Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о заштити пословне тајне

Поштована госпођо Атанасковић, поштовани представници Министарства, даме и господо народни посланици, на самом почетку господин Арсић, као известилац Одбора, рекао је да овај закон, између осталог, јесте потврда добрих економских тенденција и привреде и да ће побољшати свакако инвестиционо окружење и створити једну пословну сигурност у Србији, да ће од Србије направити још атрактивнију инвестициону дестинацију.

Пре него што започнем да говорим о самом законском предлогу, осврнуо бих се на оно што сматрам да је јако важно, с обзиром на ваше присуство, а то је привреда, то је економија, то су бројке, то су показатељи. Мислим да је јако важно да јавности још једном представимо све оно што је Влада, што је председник, што је Народна скупштина Републике Србије, што је учињено у једном изузетно тешком периоду, у периоду када се и Србија и читав свет суочавају са највећим здравственим изазовом чији се крај, ја се надам, назире. Систем је у читавом том периоду од марта месеца до данас функционисао. Не само да је систем функционисао, већ је остваривао јако добре резултате. 

Знате, ви можете да покушате да преварите када говоримо о овој квазиопозицији, да покушате да деградирате, да девалвирате, да минимизирате нешто, али када говорите о економији, бројке, цифре, оне су егзактне, ту просто не можете да преварите. Најбољи одговор на сваку критику када је реч о економији, када је реч о привреди, када је реч о резултатима које је у периоду од марта месеца до данас постигла Влада Републике Србије јесу управо резултати, јесу управо чињенице. 

Дакле, у периоду од марта месеца до данас, по мишљењу посланичке групе СПС, ми смо много пута до сада о томе говорили, три су била кључна питања. Прво кључно питање је било – да ли је било отпуштања у Србији? Наравно да није. Од оног историјског максимума, када говоримо о незапослености у Србији, из 2012. године, који је био 25,9%, дошло се до историјског минимума испод 9%. 

Да ли је било затварања фабрика? Наравно да није. Дакле, сачувано је свако радно место. 

Да ли су страни директни инвеститори одустали од улагања у Србију, што је изузетно важно? Наравно да нису. Јесу пролонгирани неки планови, што је потпуно разумљиво, али хајде да се бавимо конкретним стварима, да изађемо са конкретним чињеницама и конкретним подацима. 

Да ли је јапанска компанија „Нидек“ отворила свој погон у Новом Саду, који ће најпре упослити 470 људи и да ли ће од 1,5 милијарди евра колико су планирали да инвестирају у овој години, чак пола уложити у Србију? Да ли неко мисли на јапански инвеститори долазе тамо где је нестабилно и несигурно тржиште? Ја морам, немојте ми замерити, да ли ће данас конкретно Министарство привреде, морам као локал патриоте пре свега јер долазим из Ваљева, да ли ће данас Министарство привреде, када кажем Министарство привреде мислим и на Владу, мислим и на председника, са представницима немачке компаније „Бизерба“ потписати уговор о подстицању за инвестирање компаније у Ваљеву? То је 305 радних места у Ваљеву. Коначно једна инвестиција у Ваљеву.

Поред обилазнице, поред изградње обилазнице која ће омогућити, не само Ваљеву, већ читавом том делу западне Србије да не остане слепо црево. То је магнет за потенцијалне инвеститоре. Ако немате инфраструктуру, без инфраструктурног нема економског развоја. Ми смо то научили од нашег друга Милутина Мркоњића. То је тачно. Без инфраструктурног нема економског развоја. Ако немате инфраструктуру, ако немате индустријску зону, ако немате градско-грађевинско земљиште да понудите инвеститорима, наравно да неће нико доћи.

Велика захвалност, мене пре свега као Ваљевца и посланичке групе, а надам се да могу да говорим у име посланичке групе као Ваљевац, пре свега, и као председник посланичке групе, за оно што ће Влада данас учинити, конкретно за град Ваљево и за грађане Ваљева.

Једном приликом сам се нашалио са господином Момировићем. Говорили смо о обилазници, између осталог, и он је говорио о томе како је путовао железницом и како сусрео једног Ваљевца који путује возом и одлази из Ваљева за Београд да би радио у Београду. Ја сам рекао да сам убеђен да ће врло брзо, након потписивања овог споразума, након довођења још једног инвеститора који је најављен, након завршетка обилазнице, Ваљевце у возовима сретати само у смислу туристичке дестинације ка Београду, а да ће Ваљевци моћи достојно да живе од свога рада у своме граду и да ће то омогућити и Влада и председник, а да ће све потврдити и верификовати Народна скупштина Републике Србије. Дакле, велика захвалност за оно што ће Ваљево данас добити конкретно потписивањем овог споразума.

Дакле, када говоримо о мерама. Да ли је једна држава, ја никада не поредим и никада не желим да потцењујем ни државе у региону, ни у Европу, ни у свету, али намеће се питање, да ли је једна држава прихватила оволики терет кризе на себе у периоду од марта месеца до данас? Прва два пакета помоћи 800 милијарди динара, трећи пакет помоћи о којем смо говорили током ребаланса буџета 88 милијарди динара. Први пакет је био 12,7% БДП, други пакет 4,3%. Када саберемо износ, то је отприлике негде око 17, опростите, трећи пакет помоћи је био 257,1 милијарди динара, моја грешка, а 88 милијарди је за инфраструктуру издвојено, што је изузетно важно. Када саберемо све, то је отприлике 17,2% БДП. Да ли је и једна држава у свету оволики терет економске кризе прихватила на себе?

Мислим да мере које је предузела Влада Републике Србије су усмерене у најбољем могућем правцу. То управу потврђује овај период. Нисмо ми ребаланс буџета радили случајно. Ми смо ребаланс буџета радили да би заузели добру стартну позицију за онај први дан после короне, да наставимо са добрим економским показатељима и да наставимо са добрим резултатима.

Када говоримо о мерама, рекао сам, потпуно оправдано, усмерене ка животном стандарду грађана, да се сачува и очува животни стандард грађана. Реците ми и једну државу која је повећала плате, пензије, омогућила једнократну помоћ грађанима од марта месеца до данас. Други део усмерен ка томе да се сачува свако радно место у Србији. Оно што је изузетно важно, а тиче се ресора који ви водите, усмерен ка микро, малим и средњим предузећима, а последњим пакетом су обухваћена и велика предузећа.

Србија је у 2021. годину ушла економски јака и стабилна, привредно стабилна са највећом стопом привредног раста у Европи, односно пада од 1%. Предузећа су са привредом на потпуно стабилним ногама и са потпуним уверењем да ћемо успети да реализујемо ону пројектовану стопу БДП од 6%. Пре неколико вечери председник је говорио и рекао да ће то бити 7%. Сматрам да је и то јако добро у смислу да увек треба подизати лествицу, увек треба подизати циљеве, нове задатке давати, јер то је добро за будућност Србије, то је добро за будућност грађана Србије. 

Дакле, не можете ви економске податке оповргнути и демантовати јер чињенице су присуте, а чињенице кажу, рецимо, да је минимална цена рада 2021. године била 183,93 динара, да смо дошли у марту месецу, сјајна вест за грађане Србије, просечна нето плата је била 555 еура. Дакле, то је нешто што многи нису веровали да ће се успети урадити баш у периоду короне. 

Затим, када говоримо о економским показатељима, просечна пензија у динарима за период јануар – март месец 2021. године 29.380 динара. Следећи економски показатељ који је такође важан, рекао сам већ, тиче се незапослености, дакле, од 25,9% дошли смо на историјски минимум 9%. Бруто друштвени производ 1%, јавни дуг на дан 31. марта 2021. године износио је 55,7% што је мање од нивоа Мастрихта од 60%. Иначе, 60% БДП је критеријум из Мастрихта који је усвојен још 1991. године унутар тадашње ЕУ, односи се на то колики је ниво дуга који државе максимално могу да имају да би биле кандидат за чланство у еврозони, односно у валутној унији и од тада фигурира тај податак од 60%.

Малочас сам говорио о страним директним инвестицијама, стране директне инвестиције су током прошле године износиле отприлике три милијарде динара. А када говоримо о инфраструктурним пројектима, то је оно што је изузетно важно, дакле, није живот стао у Србији, наставило се са радом, наставило се са активностима. Један податак, од јануара до новембра прошле године, су реализоване инвестиције у укупној вредности, чини ми се, око 146 или 147 милијарди динара, што је уколико поредимо са истим периодом претходне године за 14,7% више. То сасвим довољно говори на који начин је систем функционисао управо у периоду када је било најтеже.

Сада, што се тиче конкретно законског предлога о којем данас говоримо, а то је Предлог закона о заштити пословне тајне, новим законом, као што је већ речено и ви сте о томе говорили у уводном излагању, замењује се важећи закон из 2011. године. Суштински разлог за обимније измене које су преточене у нови текст закона јесте обавеза да се правни оквир заштите пословне тајне усклади са пре свега релевантним прописима ЕУ и обезбеди боља заштита. 

Иначе, суштинско питање јесте шта је пословна тајна. Пословну тајну бисмо могли дефинисати као податак о привредном друштву који би могао изазвати знатну штету уколико би постао доступан неким трећим лицима који би доласком у посед тог податка могао остварити одређену економску добит. Такође, можемо рећи да је службена тајна податак о привредном друштву који се чува као посебна компанијска вредност и предност у односу на конкуренцију пре свега. 

Питање чувања пословне тајне добија све више на значају са индустријализацијом, а посебно са новом ером дигитализације, када се лакше може приступати различитим базама података, па тако лакше доћи до пословне тајне и привредних друштава.

Веома често нелојална тржишна конкуренција проистиче из крађе пословних тајни привредних друштава, односно крађе индустријске или интелектуалне својине. Нажалост, крађа је веома често доказива, нарочито када је у питању интелектуална својина, тако да су фалсификати веома чести, а фалсификатори вешто избегавају слово закона.

Крађа индустријске интелектуалне својине често поприма обележја организованог криминала јер се дешава на различитим робним брендовима, фалсификују се они или краду као оригинални производи или пласирају на тржишта других држава. 

Како је пословна тајна кључ развоја и конкурентности, то је у Србији било потребно формулисати један безбеднији законски оквир, односно омогућити адекватнију заштиту пословне тајне, и то управо у складу са релевантним економским законодавством. Дакле, хармонизација нашег законодавства са законодавством ЕУ.

Важно је речи да је Србија, схватајући значај овог питања, донела кровни документ јавних политика у области правне заштите пословне тајне, а то је стратегија развоја интелектуалне својине, и то управо за период од 2018. до 2022. године. 

Стратегијом је предвиђено доношење новог закона о заштити пословне тајне, а ради постизања хармонизације националног законодавства из области интелектуалне својине са европским и ради унапређења спровођења управо права интелектуалне својине.

Стратегија треба и да допринесе стварању друштвеног и економског окружења које ће погодовати креативном и иновативном раду, бољој заштити пословне тајне у свим њеним аспектима, чиме ће се последично утицати на стварање погодније климе за бржи економски раст Републике Србије и, наравно, за оно ка чему заиста напредујемо, а то је долазак страних директних инвестиција.

Да подсетимо да је Република Србија у преговорима за приступање ЕУ отворила Поглавље 7 – Право интелектуалне својине, тако да је неопходно да се заштита пословне тајне у Републици Србији усклади са релевантном директивом ЕУ.

Зашто је важно питање пословне тајне и њене заштите? Зато што се заштитом пословне тајне штите инвестиције привредних субјеката које почивају на примени знања, искустава и других информација које им обезбеђују пре свега предност код конкуренције. Индустријска интелектуална својина су драгоцени интелектуални капитал привредних субјеката, инвестирање и стварање у примени интелектуалног капитала привредних субјеката, али и иноватори и проналазачи штите права интелектуалне својине патентом, дизајном или ауторским правом као и заштитом приступа знању које је привредном субјекту драгоцено а није опште познато.

Тако драгоцено знање и искуство, као и пословне информације које су неоткривене и предвиђене да остану као поверљиве чине заправо пословну тајну, оно о чему данас говоримо.

Пословном тајном се штите различите врсте информација које се односе на привредни субјект, као што су процес производње, пословни планови, финансијски планови, рекламне стратегије, резултати испитивања тржишта, спискови добављача и клијената, цртежи, архитектонски пројекти, грађевински нацрти и још много тога.

Такође, подаци о текстовима и резултатима истраживања и испитивања представљају посебну врсту пословних тајни.

Поред наведеног, значајно је подвући да све креативне творевине које се штите правима интелектуалне својине могу у себи да садрже и пословну тајну која има комерцијалну вредност и која као таква треба да буде заштићена од свих аката нелојалне конкуренције. 

Фактори који утичу на вредност интелектуалне својине су различити и од њих зависи то колико они који би се усудили да узурпирају нечију индустријску или интелектуалну својину или ауторска права имају мотива да то и учине, односно да том крађом пре свега профитирају, што и јесте циљ. 

Питање одређивања вредности интелектуалне својине је данас од велике важности, будући да се процењује да нематеријална актива са интелектуалном својином, као својим саставним делом, данас чини чак око 75 до 80% тржишне вредности предузећа. Зато је интелектуална својина атрактивна за оне који би на незаконит начин желели да дођу до профита.

Ако знамо да крађа интелектуалне својине, према подацима Канцеларије за интелектуалну својину ЕУ, кошта европске компаније преко 60 милијарди евра, онда је јасно какав је значај заштите пословне тајне, односно индустријске интелектуалне својине у поседу привредних компанија.

Смисао заштите пословне тајне заправо јесте да се правно санкционише сваки акт неовлашћеног откривања, неовлашћеног умножавања, стицања или коришћења од стране трећег лица, поверљивих информација које имају статус пословне тајне.

Пословна тајна има важну улогу у размени знања између истраживачких институција привредних друштава, посебно малих и средњих предузећа, што и јесте циљ и што јесте нешто на шта морамо да ставимо акценат, пре свега када је реч о приватном сектору, јер мала, микро и средња предузећа су крвоток, она су будућност и она заправо, хајде да се изразим тим вокабуларом, на својим плећима држе највећи део државног апарата. 

Она се такође користи да би се заштитио проналазак у току поступка подношења пријаве патента, као и подаци које патент не обухвата или који не могу да буду патентирани.

За разлику од других права индустријске својине, где се подразумева испуњавање одређених формалности да би се обезбедила заштита података путем пословне тајне, не захтева никакву формалну регистрацију тих података и због тога заштита пословне тајне не подразумева вођење управног поступка којим би се пословна тајна установила. 

Такође је важно да се овим новим законом уређује под којим условима се прибављање, коришћење или откривање информација које представљају пословну тајну сматра законитим, а под којим се сматра незаконитим.

Дакле, можемо констатовати да нови Предлог закона представља један квалитетнији и квалитативнији правни оквир, један искорак напред, огроман искорак напред, који треба пре свега да омогући ефикасније супротстављање злоупотреби пословне тајне по усаглашеним стандардима са ЕУ.

Наравно да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати овај предлог. Захваљујем.