Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије о избору члана Савета Регулаторног тела за електронске медије

Даме и господо народни посланици, данас говоримо о предлозима за нови састав, односно бираћемо једног кандидата за састав Савета РЕМ-а.

Предлагач формално јесте Одбор, али не би било лоше да управо због оваквих дискусија какве смо имали малочас и због сугестија и предлога које упућујемо на рачун рада РЕМ-а оваквим разговорима,  ако не у пленуму, оно бар на седницама Одбора присуствују и председник РЕМ-а и остали чланови РЕМ-а, јер ми ипак имамо ту надзорну улогу, осим тога што имамо и изборну улогу у конкретном случају.

Дакле, што се тиче малопређашње дискусије, слажем се у највећем делу и сматрам да РЕМ треба да пооштри контролу када је реч о електронским емитерима.

Што се тиче предложених кандидата,  ми смо добро анализирали биографије, анализирали оно што јесу циљеви које они желе да реализују, као чланови РЕМ-а и морам да признам да се још увек нисмо определили, да ћемо у дану за гласање се определити која од ова два кандидата ћемо подржати, јер оба кандидата завређују пажњу. Највише би волели када би могли да гласамо за ова кандидата и да оба кандидата буду чланови Савета РЕМ-а. 

Оно што желим да кажем и посебно да истакнем јесте да су оба кандидата прошла једну процедуру. Та процедура је захтевала и активност ресорног Одбора за културу и информисање. Зашто ово посебно апострофирам и истичем? Зато што смо током прве фазе међустраначког дијалога по први пут имали интересовање од стране једног дела политичких опција за РЕМ, за РТС, за уређивачку политику медија. Зашто? Па само са једним јасним циљем, да би се поново контролисао медијски простор у Србији, да би се поново контролисао сваки секунд медијског простора у Србији. Није њима стало ни до избора, ни до изборних услова. Унапред се знао исход, унапред се знала одлука коју ће донети када је реч о изборима, али ето просто било је неопходно покушати бар на тај начин, контролисати медијски простор у Србији.

Тада један од предлога био и представника Европског парламента да представнике РЕМ-а бирамо у складу са најбољим могућим, цитирам – европским стандардима, у чему се ја и Посланичка група СПС у потпуности не слажемо. Извините, ми поштујемо европске стандарде, ми желимо да постанемо члан Европске уније. Један од главних стратешких и спољнополитичких циљева Србије јесте да постанете пуноправан члан Европске уније, показујемо ту одлучност, опредељеност и као Влада и као Народна скупштина Републике Србије, тиме што смо по први пут у пракси разговарали о Извештају Европске комисије овде у пленуму, али знате како, ово је Народна скупштина Републике Србије, Народна скупштина Републике Србије и Република Србија има своје законе, Народна скупштина има своје процедуре. 

Ми ћемо чланове РЕМ-а бирати сходно нашим процедурама и добро је да без обзира ко буде изабран од ова два кандидата, јер оба кандидата су квалитетна, изабраћемо квалитетног кандидата, али изабраћемо га процедурама сходно нашим законима, сходно законима који су усвојени Народној скупштини Републике Србије.

Иначе, морам да вас подсетим, очекујемо наравно од нових чланова РЕМ-а који буду изабрани, да одговорно и квалитетно обављају посао за који преузимају одговорност у складу са, рекао бих, највишим професионалним и стручним, али наравно пре свега моралним стандардима, очекујемо од Савета оно што очекујемо и од РЕМ-а у наредном временском периоду, а то јесте пре свега да се ради на унапређивању квалитета и разноврсности услуга из области електронских медија, да заштите интересе јавности у области електронских медија, али и да заштити интересе корисника. Очекујемо да Савет сходно актуелним прописима дефинише јасна и прецизна правила, да обавља контролну улогу, оно о чему је говорио и господин Ристичевић, да обавља контролну улогу и да изриче санкције онда када је то неопходно.

Наравно, избором чланова РЕМ-а, као што сам рекао, чланова Савета не завршава се, рекао бих, надлежност Народне скупштине Републике Србије, остаје она контролна улога, да пратимо рад Савета, да пратимо рад РЕМ-а, да пратимо рад новоизабраних чланова и да о томе говоримо унутар ресорног одбора, Одбора за културу и информисање, али и онда када будемо расправљали и о годишњем извештају Савета.

Међутим, знате у чему је овде суштина? Суштина је у следећем – ми о РЕМ-у почињемо да говоримо 2020. године, непосредно пред изборе 2020. године. До тада је све било у реду. До тада је РЕМ одлично обављао своју функцију. До тада су сви чланови РЕМ-а добро радили свој посао, али оног тренутка када је било потребно Србију вратити у прошлост и у једноумље, када је у Србији морало да се чује само једно мишљење, а све остало да се остави по страни и када су сви морали да мисле исто када говорим о медијима, тада почињемо да говоримо о РЕМ-у, покушавајући да имплементирамо у састав чланова Савета РЕМ-а представнике опозиције иако то није било могуће јер закон је по том питању потпуно јасан.

Када говоримо о РЕМ-у, зашто се уопште говорило о РЕМ-у, наравно РЕМ је везан за медије у Србији и мислим да већ неколико месеци, а конкретно од 2020. године, када почиње да се говори о изборним условима у Србији, а изборни услови у Србији, јако добро знате, нису мењани од 2008. године, па се 2020. године неко сетио изборних услова јер је видео да се преварио и да са громогласним и једногласним ставом тада за расписивањем ванредних парламентарних избора виде да су се преварили и да би ванредни парламентарни избори заправо за њих значили не да победе и не да представљају некакву алтернативу на политичкој сцени Србије, већ да би то био за њих политичи крах, онда се присете изборних услова, присете се РЕМ-а и присете се оних којима могу да се обрате не би ли извршили притисак на Србију, а то су европски парламентарци. 

Дакле, оно што желим да кажем је да већ дужи временски период уназад траје једна хајка и хистерија на РЕМ која је усмерена од једног дела опозиције. Разлог томе јесте пре свега и немање политичких идеја и немање конкретног политичког програма, али суштински разлог је потреба да се вратимо осам година уназад, да уређују, да се баве уређивачком политиком медија када је могло, понављам, да се чује само једно мишљење када говоримо о РЕМ-у, при томе се, чини ми се, заборавља она суштинска и основна ствар, а то је да ми као представници политичких странака, представници различитих посланичких група треба управо да као неко ко има легитимитет и поверење грађана, ко је добио мандат од грађана, да обавља један одговоран и озбиљан посао, треба да помогнемо рад независних регулаторних тела, да ојача и да оснажи рад независних регулаторних тела, а не да независна регулаторна тела гура у политички ринг, да их користи за сопствене потребе и за сопствене циљеве. 

Наш посао, бар ми из посланичке групе СПС тако сагледавамо посао када говоримо о РЕМ-у. Наш посао је да подржимо РЕМ у ономе што је најважније, а то је да ради по закону, да врши контролу наравно, да санкционише, наравно онда када је то потребно и када је неопходно, а не да тумачимо законе онако како свакоме појединачно одговара и да тражимо и да инсистирамо конкретно од РЕМ-а да крши те исте законе. 

Регулаторно тело за електронске медије није политички субјект, РЕМ није учесник парламентарних избора, није учесник председничких избора, неће бити учесник ни градских избора наредне године, дакле, нити РЕМ може да одлучи о томе ко ће изгубити, а ко ће победити на наредним председничким градским и парламентарним изборима. Нема РЕМ обавезу ни да прати изборе у Србији и потпуно сам убеђен да то није дефинисано ни у једном законском оквиру, исправите ме ако грешим, али ће по налогу Владе и по налогу Владе је, оп налогу ОЕПС-а, у договору са ОДИР-ом пратио целу изборну кампању 2020. године. 

Интересантно је да је тек неколико дана од тренутка када је завршена читава прича, када говоримо о првој фази међустраначког дијалога, дакле, када је завршена читава прича и око РЕМ-а, и дигла се фама око РЕМ-а и око уређивачке политике и око слободе медија, интересантно је да тек неколико дана по завршетку те прве фазе међустраначког дијалога европски парламентарци су посетили РЕМ и тада врло јасно рекли, цитирам – постоје две паралелне земље, две паралелне институције, постоје паралелни медији. Постављам питање, па како то нема слободе медија у Србији, ако постоје некакви паралелни медији? Како онда нема слободе медија у Србији? 

Подсетићу вас то су исти они европски парламентарци који су изразили забринутост за демократијом у Србији, за слободу медија у Србији и ми смо им јасно рекли – нема потребе да бринете за демократију у Србији, демократија у Србији се остварује на изборима и само избори могу да промене политички курс Србије, а ми смо сви заједно учинили све што је у нашој моћи да имамо далеко боље изборне услове од оних који смо имали 2008. године. Спремни смо да саслушамо све сугестије и предлоге, саслушали смо их током прве фазе међустраначког дијалога. Спремни смо да наставимо и другу фазу међустраначког дијалога, ниједног тренутка то нисмо оспорили и доводили у питање. Нисмо дискредитовали ниједног европског парламентарца, напротив, оно на чему је инсистирао председник Народне скупштине Републике Србије је било само једно, а то је – пренео је став већине политичких странака које су учествовале у читавом процесу, а то је да очекујемо од европских парламентараца да буду непристрасни и да буду објективни. 

Дакле, не, да са нама који желимо да саслушамо сугестије и предлоге и оних који желе да разговарају са европским парламентарцима и они који не желе да разговарају са европским парламентарцима, да са нама разговарају о институцијама система, а да са онима који треба да одобровоље, да учествују на изборима, разговарају у хотелским лобијима. Признаћете најблаже речено то је некоректно.

Што се тиче слободе медија, знам да ми истиче време, што се тиче слободе медија, знате врло је интересантно и помало лицемерно када Европски парламент, не критикујем, али кажем, када Европски парламент каже да је забринут за слободу медија у Србији, а ми постављамо једно једноставно питање – зашто 2011. године нисте били забринути за слободу медија у Србији када је састављен извештај Верице Бараћ у којем је експлицитно, прецизно, јасно све дефинисано? Сваки секунд простора и свако ко је узео секунд простора и заузео секунд простора у медијима националне фреквенције, зашто тада господо нисте били заинтересовани за слободу медија у Србији?

Одговор који сам добио на постављено питање је – нисмо били известиоци. Извините, били сте европски парламентарци. Ако су вам важни изборни услови, ваљда су вам били важни и те 2011. године. 

Захваљујем госпођо председавајућа. У дану за гласање ћемо се определити. Оба кандидата су квалитетна, оба кандидата заслужују и оба кандидата могу да буду чланови по нашем мишљењу, али у дану за гласање ћемо се определити којег ћемо кандидата подржати. Хвала.