Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о неколико билатералних споразума које је Република Србија потписала са другим државама. Конкретно у питању су три уговора потписана  са Републиком Аргентином који се односе на изручење, правну помоћ у кривичним стварима и трећи се односи на трансфер осуђених лица и сарадњу у извршењу кривичних санкција, затим уговор са Републиком Белорусијом о изручењу и Меморандум о сарадњи са Комонвелтом  Домиником о сарадњи у  области пољопривреде.

Поштована министарко, поштовани представниче министарства, даме и господо народни посланици, господине Мирковићу, извините што говорим после вас, али из оправданих разлога. Поштујем Пословник, али из оправданих разлога, надам се да разумете, нисам стигао да на време говорим. Знам да сте представник највеће посланичке групе и да сходно томе треба да говорите последњи. Надам се да ћете прихватити и да ћете разумети извињење. 

Господин Мирковић у свом завршном делу, заправо у закључку је рекао нешто са чиме заправо ја желим да почнем своје данашње излагање. 

Дакле, ми данас говоримо о пет споразума. Сваки споразум је од велике важности и значаја за Србију. Говорићу касније о томе зашто изричем такву констатацију, али обзиром да сте ви, госпођо министарка, данас присутни овде, господин Мирковић је малочас говорио о претњама које су изречене господину Орлићу и ми, наравно, сваку претњу не само господину Орлићу, већ сваком посланику, свакоме ко свој посао обавља на одговоран, озбиљан и посвећен начин најстрожије осуђујемо и само тражимо једно –да се омогући да обављају свој посао и ништа више, а грађани на изборима процењују ко и на какав начин обавља свој посао. 

Јуче је колегиница Снежана Пауновић поставила једно питање и поменула је у контексту и мене. Дакле, не тражимо реакцију надлежних органа и надлежних институција, јер се не плашимо, јер се ми тих људи нисмо плашили ни 5. октобра 2000. године, па их се не плашимо ни данас, али апеловали смо, пре свега, не због мене, одмах да кажем, неко због колегиница које су се појавиле пре мене. 

Знате, ако се овде скупи једна разјарена групица која је спремна да колегинице каменује и да их назива погрдним именима само зато што су изабране вољом грађана и што раде свој посао, извините, то је недопустиво. То је недопустиво и то је незамисливо у Србији. 

Не интересује мене онај ко је био у првом реду и ко је дошао поред мога ауто да се са мном физички обрачуна. Он мене апсолутно не интересује. Знате, мене је живот научио да страха у животу немам. Страх је природна појава, али живот ме је научио да страх немам, јер да га имам сигурно не бих наставио да обављам овај посао већ поодавно, али ме је страх за колегинице. Молим вас да њих заштитите. Молим вас да надлежни органи и надлежне институције, и то се не дешава први пут, ово је ко зна које вече да ја слушам погрдне изразе који су упућени колегиницама само зато што седе у овом парламенту и раде свој посао и раде га одговорно и немају радно време, већ дођу овде у 10 часова ујутру и изађу онда када завршимо са тим послом и то све у најбољем интересу грађана Србије. 

Мене лично не интересује она разјарена групица која је дошла да покаже и демонстрира некакву силу и да се са мном физички обрачуна, при том покушавајући и да насрну и на ауто. Мене интересују они који стоје иза тога. Те политичке громаде ме интересују. Са тим политичким громадама бих волео да се обрачунам, наравно, не физички, не зато што нисам у стању да се данас физички обрачунам, него зато што имам далеко више аргумената да се са њима на други начин обрачунам. Њих чекамо и биће прилике. Не само да ће бити избора, него ће бити прилике. 

Свакако, и то што су покушали да нас застраше, да онемогуће да, просто, престанемо да говоримо о политици која је исправна, која је оправдана, о политици која доноси резултате, која је на прави начин препозната и видљива од стране грађана Србије, без обзира из које политичке партије долазили сви се залажемо за реализацију тих шест прокламованих циљева и начела на бази којих је формирана и конституисана Влада Републике Србије. Сви смо овде да би помогли реализацију тих циљева и начела. Неће нас уплашити, јер да су нас уплашили и да су мене уплашили ја данас не бих био ту. 

Данас сам ја ту и тек ћу да говорим не само у Скупштини, а слободно нека знају, слободно се шетам Београдом, слободно се шетам сваким градом у Србији. Не треба мени обезбеђење, не треба мени нико. Шта имају нека кажу, нека приђу, ту сам, али бих волео да те политичке громаде које су их послале дођу и кажу, ако смеју да дођу и кажу шта имају, а не да се политиком баве на овакав начин. 

Ову матрицу помињања породица, погрдних израза, па путем друштвених мрежа, итд, итд, ми смо одавно на то упозоравали, ту матрицу је започео један део опозиције и та матрица се данас наставља.

Госпођо министарка, нити је то политике, нити је то суштина постојања политике. Извините, то је насилничко и силеџијско понашање и у овој Србији то не може и не сме да постане норма друштвеног понашања у Србији и против тога морамо да се сви заједно боримо и ви као министарка и ми као народни посланици и представници грађана, јер Србија то не заслужује. Грађани Србије не заслужују такву слику и такву срамоту, а ови њихови лидери и лидерчићи нека се они само определе да изађу на наредне изборе, па нека одмере своју снагу и нека виде колико заиста вреде, а протеклих дана смо видели, спремни су да прете посланицима, спремни су да упућују претње министрима, спремни су да упућује претње новинарима, да врше притисак, а залажу се за савремену демократију, залажу се за слободу медија. Па да ли је то та слобода медија? Да ли је то та савремена демократија, тако што ћете претити некоме кривичном пријавом  јер вам је поставио питање на конференцији за штампу, тако што ћете рећи да ћете некога да прегазите колима, колико је мени познато? 

Па, чекајте, хајде да да поставимо једно просто питање – а како би се они понашали, то се, наравно, никада неће десити, то је плусквамперфекат политичке сцене Србије, али како би се они понашали да имају некакав део одговорности у Србији, да имају најмањи део одговорности у Србији? Па, како би се понашали? Па, не би ту били ови подаци које је колегиница Сандра Божић врло прецизно износила данима, то би било десет пута више. Нема више, то време је прошло. Политичка магла и политички маркетинг је прошао. Овде се данас само вреднују резултати, а ми смо ту да би одговорно, озбиљно и посвећено радили управо зарад тих резултата и да би помогли реализацију тих резултата, без обзира из које политичке партије долазили, јер овде говоримо о искреном уверењу у циљеве које желимо сви заједно да постигнемо. 

Као што сам рекао, данас говоримо о неколико споразума. Наизглед, када би неко погледао онако лаички, прокоментарисао би – па, добро, то су тамо неки споразуми. Не, сваки споразум је важан, сваки споразум је сарадња, сваки споразум је јачање билатералних односа. Србији је потребна сарадња са сваком државом, без обзира колико је та држава мала или велика, без обзира колико та држава има становника, али Србија мора да гради мостове и да јача билатералне односе са сваком државом. 

Рецимо, управо јачајући и градећи те мостове, ево, направићу једно поређење 2008. године, питање Косова и Метохије, однос према САД и 2020. година и разговор председника Србије у Вашингтону управо око питања Косова и Метохије. Да ли знате како је то изгледало? Оног тренутка када је проглашена једнострана независност Косова и Метохије нико нас ништа није питао. Преко 110 држава је тада прихватило једнострану проглашену независност Косова и Метохије, Америка такође. 

Уколико би дошли у САД да разговарате о питању Косова и Метохије, ви сте могли да разговарате о техничким питањима и то на нивоу Стафера. Долазимо до 2020. године, када председник државе разговара са председником САД, сада бившим, али тада председником САД, не о техничким питањима, већ о суштинским питањима која се тичу Косова и Метохије и националних и државних интереса, и каже врло јасно – тачка 10. се оставља по страни. То вам говори о јачању међународног угледа и међународног имиџа Србије. 

Да није било дипломатске активности тада председника Србије и министра иностраних послова Ивице Дачића, Србија не би ојачала међународни углед и  међународни имиџ. Управо смо захваљујући том међународном угледу и међународном имиџу дошли у могућност да питање Косова и Метохије вратимо на дневни ред, да се коначно схвати да питање Косова и Метохије није решено и да нема компромиса и решења без Србије. Зато је важно јачати односе са свим државама. Само сам направио једну дигресију и једно поређење. 

С друге стране, суочавамо се са највећим здравственим изазовом. Надам се и верујем Кризном штабу, и верујем струци, да се крај полако назире. Сви верујемо у то. Верујемо да ће још већи број грађана да се вакцинише, јер постоји један заиста одговоран и озбиљан однос и председника и Владе и целокупне здравствене струке. Али, овај период ковида је показао једну јако важну ствар. Када је најтеже, ви можете да рачунате на две ствари, о томе сам много пута до сада говорио, прва ствар су сопствени ресурси и сопствени извори, а друга ствар су управо односи са традиционално пријатељски оријентисаним државама. Треба нам што више традиционално пријатељски оријентисаних држава. 

Ми данас, ми средином октобра месеца градимо фабрику за производњу вакцина са нашим пријатељима из Уједињених Арапских Емирата,  из Кине. Дневна доза ће бити два милиона и те вакцине неће бити коришћене само у Србији, већ ће бити извезене и у друге државе у региону. 

Када говоримо о региону, жао ми је што регион и државе у региону, много ми је жао, нису схватиле на прави начин како се треба опходити и на који начин треба да разговарамо у региону, не да причамо лоше једни о другима, већ да једним гласом наступамо, како је и председник рекао, пред ЕУ, пред Бриселом, пред светским силама, а не само да сарађујемо сада у периоду ковида. 

Председник јесте ујединио регион, послао на десетине хиљада вакцина. Није ту реч о вакцинама и о донацији, ту је реч о поверењу. Надам се да ће коначно схватити да није суштина у томе да причамо лоше једни о другима, већ да сарађујемо, да разговарамо и да заједнички наступамо на важним стратешким стварима, које јесу, пре свега, у интересу наших грађана. 

Тачно је да ми највећу трговинску размену имамо са ЕУ, али дозволите, па ми 70%, 80% трговинске размене имамо у региону. Маните се, људи, више баријера, такси, маните се рампи, маните се забрана, отворите границе, омогућите грађанима, омогућите слободан проток људи, капитала, роба и услуга. Пустите грађане нормално да живе. Политичка питања ћемо решавати на други начин. Нисмо могли политички да се договоримо толико дуго, па хајде да направимо ту економску нормализацију, грађани ће живети боље. Мислите о грађанима. Понашајте се онако како се Србија данас понаша у региону, а Србија је данас симбол нових вредности у региону. 

Србија жели мир, стабилност, просперитет, а уколико постоје отворена питања, па та отворена питања решава кроз дијалог, а не кроз једностране потезе и једностране акте. 

Што се тиче споразума, ови споразуми, дакле, јесу значајан део међународне сарадње, као што сам рекао, која се стално проширује, што је потврда активне спољне политике, која се води у последњих неколико година. Оно што желим да нагласим јесте управо то да је у последњих неколико година и Народна скупштина ратификовала више десетина споразума о билатералној сарадњи са великим бројем држава, међу којима су наши традиционални пријатељи, попут Русије, попут Кине, Француске, али су ту и споразуми о сарадњи са земљама које су наши нови пријатељи са којима смо учврстили сарадњу у претходним годинама. 

Не могу а да се данас не захвалим свим државама света које нису признале самопрокламовану државу Косово или су своје признање повукле. Оваква пријатељства за нас имају посебну важност и бескрајно смо захвални свим тим државама које су остале на бранику међународног права које брани сувереност сваке међународно признате државе чланице УН, што држава Србија свакако и јесте.

Велики број билатералних споразума и уговора о сарадњи значе да је Србија оснажила своју међународну позицију, као што сам већ рекао. Нашу борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета препознао је велики број чланица УН. Зато са великим респектом и поштовањем говорим о свим овим земљама света, биле оне мале, као што сам рекао, или мање познате или велике. 

О дипломатским активностима руководства Србије којима је учвршћиван међународни положај Србије сигурно би могао више да говори председник Народне скупштине, који је био министар спољних послова. Резултат тог дипломатског рада, заједно са председником Републике, као што сам рекао, јесте 18 одпризнавања, 18 држава је одпризнало и повукло признање једнострано проглашене независности Косова и Метохије. Међу тим пријатељским државама су и Република Аргентина, Република Белорусија, Комонвелт Доминика, са којима смо потписали уговоре о сарадњи које Народна скупштина треба да ратификује након ове расправе.

Што се тиче најпре споразума са Аргентином, пре тога желео бих да подсетим на историју дипломатских односа. Она је успостављена пре више од 90 година, тачније од 1928. године и традиционално су пријатељски. Постоји сагласност, слични погледи када су у питању значајна међународна питања. С тим у вези, Аргентина поштује територијални интегритет и суверенитет наше земље и није признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Она је увек у тешким тренуцима стајала уз Србију. У потпуности поштује Резолуцију 1244 и неће променити своју позицију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова. 

О посебној вези наша два народа говори и чињеница да је пре пар година, чини ми се, отворен трг Србије у Буенос Аиресу. Пре две године тада министар спољних послова, данас председник Народне скупштине, Ивица Дачић, је на конференцији УН „Југ-југ“, која се одржала у Буенос Аиресу, том прилико је истакнуто да у свету растуће међузависности и комплексности, заједнички изазови захтевају и заједничка решења. Поштовање међународних институција, међународног права, као и кључни принципи који усмеравају сарадњу и да представљају најбољи одговор на глобалне изазове, а Република Србија ће и убудуће наставити да се снажно залаже за јачање мултилатерализма, система УН, међународне солидарности, уз поштовање суверене једнакости свих држава чланица.

Дугогодишње пријатељство и, пре свега, међусобно разумевање добра су и чврста основа да се политички дијалог интензивира, оснажи економска сарадња. Сличног смо темперамента, карактера. Србија и Аргентина до сада имају закључене и потврђене споразуме у различитим областима – трговина, економска сарадња, научна, технолошка сарадња, ветерина, о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша. Уговор са Републиком Аргентином о трансферу осуђених лица и сарадњи о извршењу кривичних санкција, затим, уговор о узајамној правној помоћи у кривичним стварима, као и уговор о изручењу, наставак су те плодне сарадње и пријатељских односа

Потписани уговори ће створити услове за што чвршћу, обавезнију, ефикаснију сарадњу о криминалу, то смо потпуно убеђени, и омогућити ефикасније процесуирање починилаца кривичних дела.

Организовани криминал, који представља глобални проблем, захтева сарадњу и реаговање не само на националном, већ и на регионалном и свакако на међународном плану, што ми данас и чинимо разговарајући о оваквим билатералним споразумима.

Како је Србија посвећена владавини права и борби против организованог криминала, то ће организованом криминалу и корупцији бити, наравно, све теже, јер овде постоји једна синергија практичног и, рекао бих, нормативног деловања кроз разговоре и потврђивање оваквих билатералних споразума.

Потписивање овог уговора представља први корак у даљем јачању и проширењу сарадње две земље у области правосуђа.

Иначе, Србија је прва земља у региону са којом је Аргентина потписала уговоре у области правосуђа.

Ми ћемо у дану за гласање свакако подржати овај споразум.

Када је реч о Споразуму са Белорусијом, осврнуо бих се на Уговор са Републиком Белорусијом о изручењу, тачније, истакао бих важност дипломатских односа и билатералне сарадње са Белорусијом, са којом је Србија успоставила дипломатске односе још 1994. године. Наше две државе блиске су културолошки, у језичком, верском, традиционалном смислу. Између Србије и Белорусије постоји искрено пријатељство. Белорусија је велики пријатељ Србије и због тога смо захвални, а та захвалност и поштовање српског народа остаће заувек зато што је Белорусија желела, хтела и смела да покаже подршку онда када је то било у најтежим тренуцима.

Знам да сам прекорачио време, нећу превише дужити. 

Госпођо министарка, наравно да ћемо подржати све споразуме, нисам имао довољно времена да о сваком говорим појединачно. Извињавам се, господине Зукорлићу. Захваљујем.