Најновије

Мере активне политике запошљавања усмерене су ка мање развијеним подручјима и ка запошљавању теже запошљивих категорија незапослених Посланичка група

Звонимир Стевић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је на Једанаестој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години

Изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености прецизира се да основни документ Јавних политика  у области активне политике запошљавања буду Стратегија запошљавања која ће се доносити за период од шест година, а актуелна је за период од 2021. до 2026. године и акциони план за спровођење ове стратегије који ће се доносити за трогодишњи период.

Поштована потпредседнице Скупштине, уважена министарка са сарадницима, поштовани грађани Србије, поводом расправе која се водила и која се води везано за страдање српског народа и за геноцид који је учињен српском народу, ја не могу да говорим, говориће о томе моје колегинице, али оно што желим да кажем је да није добро да се поново делимо, јер смо платили кроз историју велику штету и велико страдање српског народа, да о томе треба да говори историја, да каже суд и институције, као што је отварање музеја.

            Ми смо у обавези као народни посланици, као народни представници, због нашег страдања да не дозволимо да до тога више икада дође. Али, такође мислим да носимо обавезу, јер смо народни представници, да дамо одговор на следеће питање – како ће Срби у Србији, а посебно Срби на Косову и Метохији, Срби у Републици Српској, Срби у Црној Гори, Срби у Македонији да живе наредних пет, 10, 15, 50 година?

            Ми одговор на ту судбину, на живот нашег народа морамо да дамо, јер носимо обавезу, а наше руководство, државно руководство, председник државе, Влада, Скупштина, је на добром путу и мислим да ће резултати о будућности нашег народа и наших генерација бити веома позитивни и добри.

            Ја сам се определио да данас говорим о две друге тачке дневног реда. Народна скупштина и данас има на дневном реду неколико важних Предлога закона, а ја ћу говорити о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености и о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о уговорима у превозу у железничком саобраћају.

            Право на рад једно је од значајнијих и најкомплекснијих социјално- економских права и једно од темељних права нашег законодавства. Нажалост, у стварности, у савременом свету није све идеално. Многи људи из различитих разлога немају могућност да остваре ово своје право и веома је важно да држава и у случају незапослености, привремене или трајне брине о својим грађанима и пружа им обавезно осигурање за случај незапослености.

            Наше законодавство и наша државна политика то омогућавају и захваљујући томе последњих година се можемо похвалити великим падом стопе незапослености. Можемо рећи да стопа незапослености од око 9% представља најнижу у последњих неколико деценија. Ту стопу смо очували и у прошлој години.

            Упркос глобалној кризи, изазваном пандемијом Ковида 19 држава је својим мерама, подршке привреди, посебно најугроженијим делатностима и успешном координацијом монетарне и фискалне политике обезбедила побољшање пословног инвестиционог амбијента.

            Похвалио бих, као добру меру и пројекат „Моја прва плата“, у оквиру које је запослено око 8.500 младих, различитих струка и нивоа образовања.

            Тренутна структура незапослених према подацима Националне службе за запошљавање је таква да више од 56% пријављених на тржишту рада су жене, али охрабрује то што је у 2020. години од укупног броја запослених 55% су жене.

            Важно је такође истаћи да се тренд раста броја запослених на неодређено време који је започео 2015. године наставља све до данас. Највећи раст запослености у току претходне године забележен је у региону Шумадије и западне Србије, као и у Београду, док је највећа стопа незапослености, традиционално на југу и истоку Србије.

            Оно што је отежавајућа околност јесте изразит депопулациони тренд, као карактеристика демографских кретања у Србији у претходним деценијама. Нажалост, број становника од последњег пописа мањи је за скоро 300.000, а демографска транзиција посебно утиче на смањење становништва радног узраста.

            Изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености прецизира се да основни документ Јавних политика  у области активне политике запошљавања буду стратегија запошљавања која ће се доносити за период од шест година, а актуелна је за период од 2021. до 2026. године и акциони план за спровођење ове стратегије који ће се доносити за трогодишњи период.

            Похвали бих такође мере активне политике запошљавања које су усмерене ка мање развијеним подручјима, попут већих субвенција за запошљавање, теже запошљивих категорија, као и мере подстицања уравнотежених, регионалног развоја и усмеравање инвестиција у недовољно развијене регионе.

            Осврнуо бих се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају.

            У данашње време у Србији већини путника воз не представља први избор превозног средства, али када је железнички саобраћај тек почињао, крајем 19. века, возна композиција није служила само за транспорт, већ је представљала својеврсан прозор у свет.

            Темељи српских железница су постављени у Кнежевини Србије 1878. године на Берлинском конгресу, када су се српски званичници обавезали да ће изградити прву пругу од Београда до Ниша, а онда и даље ка југу до бугарске границе. Редовни железнички саобраћај у Србији одвија се од 1884. године, да би у наредном веку постао омиљено превозно средство многих, од обичног човека, до високих државних функционера.

            У другој половини 20. века пуно се улагало у железницу, али од последњих великих инвестиција у железницу прошло је готово 40 година. „Железница“ је због тога прилично застарела, а последица тога јесте пад интересовања за железнички транспорт.

            Данас већина путника као разлог избегавања путовања возом наводе кашњења, предуго трајање пута, а понегде и дотрајалост инфраструктуре и застарелост вагона.

            Да би путовање возом поново постало актуелно потребна је и модернизација „Железнице“ и промоција „Железнице“ као функционалног, јефтиног и безбедног вида саобраћаја.  

            Управо данас Србија ради на великим пројектима модернизације и обнове „Железнице“. Тако се до краја 2021. године планира завршетак радова на брзој прузи Београд-Стара Пазова-Нови Сад са брзином од 200 километара на час. Од Београда до Новог Сада моћи ћемо да стигнемо за 30 минута.

            Србија је први пут у својој историји набавила возове за брзине од 200 километара на сат који ће саобраћати на прузи за велике брзине Београд-Нови Сад-Суботица. Ово су најсавременији европски возови модерног дизајна, удобни, а укључују и места за смештај особа са смањењем…

            Овакви возови ће представљати слику модерне Србије која иде у корак са најсавременијим технологијама и која је спремна да улаже у будућност.

            „Железница“ Србије започела је и реконструкцију пруге Прокупље-Куршумлија-Мердаре на деоници где су прошлогодишње поплаве оштетиле и однеле делове колосека. Ово представља велики проблем мештана Горње Топлице и Косанице којима је воз био једина веза са светом. До краја августа очекује се завршетак ових радова.

            Новим изменама и допунама овог закона јача се одговорност превозника, а путницима се обезбеђују права која су на нивоу европских стандарда. Тако је предвиђено да када воз касни дуже од сат времена путник може да прекине путовање и затражи да му се врати сав новац који је дао за возну карту. Ако ипак одлучи да настави путовање путник може тражити део новца. Верујем да долази време када ћемо се вратити путовањима модерним и брзим возовима којима смо некада путовали широм Европе.

            На крају, желим да у своје име и у име посланичке групе Социјалистичке партије подржим све законе из овог претреса. Хвала.

Категорије: Посланичка група