је овај вирус опасан, тестирао сам се небројено пута, све време примењујем мере које се прописују, а то раде и сви моји сарадници. На срећу и захваљујући свему томе нисам добио вирус, а у међувремену сам примио и вакцину тако да сам сад миран, али мере заштите су и даље на снази свуда око мене – на послу, код куће и где год се крећем. Нема другог рецепта осим дистанце, маски и хигијене. И, наравно, вакцине коју рекламирам где год могу, па ево и у Базару. Имамо велику привилегију да поседујемо довољно вакцина за све, можемо и да их бирамо, скоро нико у свету нема такву могућност да најбрже оконча ову пандемију. Морамо да је искористимо.

Као министар иностраних послова обишли сте велики део света. Већину људи интересује како ће изгледати путовања у будућности. Где бисте најрадије отпутовали када се пандемија заврши и очекујете ли да ће се ситуација брзо нормализовати?

Обишао сам 108 земаља, то је више од половине чланица УН, нема дела света где нисам разговарао са државним руководством. Многе од тих земаља су биле велики пријатељи некадашње Југославије и данас воле Србију, а ми смо их заборавили, ваљда као да су мање вредне само зато што су мале или што су далеко од нас. Обновили смо пријатељство с њима и то је огроман успех за Србију. Поново ћемо путовати, ја верујем много брже него што се очекује. А први ће путовати они који су здрави и вакцинисани, то може да изгледа као дискриминација, али цео свет ће тако да се понаша, свако ће и даље гледати најпре себе да заштити и зато ће и даље бити неких ограничења. А што се мене тиче, путоваћу најпре послом, јер има доста позива за званичне посете пријатељским државама који су још на чекању.

Шта вам приватно највише недостаје у времену ограничења? Да ли су то дружења или путовања?

Дружење, пре свега, као и свима нама. Ми смо дружељубив народ и тешко нам пада ако тога нема, али кад је здравље у питању, заиста морамо да будемо стрпљиви. С друге стране, и службена путовања имају мало дружења у себи, бар што се мене тиче, јер до сада сам упознао велики број светских државника и многи од њих су ми постали пријатељи, тако да у озбиљним, државним посетама увек буде мало времена за дружење и разговор с пријатељима.

Тренутно је веома актуелна серија Породица која се бави догађајима из марта 2001. године, односно хапшењем бившег председника Слободана Милошевића. Да ли сте је гледали и какав је утисак оставила на вас? Колико збивања у серији одговарају стварним догађајима?

Није ми јасно шта је била идеја ове серије. Направите причу о три дана, а не говорите о свим данима пре тога, а нарочито о данима који су уследили. То је толико комплексно време да морате да погрешите и да пружите криву слику ако се посветите само једном једином догађају из тог времена. Ја се одлично сећам тог времена и у њему сам активно учествовао, знам одлично шта се дешавало, а то што знам и што знају многи други који су и данас у политици, у серији није приказано. Ово изгледа као покушај прања нечије биографије, не Милошевићеве, већ биографија свих оних који су га са позиције највише државне власти преварили користећи ауторитет својих функција. Зашто се о тој превари не би направила једна серија, па би ствари биле много јасније. Да бисмо на историјски коректан начин описали ове догађаје, мораћемо још да сачекамо, ово није био добар покушај. Бољи наслов био би Превара.

У временима великих потреса, а ковид-19 то свакако јесте, најбрже дођемо до истине о онима који нас окружују и који су присутни у нашим животима. Шта се показало у последњих годину дана, ко су истински пријатељи Србије?

Сви у свету су током ове пандемије добро видели ко су им прави, а ко лажни пријатељи. Имали су за то довољно времена. Србија може да буде срећна јер се показало да стварно има много пријатеља, али не можемо да заборавимо ко се први одазвао на вапај председника Вучића за помоћ кад нам је било најтеже. Да није било Кине и њеног председника Сија, а нарочито да није било његовог великог пријатељства са председником Вучићем које су градили годинама, ми не бисмо добили ону прву помоћ од које често зависи да ли ћете остати живи или нећете. И то што без проблема добијамо стотине хиљада вакцина из Кине, из Русије, и што нам стижу вакцине из Западне Европе и Америке, и то је доказ да имамо пријатеље на свим странама света. И после свега још има оних који нам замерају како седимо на две столице, на четири столице… Па таква политика је спасла животе људи у овој земљи, зар стварно мислите да ћемо да је мењамо зато што вам се не свиђа што имамо пријатеље и у Москви и у Пекингу?

Београд је због вакцинације постао овог пролећа Југославија у малом. Људи из бивших република долазили су овде да се вакцинишу. То је изазвало различите коментаре, али чињеница је да тешка времена спуштају тензије и предрасуде. Какав је ваш утисак?

Сва политика треба да престане кад су комшије у невољи и Србија је то показала. То су видели сви у региону, и они који су дошли да се вакцинишу овде и они који нису. Погледајте само хрватске медије који никад немају лепу реч о Србији, они данас пишу о Србији и председнику Вучићу као стварним лидерима региона, и то је тачно. Нисмо ми слали вакцине у Северну Македонију, Црну Гору и Сарајево због политике, па неће ваљда они отуда да гласају за нас у Србији. Слали смо вакцине и дочекивали њихове људе овде зато што нам мало вреди да смо сви у Србији вакцинисани и здрави, а у региону нико. С ким ћемо онда да тргујемо, где ћемо да путујемо ако су сви око нас у карантину? Цео свет скида капу Србији на томе што подиже здравствену слику целог региона, а она је била катастрофална јер су се сви ослањали на неког ко им је дао лажна обећања.

Када би ваша деца пожелела да се баве политиком у будућности да ли бисте то подржали? Шта бисте их посаветовали?

Они су већ одрасли и формирани људи, имају своја интересовања, а колико видим политика им није у врху приоритета. Не могу да кажем да ми је жао због тога, напротив. Ако некад и буду желели да се баве политиком, то ће бити кад се ја повучем, не треба нам још политичара у породици, ја сам више него довољан.

Постоји ли политичка амбиција коју нисте остварили? Или политичка идеја у коју верујете, а која се још није реализовала? Где видите Србију на половини овог века?

Људи обично везују амбицију у политици за функције које обављају или које би желели да обављају, али код мене то није случај. Био сам премијер, потпредседник владе, министар унутрашњих послова, шеф дипломатије, посланик сам у Народној скупштини скоро 30 година, сад сам председник парламента. Председник сам најдуговечније политичке партије у Србији. Ако би се само то гледало, онда сам остварио амбиције за неколико живота. Али моја амбиција у политици је да спроведем политику због које сам и почео овим да се бавим, а то је модерна, богата и развијена Србија, у којој владају социјална правда и солидарност. То су циљеви који ме и даље покрећу да радим, а нарочито када у свему томе видим успех своје земље, који је из године у годину све већи. Србија ће за две или три деценије бити међу водећим европским земљама по својој уређености, сталном расту и квалитету живота својих људи. Ми не можемо да постанемо најбогатија држава на свету, али можемо да будемо место где су људи поштовани и у којем ће најбоље живети од свог рада.

Из вашег искуства, шта је кључ успешног брака и хармоничних породичних односа?

Поштовање једних према другима и стална подршка, чиме год да се неко бави. Од своје породице имам и једно и друго, то ми је највећи подстрек током свих ових година. А трудим се да мојима одговорим на исти начин, надам се да успевам да им вратим макар део који су они дали мени.

Ко би рек’о чуда да се десе… Постоји ли чудо у које и даље верујете?

Не верујем много у чуда, прилично сам рационална особа. А још кад је политика у питању, ту никако не смете да верујете у чуда и да им се надате. Све морате да заслужите.

Извор и фото: Базар