Ђорђе Милићwвић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о личној карти и Предлогу закона о измени Закона о акцизама

Лична карта је јавна исправа којом грађани Републике Србије доказују свој идентитет, а служи и као доказ о другим чињеницама о власнику које су у њој садржане. Уколико је то одређено међународним уговором, лична карта може да служи и као путна исправа.

Прилика је да се можда подсетимо и историјата личне карте као документа идентификације грађана једне државе. Наиме, првим законом о личним документима се може сматрати Закон о безбедном опхођењу из 1414. године који је донео енглески краљ Хенри В Ланкастер. Међутим лична карта као документ се није значајније користила све до почетка двадесетог века, када су и фотографије постале део идентификационих докумената ради лакшег препознавања власника документа.

Облик, садржај и величина личне карте као личног идентификационог документа су стандардизовани тек 1985. године применом ИСО стандарда.

По ранијим прописима о личној карти који су важили у Србији обавеза поседовања личне карте стицала се пунолетством, односно са 18 година, док се по важећем закону ова обавеза стиче са навршених 16 година, дакле на узрасту старијег малолетника.

Добијање личне карте је својеврстан знак зрелости, знак да грађанин постаје видљив и одговоран пред законом за своје поступке. За оне који први пут добијају личну карту то је и част а за државу је лична карта документ одговорности и лаке проверљивости идентитета.

У Србији нажалост, још увек постоје невидљиви грађани, без личне карте, Није то, сигуран сам, велики број, али свакако је задатак властима да такве грађане препознају и уведу у јавне евиденције како би ти грађани могли да остварују грађанска и друга права у овој држави. У питању су углавном неке рањиве групе, које живе без идентитета и систем не може да их препозна.

Данас је лична карта као лични идентификациони документ модернизована, у складу са достигнућима у сфери електронских комуникација, а идентификација се олакшава и коришћењем јединственог матичног броја који је обавезни садржај дигиталне личне карте.

Дигитална ера донела је најпре електронска лична документа, одосно биометријску личну карту, јер је брза идентификација грађана значајна за савремено друштво како због предности које има по саме грађане у остваривању својих права, тако и за саму државу, односно државне органе који сада имају поуздан документ идентификације, чијим се увођењем смањује могућност фалсификовања и злоупотребе овог документа. Обезбеђује се поуздано и безбедно утврђивање идентитета власника, тако да власник ни једног тренутка не може порицати свој идентитет, нити користити туђи. Веома је значајно што систем израде електронских личних карата омогућава заштиту интегритета података садржаних у личној карти и штити тајност података о личности.

Иначе, Важећи Закон о личној карти донет је 2006. године. Тада је Србија после више од 30 година донела нову законску регулативу у области личних карата и тиме створила потребне правне претпоставке за увођење новог, савременог и функционалног електронског идентификационог документа.
Закон је више пута мењан, најпре због продужења рока за промене старих личних карата. Таква продужења рокова била су нужна јер су грађани у почетку веома споро и са доста скепсе прихватали нову електронску личну карту, поготово ону са чипом.

Ако знамо да је то био први електронски документ који је на неки начин био претеча електронских комуникација и дигитализације у сфери јавних докумената онда је у неку руку било и разумљиво споро прихватање овакве новине. Зато је процес замене личних карата ишао поступно.

И у време када сте Ви председниче Дачићу били министар унутрашњих послова управо су из тих разлога вршене измене закона о личној карти, како би се грађанима омогућило да у додатно продуженом року замене старе личне карте новим, биометријским документом. Увођењем нове, савремене електронске личне карте извршили смо усклађивање са светским стандардима.

Лична карта је због садржаја података преузела функцију примарног идентификационог документа, који је претпоставка за издавање других секундарних идентификационих докумената, као што су путна исправа, односно пасош, возачка дозвола, оружни лист.. Да подсетимо да електронска лична карта може бити издата са чипом и без чипа.

Једна од значајних предности увођења документа са чипом јесте стварање својеврсног динамичког документа на коме се могу врло лако вршити измене одређених података, без новог штампања, без уништавања или издавања другог обрасца.

Затим, када је реч о јавној администрацији, више нема преписивања личних података из личне карте у рачунар, већ ће се они пребацују аутоматски, што поред убрзања свих поступака елиминише и могућност грешке у преносу података.

Ако се има у виду да пред органима јавне власти и другим организацијама, као што су на пример банке, сваки грађанин годишње обави више стотина поступака и прцедура у којима је претходни услов идентификација, онда се има свест о томе колико се уз биометријску личну карту сваки поступак убрзава.

А квалитет услуга и процедуре јавне администрације један су од најзначајнијих фактора квалитета живота грађана и конкуретности привреде.

До сада смо у овом дому много пута имали на дневном реду предлоге прописа којима се реализује дигитална агенда, односно модернизује јавна управа, што је Влада РС поставила као један од својих приоритета с циљем да јавна управа постане заиста ефикасан сервис грађана,

Подсетио бих, да је тај процес почео применом Закона о електронској управи усвојеним 2018. године, а ефекте овог закона данас осећају сви, и грађани и привреда. Он омогућава безбедно коришћење савремених информационих и комуникационионих технологија што олакшава и убрзава комуникацију грађана са јавним сектором, али и комуникацију и размену докумената између различитих државних служби.

Овај закон допринео је смањењу административних трошкова, као и повећању правне сигурност и транспарентности рада.

Зашто ово помињем, управо зато што је циљ измена и допуна о којима данас говоримо део реализације Владиног пројекта „Стоп бирократији“, који је креиран како би се смањиле административне и бирократске баријере у комуникацији јавне управе са грађанима, привредом и у међусобној комуникацији између државних институција.

Реализацијом мера из овог пројекта доћи ћемо до једноставнијих процедура које значе уштеду времена и новца и грађанима и привреди и држави..

Када су у питању измене и допуне закона о личној карти, конкретна решења се даље унапређују управо ради постизања циљева дигитализације као неопходности двадесетпрвог века, који је незамислив без коришћења дигиталних технологија у било којој сфери друштва.

Конкретно се предложеним изменама и допунама предвиђа да у случају губитка личне карте грађанин неће морати да је оглашава неважећом у „Службеном гласнику Републике Србије”, већ ће бити довољно да се та чињеница објави на сајту Министарства унутрашњих послова. Тиме се знатно смањују административни трошкови за грађане Републике Србије и убрзава поступак добијања новог документа.

Такође, овим предлогом врши се усклађивање закона са прописима о електронском документу, и електронском пословању, а то је Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронск ом пословању, о коме смо овде у скупштини говорили на протеклој седници. Он уређује и електронски потпис, електронски печат, временски жиг, електронску доставу и електронско чување докумената.

Скупштина је усвојила и друге прописе који омогућавају да се електронски документи признају као и папирни, тачније речено, електронски документи замењују папирне. То су Закон о електронском документу , Закон о електронској трговини, Закон о електронској фактури.

Измене и допуне Закона о личној карти дају могућност грађанима да се документа електронски потпишу коришћењем дигиталног сертификата за квалификовани електронски потпис који је уграђен у овај лични документ, односнно у чип и то на захтев имаоца личне карте. Квалификовани електронски потпис је правни еквивалент својеручном потпису, те стога употребом сертификата који су садржани у новој личној карти, грађани ће бити у могућности да у комуникацији са јавном управом потврде свој идентитет и потпишу документ без одласка и чекања испред шалтера.
То значи да грађанин, користећи сертификат за идентификацију, идентитет може да докаже без физичког присуства, односно када приступа електронским сервисима. Такође, користећи квалификовани електронски потпис, грађанин може да електронски потпише документ онда кад није у прилици да то учини својеручно. Коришћење електронски потписаног документа, осим за грађане, важно је и за саме институције.
Сва званична документација моћи ће да се електронски размјењује између институција управо у форми електронског документа, потписаног електронским потписом који омогућава ефикаснију комуникацију без папира. Ово значи да грађани могу да електронским путем поднесу сву документацију на исти правно ваљани начин.

Верификовани електронски идентитет, који је доступан свим грађанима, неопходан је како би омогућили пуни потенцијал дигиталне економије. Дигитализација је један од циљева Владе РС како ове, тако и претходне, а ефекти досадашњег тока дигитализације нашег друштва већ дају значајне резултате у квалитету јавних услуга, у образовању и здравству, што је посебно дошло до изражаја током пандемије КОВИД 19, а нови прописи из домена електронског пословања допринеће и конкурентности тржишта рада и атрактивном пословном окружењу. Транспарентна и модерна администрација је кључна за одрживи економски раст и развој.
Захваљујући дигитализацији, увођењем електронске управе, и грађани и привреда уштедели су стотине милиона динара.
Остале измене и допуне предвиђају допуну података садржаних у обрасцу личне карте, изменма закона се у образац додаје податак о адреси пријављеног пребивалишта.

Још једна важна измена се односи на одредбу којом је утврђено да сваки држављанин Републике Србије старији од 16 година има право и дужност да има личну карту. У том смислу велика олакшица за грађане РС, пре свега за родитеље, јесте то да је изменама закона предвиђено да за издавање личне карте малолетном лицу старијем од 16 година буде довољна сагласност само једног родитеља без обзира да ли други родитељ врши родитељско право.
Имајући у виду значај личне карте као документа за идентификацију, важно је да свака измена доприноси онемогућавању фалсификата и злоупотреба, али и заштити података о личности, што највиши степен заштите који поседује електронска клична карта у Србији и обезбеђује.

И на крају, наравно да ће ПГ СПС у дану за гласање подржати ове измене и допуне, јер ће нова лична карта допринети укупној модернизацији и ефикасности рада државних органа, органа локалне самоуправе и јавних служби.

Када је реч о другом законском предлогу, изменама Закона о акцизама…

Акцизе су специјална врста пореза на потрошњу одређене групе луксузних производа. Акцизни производи су алкохолна пића, кафа, дувански призводи и деривати нафте. Сви акцизни производи, осим пива, морају бити обележени акцизним маркицама, које су својеврсни контролни механизам којим се прати стављање у промет акцизне робе. Акцизе представљају значајан и веома сигуран буџетски приход због прописаног начина убирања.

Измене закона о акцизама које су пред нама представљају пре свега усклађивање са прописима ЕУ у области акцизне политике која се примењује код алкохолних пића. Наиме, сада по нашем Закону о јаким алкохолним пићима постоје три групе ових пића на које се акцизе обрачунавају по различитим моделима, што није усклађено са директивама ЕУ. Начин на који се у нашој земљи обрачунавају акцизе на алкохолна пића није у сагласности ни са чланом 37. Споразума о стабилизацији и придруживању који је 2008. године Србија потписала са Европским заједницама а односе се на забрану фискалне дискриминације.

По европском акцизном моделу који се предлаже изменама закона о акцизама ,акциза на јака алкохолна пића обрачунаваће се на хектолитар чистог алкохола присутног у јаким алкохолним пићима. Дакле основ за обрачун акцизе биће проценат алкохола присутан у одређеном алкохолном пићу, а не сировина од које је алкохолно пиће произведено. Овај нови начин обрачуна акцизе односи се на јака алкохолна пића, док ће начин обрачуна акциза на пиво и на нискоалкохолна пића која садрже од 0,2% до 15% алохола по литру (вина, ликери…) остати исти и обраћунаваће се по литру пића, као и до сада.

Предложене измене имаће пуну подршку посланичке групе СПС у дану за гласање.