ЈУСТИНА ПУПИН КОШЋАЛ народна посланица Социјалистичке партије Србије на седници Народне скупштине поставила је  Влади два питања

Бранка Ружића, министра просвете питала је:

            Уважени представници Владе, колеге народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, своје питање постављам министру просвете, науке и технолошког развоја, господину Бранку Ружићу.

            „С обзиром на чињеницу да се деца данас неупоредиво мање крећу, што оставља трајне последице на њихов развој, здравље и радну способност, да ли постоји могућност да се фонд часова физичког васпитања повећа у нижим разредима основне школе, од првог до четвртог, на пет пута недељно, као и то да са децом предшколског и млађег школског узраста, поред учитеља, наставу воде и професори физичког васпитања зато што је јако битно да са најмлађима ради најстручнији кадар? “

            О томе се већ разговарало на нивоу Савеза педагога физичке културе и Савеза учитеља Републике Србије и постигнута је начелна сагласност да је идеју могуће спровести у дело без смањивања фонда часова учитељима. Разговори на ову тему својевремено су вођени и са САНУ. Физичка активност има велики значај за свакога од нас, а за децу предшколског, млађег, односно основно школског узраста је од непроцењивог значаја. 

            А зашто? Зато што у развоју детета постоје периоди када се развијају физичке способности и то је тзв. сензитивни период. Тај сензитивни период траје до 12, односно 13. године живота, када је за већину способности неопходно свакодневно физичко вежбање и уколико тај период пропустимо штета је ненадокнадива. Поред биолошког, физичко вежбање позитивно утиче и на психолошки, као и на социјални развој детета, што је наука одавно доказала.

            У скоријој будућности држава ће имати велики проблем, с обзиром на то да су нам деца све гојазнија, све неактивнија и са све већим процентом телесних деформитета, сколиоза, кифоза, равни табани и остали деформитети, а тај проблем ће се испољавати кроз смањену радну способност, како умну, тако и физичку, као и кроз велике трошкове за здравство државе.

            Да је некретање основни узрок дијабетеса типа 2 код деце показују и најновија истраживања научника који је за своје откриће у генетици добио Нобелову награду. Најбољи начин за превенцију за скоро све болести, почевши од обичног грипа преко дегенаративних промена, повишеног холестерола, повишеног притиска, дијабетеса, депресије, па до срчаних и малигних обољења управо је физичка активност зато што она доприноси јачању имунитета као и квалитета живота. Корона нам је на најбољи начин показала важност јаког имуног система и то колико је јака наша потреба за кретањем које често нисмо ни свесни.

            Ако погледамо земље у региону, видећемо да је Мађарска увела свакодневно физичко вежбање и да су Мађари прва спортска нација у свету по броју освојених медаља на олимпијским играма у односу на број становника. Историјска је одговорност на нама да ли ћемо створити здраву и радно способну нацију и да ли ћемо створити систем који ће то обезбедити. Што пре то урадимо, негативне последице које су сада већ изузетно видљиве биће неупоредиво мање. Јер, ово није привремено питање, већ трајно питање виталности нације. Хвала.

Јединствени регистар културне баштине Србије брана фалсификовању наше историје

Министарку културе питала је:

Захваљујем се уважени министре на вашем одговору. Наредна три минута бих искористила да следеће питање упутим министарки културе, госпођи Маји Гојковић.

            У последње време смо сведоци присваја културне баштине Србије у чему предњаче представници привремених институција у Приштини, који су најпре скрнавили, палили и уништавали српске манастире и црве широм КиМ, а онда их присвајали, желећи да тако докажу да су ту били пре нас, да су у ствари они градили задужбине српских владара.

            Тој врсти покушаја фалсификовања културе, а тиме и историје, свакодневно сведочимо, а то је удар на нашу историју, порекло, културу, национални идентитет. С

            Са друге стране, широм света је расуто на хиљаде српских реликвија, рукописа и других примера као нематеријалне и материјалне баштине из различитих периода наше историје. Различити су разлози. Навела бих неколико примера.

            Најпре, нестанак два ковчега са 56 највреднијих српских рукописа које је до тада чувала Народна библиотека у Београду. У Првом светском рату требало је да буду евакуисани, међутим нестали су на нишкој железничкој станици. Ту се налазила и Хиландарска крисовуља, два једина записа рујанског, четири јеванђеља се налазе у Прагу и Санкт Петерсбургу. Затим, Иловички препис, Законоправила Св. Саве из 1262. године у току Другог светског рата узеле су усташе из манастира Св. Архангела Михаила на превлаци и однеле у Загреб, где се и данас налази.

            Мало је времена да набрајам све примере, али је потпуно јасно да са нестанком културно-историјских докумената не случајно брише део нашег идентитета и факти о историји српског народа, а то је признаћемо, фалсификовање наше историје.

            Из тих разлога бих питала министарку културе:

 „Да ли Министарство културе планира активности којима би се обезбедило враћање наших највреднијих артефаката у Србију? Раније је било речи да ће се у Министарству културе формирати фонд из кога ће се та активност финансирати. Да ли Министарство размишља о формирању јединственог регистра материјалне и нематеријалне културне баштине Србије, како би се спречило фалсификовање наше историје и културе и сачувала оставштина наших предака из свих историјских периода, као и трагова култура које су на простору данашње Србије постојале.“

 Хвала.