Најновије

Интервју Предрага Ј. Марковића за Блиц: Цела Србија познаје и поштује више од пет првих социјалиста Вести

”На Балкану треба градити путеве и пруге, а границе релативизовати” и оцењује да су “у том смислу добри и ‘мали Шенген’ и предлог Вишеградске групе”.
Бурна недеља је за нама, представници САД и ЕУ боравили су у Србији и покренули тему наставка дијалога у Бриселу, а са Марковићем причамо о тим дешавањима, као и о томе шта мисли о Александру Шапићу као кандидату за градоначелника, да ли је СПС-у пала цена, али и како гледа на критике да социјалисти губе идентитет у односу на напредњаке.


Девет месеци остало је пред опште изборе, да ли је СПС започео припреме за кампању?

  • Социјалисти се спремају. Проверавају приправност локалних организација, колико је чланова активно, и врше разне друге предизборне радње.
    Постоје најаве да би СПС могао поново да буде без свог кандидата на председничким изборима, да би могао да подржи Вучића као заједничког кандидата. Шта мислите о томе?
  • СПС подржава Вучића у његовим државничким напорима. Имати свог кандидата поред таквог апсолутног фаворита би подсетило на 2004. годину када се мало позната Јапанка Ирина Хакамада кандидовала против Путина. Друга су ствар парламентарни избори.
    Шапић се утопио у СНС, да ли је тиме „цена” СПС-а као партнера пала?
  • Шапић је један од најсимпатичнијих људи које сам срео у политици. Међутим, мало се зна ко су његови сарадници изван Новог Београда. Дугорочно гледано, “цену” неке партије подижу редови људи иза самог вође. На дугу стазу, политика је тимски спорт. Социјалисти имају дугачку клупу политичких играча. Ја сам на прошлим изборима позвао бираче да гласају за ону странку у којој познају и цене макар првих петоро људи, осим самог вође. Цела Србија познаје и поштује више од пет првих социјалиста. Поменимо само Шаиновића, Бакија Анђелковића, Бранка Ружића, Ђорђа Милићевића. Само када бисмо бројали докторе из наше партије, борце против ковида, на челу са Владом Ђукићем, избројали бисмо пет имена познатих широм земље. Мени је жао што наш изборни систем није мешовит, као у Хрватској и Републици Српској. Онда би угледни људи у локалним срединама, традиционална снага социјалиста, дошли до заслуженог места у политичком животу.
    Да ли је Шапић за СПС прихватљив кандидат за градоначелника?
  • Водио је на нов начин, највећу општину у земљи, Нови Београд. То га препоручује, под условом да састави добар тим. Било би идеално да тај тим буде изабран по знању, искуству, угледу и интегритету.
    Последњих година СПС прати глас да губи идентитет и да се стопио са СНС. Слажете ли се са тим оценама?
  • Брига за идентитет СПС се може схватити и као својеврсни комплимент. Као да је људима нарочито стало до опстанка СПС. Нико више не поставља питање шта је са идентитетима СПО, ЛСВ , бошњачких странака, разних фракција ДС и ДСС. Социјалисти још стоје, више-мање постојано. Ивица Дачић их је вратио са ивице политичког понора. Социјализам је најжилавији српски политички бренд, који траје више од 150 година. Ретки су људи у нашој историји који барем неко време нису били нека врста социјалиста, почев од Николе Пашића. Равногорцима је политички програм написао социјалиста Живко Топаловић. Постоје критике да поједини социјалисти не живе и не раде у духу социјалистичких идеја. Исто тако би могло да се каже да поједини епископи и свештеници не живе у складу са учењем Цркве. Да ли због тога треба напустити Цркву? Као и у духовном животу, и у политици српске државе је неопходна једна озбиљна организација за одржавање великих вертикала. Таква вертикала је социјализам, а таква озбиљна организација је СПС. Многи се питају да ли је у Србији могућа нека нова левица са еколошким бојама, као у неким другим државама. Ивица Дачић већ годинама размишља у том правцу. Ми смо имали представнике зелених на неким претходним изборима.
    Били сте посланик у Скупшини, како вам се чини атмосфера у парламенту?
  • Био сам посланик. Најлепши део времена у Скупштини сам провео дружећи се са професором Гораном Тасићем. Вероватно ми је недостајало искуство друга из клупе, јер сам само годину дана ишао у средњу школу, пре него што сам уписао факултет. Иначе, био сам задовољан добрим наступима младих социјалиста, Угљеше Марковића, Дијане Радовић, Јеле Чело и Дубравке Краљ, као и искусног Ђорђа Милићевића. На моје место долази Раде Арежина, један од најбољих локалних лидера. Његови наступи ће се памтити.
    Спекулише се да се убрзава питање решавања Косова. Да ли у том светлу видите посете Палмера и Лајчака, и појаву бројних нон пејпера?
  • Европски посредници и нон пејпери ме подсећају на један простачки виц. У том вицу младић обећава девојци мобилни ако пристане на његову непристојну понуду. Она поклекне, а он јој на папирићу напише свој број. Такве су отприлике понуде за Србију на некима од тих нон пејпера. Од Србије се заузврат тражи да уради нешто што ниједна држава у Европи није учинила после Другог светског рата, да се заувек одрекне дела своје територије. Заузврат, нуде нам број неке канцеларије у Бриселу.
    Једно од решења које се помиње у тим нон пејперима је да ЗСО добије аутономију, али и Албанца за гувернера, а Скупштина да представља народ. И привилегован статус за СПЦ. Како видите то решење?
  • Да почнемо од Цркве. Зар је привилегован статус поштовање основних права неке верске заједнице? Зар Албанце треба наградити ако престану да руше брда и секу шуме око Дечана, или што су престали да то чудо европске културе гађају минобацачем? Или ако престану да скрнаве српска гробља и срушене цркве? Има ли неоскрнављеног српског гробља изван енклава јужно од Ибра? Поређења ради, нацисти нису оскрнавили јеврејска гробља у Београду. За слично понашање талибана и Исламске државе Американци су спалили делове Авганистана и Сирије. А косовским Албанцима нуде државу. Нуде им и евроатлантске интеграције, што је шифра за НАТО. Треба да имају у виду историјско искуство. И Немци су у Другом светском рату хтели да косовске Албанце искористе у борби против Срба и Црвене армије. Основали су дивизију “Скендербег”, најгору од свих СС дивизија. Једине акције ове дивизије су биле лов на Јевреје, паљење српских села, убиства, силовања и пљачка. Сами нацисти су распустили ову јединицу. И данас западне силе посматрају Албанце само као пионе на шаховској табли борбе са другим великим силама. Док их тапшу по глави и пујдају на Србе, држе их у кавезу, не дозвољавају им да путују и раде по Европи као сви други. Генерацијама косовских Албанаца је обећавано да ће им одвајање од Срба отворити пут у свет. У том лимбу, њима су владали нескривени разбојници, који су убили више Албанаца од пропагандно оцрњеног режима Слободана Милошевића, не рачунајући рат.
  • Шта ви видите као решење за питање Косова?
  • Сасвим буквално, пут косовских Албанаца у Европу води преко Србије. Зато треба градити путеве и пруге. Границе морају да се релативизују. У том смислу, добри су и „мали Шенген” и предлог Вишеградске групе. Србија треба да има суверенитет над Србима и културним добрима на целом Косову. Веза Србије и енклава не мора да буде неки појас земљишта. Замислимо енклаве и манастире као архипелаг. Међутим, чак и да се оствари пуна власт Србије у српским срединама на Косову, она је тешко одржива без сарадње са албанским “морем” које их окружује. Ако Србија настави да јача, Албанци ће временом схватити да су Срби једини који желе да улажу на Косово. Никога са стране не занима та запуштена земља без добре воде, шуме и ваздуха. Срби напротив , имају стратегијске, емотивне и историјске разлоге да улажу тамо, без обзира на тренутну добит. И дан-данас, све што вреди на Косову су подигли Србија и Југославија. Њихови западни пријатељи су им отели све вредне ресурсе. Од свега што су им дали Американци, најдуже ће трајати касетне бомбе и осиромашени уранијум. Тога је више бачено на Косово него на централну Србију. Дакле, ојачати Србију, засути енклаве инвестицијама, али улагати и у албанске средине. Не смемо поновити грешке из прошлости и потцењивати косовске Албанце. Морамо их боље упознати и поштовати као припаднике неке заједничке целине, како год се она звала. И Запад ће постати свестан да свако решење мора да подразумева колико-толико задовољну Србију. Која са своје стране једина може да буде мотор развоја и стабилизатор читавог региона.

Право на Своје мишљење
Ваша изјава да је “разлика између СНС-а и СПС-а таман толика колика и између вас и Марка Атлагића” одјекнула је у јавности. Да ли је и каквих реакција било на ту вашу изјаву? Да ли вас је звао Дачић да вас прекори?

  • Професор Атлагић и ја смо колеге историчари. Сасвим је природно поредити два посланика из исте професије. Могао сам да поредим и адвокате, рецимо Тому Филу и Владимира Ђукановића. Зашто би ме Дачић прекоревао? СПС је партија другова, где се у руководству поштује право на своје мишљење, а негује се култура колегијалне расправе. Те расправе никада нису угрозиле јединство по важним питањима.

Извор: Блиц