Најновије

Гостовање Бранка Ружића на РТВ: Надам се да ћемо доћи до могућности да се организују матурске вечери Вести

Надам се да ћемо доћи до могућности да се организују матурске вечери. Матуранти су заслужили много више од тога, али на прво место треба да ставимо здравље народа, изјавио је вечерас Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја.

Ружић је, гостујући у емисији “Сучељавање” на Радио-телевизији Војводине, рекао да је важно да не приступамо питању прославе матуре на емотиван начин, те да разуме да је то традиција коју смо сви прошли.

„Деца су за наставу у природи, за рекреативну наставу, за прославе. Затражили смо од Кризног штаба препоруку за окупљања и долазимо ка једном одрживом решењу. Др Предраг Кон је рекао да треба да утврдимо критеријуме за окупљања генерално, што ће онда важити и за матурске прославе. Надам се да ћемо доћи до могућности да се организују матурске вечери. Од предшколских установа до високо-школских, ви имате 1.250.000 деце и ми немамо право на грешку. Са пажњом слушамо Кризни штаб. Надам се да ћемо идуће недеље изаћи са моделом окупљања. Кризни штаб предано ради на томе, приближили смо идеје као да изнађемо модел који ће бити одржив. Матурско вече је животни догађај… ту су одела, хаљине. Важно је и са аспекта привреде. Важно је да се стрпимо , а најгоре да се тако нешто ради илегално. Бројке су заиста пале, дај Боже да дођемо до зелене гране. Мислим да нема разлога толико ригидно сагледавамо ствари, да имамо мали вентил да се опустимо“, рекао је министар.

„Ми смо као мачка, увек се дочекамо на ноге. У почетку је било конфузије, није било довољно рачунара, али су се школе довијале. Имао сам срећу да будем пре 20 година у САД где су они тада учили наставу на даљину. Њима је требало 20 година да се дигитализују. Међу учитељима и наставницима има сада таквих експерата за онлајн наставу. Проблем је даље опремање и дигитализација школа. Добро је што смо успели да уочимо да је најбољи модел комбиновани модел. Добра је то алатка и нужно зло, али без наставе у учионици то није добро. Деца су била ускраћена за лични контакт, а најжалије ми је првака који нису упознали другу половину разреда. Матуранти још увек ишчекују. Ако смо до сад могли да чекамо, дајте још 10 дана да се стрпимо“, истакао је он.

Министар Ружић је рекао да дугујемо велику захвалност за посвећеност и иновативност наставном и ваннаставном особљу, али највише деци, као и да образовни систем није био плодно тле за преношење коронавируса.

„Образовање не сме бити експеримент. Треба гледати перспективу од 50 година, да идемо у корак са временом, али и да сачувано национални идентитет и традицију. Постоји континуитет реформског процеса, реформа курикулума се завршава са овом годином. Министри су пролазна категорија, а људи који воде овај систем су невидљиви, али најважнији. Велика је резерва била према дигитализацији, многи су то гледали са скепсом. Премијерка Ана Брнабић је дигитализацију поставила на пиједестал, а сада смо видели колико је то драгоцен алат. Имали смо велики број едукација за дигитално описмењавање, наставници су овладали тиме. Ђаци и студенти су већ описмењени, они живе у 21. веку. Сада када видимо као да оценимо та знања, није лако ни у редовним околностима. Сва упутства директорима и наставницима су ишла у правцу тога да рефлексија буде комплементарна ситуацији у којој се налазимо. Нема прича да је изгубљена година. Увек сте имали вансеријску децу и ону која нису заинтересована“, објашњава Ружић.

Министар Ружић је рекао да не бисмо тако лако одговорили на изазов, да дигитализација није почела 2017. године, те да данас имамо дигитализован упис у средње школе.

„Преко 10.000 дигиталних учионица је опремљено. Прошле године су се средства преусмеравала у здравство, али ове године ће до септембра бити опремљено још 10.000 учионица. То је крупан захват који захтева много новца. Ми ћемо завршити те дигиталне учионице. Обезбеђен је бежични интернет у највећем броју школа. Урађена је анализа са 32.000 испитаника, од наставника, преко деце, до родитеља. Питали смо их да ли су им дигитални уређаји били на располагању. Само око један одсто испитаника је одговорило да им нису били доступни. Дигитализација није техничко-технолошки процес, него друштвени. Упис у основну и средњу школу, сада све иде онлајн“, истакао је он.

Ружић се осврнуо и на социјални дијалог, рекавши како испада да је коронавирус оправдање да се овај дијалог не води.

„Ја сам против тога. Када погледамо секторска повећања плате у јавним службама, ту су војска полиција, здравство и просвета. Да ли су била довољна – не, да ли су била реална – да. Помињали су се платни разреди, који би били правични. Дуално образовање је шанса, у средњој школи је почело 2016. године, са преко 800 компанија и 10.000 ученика. Сада почиње у високом образовању. Дуално образовање је важно да миримо свет рада и капитала, да увежемо тржиште рада и капитала. Профилисане компаније знају који им кадар треба. Нови Сад је један од правих репрезената бенефита дуалног образовања. Кроз јединствени информациони систем просвете видимо шта то тржишту треба, који образовни профили. Није плата искључив разлог зашто је посао наставника дефицитаран. Атрактивност профила зависи и од менаџмента факултета“, рекао је министар.

Ружић подсећа на чињеницу да је тих повећања плата било и да само повећање није главно, него и улагање у инфраструктуру.

„Имамо четири научно-технолошка парка, старт-ап компаније, клинци овде раде светски бизнис. Таквих улагања није било у последњих 50 година у високо-школске установе. Треба да имамо континуитет. Педагогија је атрактивна и не видим ту тај мањак, једини је мањак код математике и физике. Трагамо заједничким снагама, да видимо шта је решење. Нема васпитно-образовног процеса без математике. Када живите у уређењу које има примесе капитализма, онда и тржиште опредељује неке сегменте, али то није оправдање да се не изврши државна интервенција. Наћи ћемо решење, али свако ће на упрошћен начин рећи да су мале плате. Оне нису мале… нису ни задовољавајуће, али то није одлучујуће за бављење овим послом“, закључио је он.

Извор: РТВ