Најновије

Континуитет рада Министарства на реформи система образовања Посланичка група

Проф. др ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, народни посланик Социјалистичке говорио је као овлашћени представник о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, Предлогу закона о родној равноправности и Предлогу закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца.

Министарство просвете овим изменама и допунама Закона решава један наслеђени проблем – велике матуре, али и низ конкретних проблема из области образовања којима се унапређује квалитет доступности и праведности система образовања.

                Уважени председниче Народне скупштине Републике Србије, поштована госпођо министарко, поштовани председниче Владе АП Војводине господине Мировићу, колегинице и колеге народни посланици.

                Као овлашћени представник СПС, ја ћу говорити о ова четири законa о којима Скупштина данас расправља и желим да кажем одмах на почетку да ће СПС подржати ове предлоге било да је реч о изменама и допунама закона, било да је реч о потпуно новим законским решењима. Сви ови закони унапређују систем на који се односе и унапређују квалитет живота у Републици Србији, обезбеђују поштовање људских права и слобода и равноправност грађана.

                Желео бих пре свега да кажем неколико речи о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању. Наиме, изменама овога закона се омогућава функционисање система образовања и васпитања на нивоу средњег образовања, и то у време када смо погођени пандемијом вируса Ковид-19. На почетку било које приче у вези са законима из области просвете важно је рећи да је Министарство успело у претходних годину и нешто дана, практично за две школске године, да реши основни проблем с којим се суочава Република Србија, односно цело друштво, то је да сачува здравље ученика, да смо нашли решење како да се у постојећим условима одржи настава и у исто време изменама и допунама различитих закона и на други начин вршило је промене, било да је реч о краткорочним или дугорочним циљевима које треба постићи у систему образовања и васпитања. То само по себи говори да Министарство просвете, науке и технолошког развоја стално ради на унапређењу квалитета доступности и праведности система образовања у Републици Србији.

                Са Предлогом закона о којем данас говоримо Министарство решава један наслеђени проблем, реч је о великој матури, померају се рокови одржавања тог завршног испита пре уласка у простор високог образовања и решава се неколико текућих проблема, као што је реч о евиденцији података који се достављају приликом уписа у средње школе или подаци о националној припадности у случајевима када се поједине групе или лица која остварују упис у средње школе уписују под повољнијим условима, ради постизања пуне равноправности.

                На овај начин, када се говори баш о овом делу Закона, можемо слободно повезати са Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, јер овде Министарство примењује позитивну дискриминацију да би одређеним лицима или групама лица обезбедила оне услове који су им потребни да би наставили своје образовање. То говори да и систем образовања показује спремност да изврши промене како би сва деца добила једнаке шансе да покажу способности које поседују. Наиме, за ова лица предвиђено је да индивидуални образовни план који они поседују прати упис ученика у средње школе и да могу да наставе своје школовање у складу са њиховим потребама и могућностима.

                Постоји још један део који представља решење у односу на актуелно питање унутар система средњег образовања. Наиме, омогућено је да се реши питање наставе на страном језику у оним школама где постоје одређени проблеми. Наиме, предлагач закона је предвидео могућност да у оним одељењима за децу која имају посебне склоности за филолошке науке, а не постоји могућност да се обави настава на страном језику на квалитетан начин, да дође до формирања одељења која ће обухватити ђаке различитих разреда и да се формира одељење, било да је реч о одељењу од 15 или од 12 ђака. Наравно, Ви увек можете поставити питање – да ли ће чињеница да то одељење обухвата ђаке из различитих разреда утицати на квалитет образовања, на цео сазнајни процес? То може бити доведено у питање, наравно, у односу на начин на који се изводи та настава. Јер имате и друго питање. Ако се не приступи оваквом решењу као што је Министарство предвидело, поставља се питање како ће та деца савладати тај страни језик, да ли је то могуће обезбедити унутар школе или се мора тражити нека друга образовна установа или ће једноставно деца остати без тог нивоа наставе.

                Када је реч о великој матури, иначе, треба подсетити, само да кажем још једну ствар, да се у нашим школама учи шест страних језика и онда можете разумети комплексност решавања овог проблема, али и намеру Министарства да чак и тај наизглед мали проблем реши на квалитетан начин. Када је реч о великој матури, мора се рећи да је реч о наслеђеном проблему. Наиме, нацрт концепта завршног испита у средњем образовању направљен је још октобра 2012. године и од тада, што каже министар Ружић, не улазећи у то ко је одговоран и у којој мери, чињеница је да нисмо успели да овај посао завршимо на одређено време или у постављеним роковима и Министарство ради на решавању овог питања. Министар Ружић нас је упознао са свим елементима везаним за реализацију овог важног пројекта.

                Треба поменути да је потребно успоставити веома квалитетну сарадњу између Министарства просвете, средњих школа и факултета како би се направио квалитетан програм одржавања завршне матуре, јер је реч о томе да та завршна матура, завршни испит треба да обезбеди заступљеност општеобразовних предмета, заступљеност стручних предмета, усаглашеност програма пријемног испита и програма средњег образовања, онда када је реч о расподели поена на тесту по нивоима образовања, шта представља праг проходности и бројне друге ствари.

                Министар је рекао, што и пише у образложењу овог закона, да поједине високошколске установе још увек нису усвојиле потребна документа, да се протекле две школске године настава одвијала у систему у оквирима пандемије, да није обезбеђен софтвер као техничка компонента државне матуре, али да су урађене бројне друге позитивне ствари. Као рок за почетак одржавања овог завршног испита одређена је 2023/2024. година што је права временска мера у односу на онај садржај послова који стоји пред Министарством науке, просвете и технолошког развоја. Није ово наша умотворина. Програм завршног испита се одржава и у другим земљама и важно је поменути да он представља саставни део система образовања и васпитања.

                Иначе, желео бих само да искористим прилику да кажем да Министарство и мимо велике матуре стално ради на реформи општег средњег образовања, имплементацији нових програма и њиховом праћењу у гимназијама, да се ради на развоју система признавања претходног учења. Министар је говорио о пројекту „Моја средња школа“, тј. увођењу дигитализоване пријаве за полагање пријемног испита и уписа у средњу школу. Такође, имплементирани су дигитални уџбеници и дигиталне учионице у средњем образовању, усвојени нови програми наставе и учења у специјализованим одељењима за ученике са изузетним способностима у гимназији, за математику, физику, историју, географију, хемију и биологију.

                Све ове ствари сам говорио да бих јавности Србије ставио до знања колико је важно све оно што Министарство просвете, науке и технолошког развоја ради, поготово у овим условима пандемије. Мислим да се на квалитетан начин решио проблем са којим се суочавамо, а у исто време решавају се и неке системске ствари.

                У сваком случају, сви ови елементи, измене и допуне Закона о средњем образовању, које сам поменуо свака на свој начин унапређује систем. СПС ће гласати за усвајање овог закона.

                Сада ми дозволите да кажем неколико речи о Предлогу закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицања развоја Сремских Карловаца. Штета је да не кажемо неколико речи о овом важном закону. Драго ми је што је господин Мировић данас овде са својом сарадницом у Народној скупштини Републике Србије и што има прилику да нас упозна са садржајем овог закона, јер је реч о граду који представља један прави драгуљ Републике Србије по много чему. Мислим да је добро што покрајинска Скупштина и покрајинска Влада настављају да се баве овом темом и 30 година после доношења првог закона и што ће на нивоу Републике бити формиран одбор који ће се бавити обновом културно-историјског наслеђа и развојем Сремских Карловаца.

                Сремски Карловци су, ако могу рећи, једно од најлепших места у Републици Србији. Све оне ствари које је господин Мировић поменуо, а које се знају или не знају, у вези са Сремским Карловцима, говоре колико је то за историју Србије било и јесте важно место. Мислим да он апсолутно заслужује пажњу која му се указује и све оно што је планирано да се уради, јер један град који има и Богословију, ево чули смо од господина Мировића да је по старости, ако могу употребити тај израз, друга после Кијевске богословије, отуда постојање Магистрата, Римокатоличке цркве Светог Тројства, Богословског семинара и Стефанеума.

                Све оне ствари које је он поменуо за српску гимназију и за друге институције које су основане у Сремским Карловцима говоре колико је то важно место. Поменуо је и Бранка Радичевића и друге. Ево, ја ћу поменути Симу Милутиновића Сарајлију, Димитрија Давидовића, Стерију Поповића и друге који су завршили школу у Сремским Карловцима. Карловци су важни и у историјском смислу, као место сусрета истока и запада и историјски је веома значајан Карловачки мир 1699. године.

                То све говори шта су Сремски Карловци значили и шта значе у историји Републике Србије. Мислим да је сјајна ствар што се покрајинска Влада бави очувањем културно-историјског наслеђа које поседују Сремски Карловци и што ради на подстицању развоја Сремских Карловаца.

                Иначе, подсетио бих присутне колегинице и колеге да је статус културно-историјске целине градско језгро Сремских Карловаца што је утврђено још 1990. године, а закон који се бави очувањем културно-историјског наслеђа је донет 1991. године. Закон врло прецизно утврђује све оне елементе који су важни за реализацију очувања, односно обнову културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца. Мислим да ће на најбољи начин унапредити развој Сремских Карловаца, али и помоћи свима осталима, и грађанима Републике Србије, а и осталима који буду долазили у Републику Србију да посете Сремске Карловце и да се упознају са њиховим садржајем.

                Добро је што је господин Мировић поменуо и различите инфраструктурне пројекте који ће повезати Сремске Карловце са осталим деловима Србије и то само по себи говори колико је важно доношење овог закона. Наравно, ми ћемо га подржати.

                Када је реч о следећа два закона, закона о изменама и допунама Закона забрани дискриминације и родној равноправности, оба закона су посвећена унапређењу и проширењу равноправности у Републици Србији, једнакости међу грађанима. Оба закона сама по себи дају једну оцену о квалитету поштовања људских права, говоре о степену развоја једног друштва, у овом случају Републике Србије, о демократском капацитету Републике Србије, о толерантности, уважавању различитости, поштовању и о намери Републике Србије да све своје грађане доведе у ситуацију да уживају иста права и да имају исте шансе за успех у животу.

                 Када је реч о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, морам рећи да је забране и превенција свих видова дискриминације једна од кључних тема већине међународних и регионалних организација под чијим окриљем су и донете бројне конвенције које је Република Србија ратификовала, али се мора рећи да је забрана дискриминације и уставна категорија. Устав Републике Србије у члану 21. став 3. прописује да смо пред Уставом и законом сви једнаки и да свако има право на једнаку заштиту и да се забрањује свака дискриминација непосредно или посредно по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности друштвеног порекла, рођења, вероисповести и политичког и другог уверења, имовинског стања, културе језика, старости, психичког или физичког кредибилитета. Неком може изгледати и непотребно понављање ових уставних одредби, али ја мислим да то треба рећи, јавно, подсетити све грађане Републике Србије шта значи забрана дискриминације.

                Наиме, ми знамо да је овај закон донет 2009. године и да је било потребно ускладити садржај овог закона са правним прописима ЕУ и наравно прилагодити новим околностима. Чланом 2. овог закона се проширује појам дискриминације и дискримиторног поступања по роду по оним карактеристикама и на нивоу прихода. У члану 5. се поред већ предвиђених облика дискриминације прописују узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, навођење на дискриминацију. Уводи се појам сегрегације као сваки акт којим физичко или правно лице, раздваја се без објективног разлога у оправдање другу групу лица, на основу личног својства. У члану 7. се прецизније одређује посредна дискриминација. Чланом 12. се уводи појам родног и полног узнемиравања и он сада гласи да је забрањено узнемиравање и понижавање поступање, полно и родно узнемиравање које има за циљ или представља повреду достојанстава лица или групе лица на основу њиховог личног својства.

                Закон из 2009. године предвиђа и тешке облике дискриминација, а измене и допуне које су на дневном реду овај појам проширују и додају дискриминацију по основу сексуалне оријентације, старосног доба, и сегрегације.

                Члан 20. се мења и гласи – дискриминација по основу пола, рода и родног идентитета, и каже се да дискриминација постоји уколико се по основима противу начела родне равноправности.

                Мења се такође и члан 22, проширује се забрана дискриминације у односу на инвалидитет, сексуалну оријентацију, родни идентитет и према полним карактеристикама, етичком пореклу, националној припадности. Такође, је забрањена дискриминација старих лица.

                Одређене одредбе овог закона односе се на Повереника за заштиту равноправности, његовог заменика и чињеницу да један од заменика треба да у случају одсутности, спречености, Повереника, обавља његов посао.

                Основни циљ овог закона је оснаживање антидискриминационог механизма за спровођење мера из ове области, али и стварање друштвене климе у којој постоји нулта толеранција за сваки вид дискриминације.

                Дозволите ми да поменем, кажем поменем, зато што ће моје колеге говорити далеко више о Предлогу закона о родној равноправности, да је реч веома важном закону. Закон о родној равноправности је кровни документ за стварање друштва у ком сви грађани имај једнаке услове за живот, којим се унапређују институционални оквир и стварају се услови за спровођење политике једнаких могућности и услова за живот, рад и развој жена и мушкарца.

                Кроз унапређивање законодавног оквира неопходно је обезбедити равноправно учешће жена у свим сферама живота, као и могућност да се њихов глас чује, што ће допринети не само њиховом бољем положају већ и развоју читавог друштва.

                Овај закон ће регулисати родну равноправност у областима рада, запошљавања, самозапошљавања, социјалног, здравственог осигурања, образовања, спорта, политичког деловања, јавних послова, репродуктивних и сексуалних права, приступу роби и услугама, као и мере за сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља над женама и насиља у породици.             

                Закон је предвидео да се на нивоу Владе формирају два тела која ће имати саветодавну и функцију координације у области родне равноправности и бројна друга решења која у Републици Србији треба да обезбеде равноправност свих грађана Републике Србије по овом основу. Наиме, постоје статистички подаци у садржају овог закона који показују да постоји потреба да један овакав закон буде донет, и да се обезбеди родна равноправност на свим нивоима као и свим облицима живота.

                У сваком случају, закон садржи одредбе које се односе на Повереника за заштиту равноправности у смислу да се прошире његове надлежности. Ми ћемо сигурно говорити о томе и у наставку ове дискусије, а и када буде речи о амандманима.

                За нас у СПС важно је доношење овог закона, као и Закона о изменама и допунама Закона о дискриминацији, зато што сматрамо да се на овај начин унапређује квалитет живота грађана, положај свих људи и једноставно, Република Србија усвајањем овог закона показује намеру да следи друштвене токове који постоје на нивоу Европе и да унапређује положај свих њених грађана. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група