Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлог закона о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању

Знање је моћ, рекао је Френсис Бејкон, а Нелсон Мендела је рекао:  “Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.”   Истина је и у једном и у другом.  Без знања не може напредовати ни појединац, ни друштво.

Поштовани председниче покрајинске Владе, поштовани први потпредседниче Владе Републике Србије, министре просвете, образовања, науке и технолошког развоја, много имате, министре, области у оквиру једног министарства, поштована министарко Чомић, поштовани представници Министарства, даме и господо народни посланици, уз дужно поштовање и немајући намеру да минимизирам и умањујем значај законских предлога, обзиром да данас имамо четири законска предлога на дневном реду, али немогуће је, обзиром на време које посланичка група, да говорим о свих четири законска предлога и ја ћу акценат ставити на Предлог закона о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању.

Желим да упутим једну сугестију и један предлог.

Србија показује јасну одлучност и опредељеност када је реч о европском путу, и када је реч о европским интеграцијама. И не постоји ниједан задатак на путу европских интеграција, који Србија није са успехом реализовала.

Са друге стране, знате за сам успех европских интеграција зависи и то да ли имамо добронамерно партнерство са друге стране, јер за танго је увек потребно двоје, не двоструки стандарди, двоструки аршини, већ је увек потребно двоје, не да Приштини увек гледате кроз прсте, а да Београд буде увек тај који је крив за нешто.

То да ли ће Србија, дакле, наша интенција и наш крајњи циљ, главни стратешки циљ, главни спољно политички циљ јесте да постанемо пуноправни члан ЕУ.

То апсолутно није спорно. Ту одлучност и опредељеност смо ми потврдили и овде у Народној Скупштини Републике Србије, јер смо по први пут у пракси разговарали о извештају Европске комисије и кроз закључке које смо донели, управо дали један ветар у леђа Влади Републике Србије, на путу европских интеграција.

Никада се ми као Србија, када је реч о европским интеграцијама, нисмо плашили преговора, али никада и нисмо разговарали из страха. То да ли ће Србија и када ће Србија бити члан и да ли ће бити пуноправни члан ЕУ, а ми се надамо да хоће, али не зависи само од онога шта Србија чини и ради, шта чине и раде институције у Србији. Зависи, пре свега од Брисела, од чланица ЕУ, од ситуације у ЕУ, од тога колико су они подељени или нису.

Зашто ово кажем? Треба добро некада да размислимо, када разговарамо о законским предлозима. Неке ствари и неке законе, треба да усвајамо, не због ЕУ, него због грађана Србије. И ту ћу стати, да не бих даље развијао причу, јер сматрам да у тренутку када се суочавамо са највећим здравственим изазовом, чији се крај, ја се надам, врло брзо назире, нама нису потребни закони који ће бити било каква врста поделе у друштву, нити нам је потребна било која врста поделе у друштву.

Е сада што се тиче, господине Ружићу, вашег закона, дакле, предлог закона о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању, знате, знање је моћ, рекао је Френсис Бејкон, а Нелсон Мендела је рекао да је образовање најмоћније оружје које можете употребити да промените свет. 

Истина је и у једном и у другом, без знања не може напредовати ни појединац, али без знања не може напредовати ни друштво у целини. 

Знање се стиче учењем, кроз процес васпитања и образовања, оног формалног и неформалног, целоживотног учења, које је егзистенцијелна потребна, рекао бих, сваког човека. 

Учење нам помаже у изградњи карактера, у развоју мишљења и интелекта. Образовање је привилегија коју би свака особа требала да цени на преви начин. Улагање у образовање је капитална инвестиција сваког друштва, јер друштво почива на знању. Знање је услов свако напретка.

Образовање јесте скупо, али је незнање још скупље. Ни човек ни друштво не достижу свој максимум без знања и образовања. Дакле, порука је само једна – у знању је будућност и треба улагати у образовање, јер образовање је будућност.

Србија која има традицију образовања, још из времена Светог Саве пролазила је кроз различите периоде и бројне образовне реформе, али је увек улагала у образовање, препознајући пре свега улогу знања за напредак друштва и препознајући улогу знања за напредак државе у целини.

Посебно данас у свету модерних технологија, Србија тражи своје место улажући у образовање, улажући у кадрове који ће моћи да одговоре изазовима времена, јер образовање је стратешко опредељење Србије, образовање је стратешко опредељење Владе Републике Србије.

Како ми је познато и колико ми је познато, недавно је господине министре, завршена јавна расправа о нацрту нове Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године. Иначе, актуелна стратегија за период од 2020. године, донета је 2012. године у време када је министар просвете био уважени проф. др Жарко Обрадовић, који је данас овлашћени представник посланичке групе СПС.

Нова стратегија образовања до 2030. године, наставак је таквог опредељења и јасан показатељ односа државе према значају образовног система за развој друштва. Нова стратегија треба, пре свега, да одговори изазовима новог доба и да допринесе изградњи модерног, препознатљивог образованог система који ће бити међу системима највишег ранга у погледу квалитета образовних програма, наставних активности, истраживања и наравно, стручног рада, што је од изузетне важности и значаја.

У контексту унапређења квалитета образовања, данас разговарамо, дакле, о изменама и допунама Закона о средњем образовању. Окосница ових измена јесте свакако стварање, и ви сте о томе говорили, законског оквира за увођење државне матуре на крају средњег образовања. 

Државна матура представља велику промену у образовном систему Републике Србије и зато захтева темељне припреме у сваком сегменту њене реализације, тако да Предлогом закона о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању предвиђа померање увођења државне матуре, практично за две године.

Комисија за праћење активности, увођења државне матуре у образовни систем који формира управо министар Бранко Ружић, донела је одлуку да се временски интервал за припрему имплементације државне матуре продужи.

Оваква одлука проистекла је пре свега, из анализе актуелне ситуације и околности узрокованих пандемијом вируса Ковида 19 и њен утицај на образовни систем, тако да је за овако значајну промену потребно додатно време сагледавањем свих аспеката.

Из тих разлога се још за две школске године, пролонгира увођење државне матуре и то за ученике трогодишњих средњих школа, школа државне матуре се уводи школске 2022/2023. године, док се општа уметничка и стручна матура за четворогодишње школе уводи 2023. године, односно 2024. године. 

Увођење државне матуре треба да обезбеди већу праведност и једнакост свих ученика који стичу сертификацију о завршеној средњој школи или се квалификују на високошколске установе.

Постојећа неуједначеност матурских испита који се разликују од школе до школе биће превазиђена управо стандардизованим тестовима за целу генерацију ученика и при томе треба посебно водити рачуна, јер имамо горко искуство када је реч о тестовима у периоду који је иза нас.

Увођење  државне матуре као улазнице за упис на високошколске установе обезбедиће ефикасност система, транспарентност процеса полагања, а надасве праведност и једнако право свих ученика који имају намеру да наставе школовање на високошколским установама.

Државна матура ће значајно смањити трошкове ученика и њихових породица, а повећати шансе, оно што је суштински најважније за наставак школовања. 

Што се тиче осталих измена и допуна, оне су такође усмерене ка унапређењу квалитета образовања, подразумевају усклађивање закона о средњем образовању и васпитању са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, а односи се на оперативно и техничке и евиденционе послове, тачније, у питању је увођење прописаних регистара и података које воде установе из области образовања преко уведеног портала „Моја средња школа“.

Све активности у вези са завршетком основне школе, као и упис у средњу школу ове школске године ће се први пут обављати путем овог портала без подношења и једног папира, што је такође од изузетне важности и значаја.

Дакле, уведене су и дигитализоване пријаве за полагање пријемног испита и уписа у средњу школу, тако да ово поједностављење поступака можемо сматрати добрим ефектом дигитализације и Е-управе.

Овде бих похвалио министра Ружића, који је у својству министра државне управе и локалне самоуправе био изузетно посвећен дигитализацији јавне управе, јер дигитализација је била један од приоритета Владе Републике Србије, један од окосница Владе Републике Србије, експозеа премијерке Владе Републике Србије, госпође Ане Брнабић, односно увођење електронске управе која поједностављује све процедуре пред органима јавне власти и свим институцијама система. 

Када већ помињем дигитализацију, подсетио бих да је Влада Србије обезбедила средства за дигиталне учионице и то до сада опремљено 10.000 учионица, а планирано је да тај број буде, колико је мени познато, 35.000.

Такође, кроз пројекат „Премошћавање дигиталног јаза за најугроженију децу“, који Министарство реализује у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, и уз финансијску подршку ЕУ, обезбеђени су компјутери и таблети за 30 школа у којима се образују, пре свега, ученици ромске популације, што је такође за сваку похвалу.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја спроводи Пројекат инклузивног предшколског образовања и васпитања, чији је циљ унапређивање доступности квалитета и праведности предшколског васпитања, образовања кроз увећања броја места у предшколским установама, повећање обухвата деце из осетљивих социјалних група. 

Господине министре, искористићу прилику као локал патриота да вас подсетим на посету коју сте пре неколико дана имали у Ваљеву, ја се надам да ћемо заједно да изградимо ново обданиште у Ваљеву, јер имамо преко 400 малишана који чекају на упис у обданиште.

Од школске 2009/2010. године, када је министар просвете био министар др Жарко Обрадовић, реализује се Пројекат бесплатних уџбеника и то управо за ученике од првог до осмог разреда основне школе. Од те године се из буџета Републике Србије обезбеђују средства за овај пројекат, а ове године издвојен је износ од 700 милиона динара. 

Познато нам је да Министарство активно ради на обезбеђењу добрих услова за учење и рад у свим установама образовања, посебна пажња се посвећује универзитетском образовању и имајући у виду да многи факултети у Србији не располажу са довољно капацитета, да није било обимнијих и значајнијих обнова и реконструкција у протеклом периоду, кроз свеобухватан програм изградње и обнове обезбедиће се да неки факултети добију сопствене зграде, да прошире капацитете, али и да буду изграђени јединствени комплекси који ће имати у свом саставу више сродних факултета и института. Све то показује да министарство настоји да допринесе подизању квалитета образовања ученика, студената, али и наставника.

Сада, господине министре, пошто прошли пут када сам говорио, ви из оправданих разлога нисте били у сали, био је ваш сарадник, ја се надам да вам је пренео, а ја сам то пренео Ваљеву, ја бих волео да ви будете, обзиром да сви причамо о децентрализацији и ја сматрам да је децентрализација јако важно питање, ја сам вам то рекао и у Ваљеву, хајде да покушате да направите први корак у децентрализацији високог образовања. 

Пошто долазим из западне Србије, поносан сам, као поносни локал патриота, ево, сад ћемо имати обилазницу, имаћемо брзе траке, инвеститори долазе, дакле имамо све предуслове да направимо, господине министре, универзитет западне Србије. Нека центар буде у Ваљеву. Знам да су за универзитет потребна три факултета, да је процес акредитације озбиљан процес, имао сам прилике некада давно и да учествујем у процесу акредитације, али сам убеђен и знам и да Ваљево у западна Србија има довољно образовног, стручног кадра који је спреман и да ради на факултетима, а и који је спреман и да учествује у процесу акредитације. 

Знам да то није могуће урадити у овој години и у овом мандату, али је важно направити први корак. Важно је направити дугорочне циљеве и важно је увек подизати лествицу на нове задатке, постављати нове задатке, јер то је добро за будућност образовања. 

Малочас сам рекао – улагање у образовање је будућност. Замислите, деца из Бајине Баште, из Богатића и из Љубовије, па они ће пре студирати, рецимо, у Ваљеву или ако буде један факултет у Шапцу, ми немамо са тим проблем. Јефтиније ће бити за њих, за њихове породице, него да студирају у Београду. 

Знам да то није једноставан процес, али верујем да ћете имати разумевања и да ћете на прави начин сагледати предлог. 

Између осталог, ми смо ишли и корак даље, ја сам о томе говорио са вашим сарадником, па смо, између осталог, и анализирали која су то занимања у овом тренутку најинтересантнија за узраст након четврте године средње школе и то су углавном пољопривреда, фармацеутска индустрија и екологија, када је реч о западној Србији, што је потпуно логично да је пољопривреда на првом месту, јер западна Србија је пољопривредни крај, а Ваљево је град који има једну од најбољих, ако не и најбољу, хајде да не буде да хвалим превише свој град, али једну од најбољих средњих пољопривредних школа у Србији. 

Такође бих желео још једном да похвалим ефикасан рад министарства за време ванредног стања и током паднемије Ковида – 19. Од првог тренутка проглашења ванредног стања организована је онлајн настава за све нивое образовања, опет захваљујући, пре свега, резултатима постигнутим у дигитализацији. Министарство је успело да пружи исти квалитет образовања за свако дете у Србији и захваљујући посвећености и напорима просветних радника, којима смо захвални што су учинили велике напоре, комбинујући онлајн и живу наставу, што није било нимало једноставно. 

На крају, искористио бих прилику да питам министра – када можемо очекивати да у скупштинску процедуру уђе предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, који треба да омогући повратак националног акредитационог тела у пуноправно чланство Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета у високом образовању, као и Предлог закона о студенском образовању? Захваљујем