Најновије

Држава треба да контролише наменско коришћење државне помоћи која се пружа на свим нивоима власти Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица и заменица председника Посланичке групе Социјалистичке партије Србије говорила је на Четвртој седници ванредног заседања у 2021.години

Транспарентност и  јачање законских механизама на којима почива рад свих самосталних државних организација и регулатора.

                Уважени представници Комисије и регулаторних тела, данас као што су колеге рекле говоримо о извештајима неколико самосталних и независних државних организација за 2020. годину, што је у овом сазиву парламента постала редовна пракса. Јесте велики допринос транспарентности, пре свега, рада свих ваших организација.

                Истовремено оваква пракса говори о јачању надзорне улоге Народне скупштине и видљивости ових парламентарних активности. Овог пута разговарамо о извештајима Комисије за контролу државне помоћи, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, као и извештај о спроведеном мониторингу за 2020. годину, над радом ове Комисије коју је извршила Канцеларија за јавне набавке. Такође, пред нама је извештај Комисије за хартије од вредности за 2020. годину.

                Извештаје који на пленуму први пут разматрамо односе се на рад Комисије за контролу државне помоћи, као независна организација формирана Законом о контроли државне помоћи. Овим законом су утврђене надлежности комисије међу којима сматрам најважнијом улогом, управо контролу наменског коришћења додељене помоћи од стране државе и нижих нивоа власти.

                Када смо доносили овај Закон о контроли државне помоћи имали смо у виду потребу да држава пружи државну помоћ која има социјални карактер, посебно да пружи помоћ ради санације последица елементарних непогода и природних катастрофа. Имали смо ситуације током вишедеценијског искуства да су се државне помоћи не наменски трошиле, а санације последица због којих је помоћ државе пружена неретко су изостајале. О томе се говорило често у парламенту.

                Зато је изузетно важно да постоји орган који врши контролу наменског трошења државне помоћи. То је у суштини контрола трошења народног новца, јер се ради о средствима издвојеним из буџета државе и других нивоа власти. О овом извештају шире је говорио овлашћени представник посланичке групе и мој млади колега Угљеша Марковић, али ја бих пажњу посветила извештају Републичке комисије за заштиту права и поступцима јавних набавки и извештају о Мониторингу над радом ове Комисије који спроводи Канцеларија за јавне набавке.

                Овде бих подсетила да изменама Закона о јавним набавкама које смо донели 2019. године, ранију Управу за јавне набавке која је у надлежности имала надзор над спровођењем закона, заменила Канцеларија за јавне набавке као надзорни орган.

                Оно чему треба да допринесе јачање надзорне функције над поступцима јавних набавки јесте пре свега обезбеђивање лојалне конкуренције и транспарентност јавних позива што је у највећој мери обезбеђено преко јавног портала јавних набавки установљено последњим изменама закона, а који је почео са радом, ако се не варам, у јулу месецу 2020. године.

                Портал јавних набавки јесте продукт дигитализације у овој области, а од примене електронских комуникација и у овој важној и осетљивој области привредног пословања очекују се значајни ефекти истог.

                Коришћењем портала се смањује могућност привилегованог учешћа у јавним набавкама, обезбеђује се законом гарантована транспарентност и ефикасност, недискриминација, једнаки третман и слободна тржишна утакмица. Приступ порталу има сваки грађанин, предузетник и правно лице које је заинтересовано за учешће у одређеним јавним набавкама.

                Сигурна сам да ће портал допринети и смањењу коруптивности, јер знамо да је питање јавних набавки некако увек било осетљиво и због те отворене могућности за корупцију, непотизам и неке друге не тржишне облике понашања који су у доброј мери и у многим случајевима многе понуђаче роба или услуга стављали у неравноправан положај и онемогућавали их да своје производе нуде у редовним тржишним процедурама.

                Негде морам да нагласим да све оно што су законске регулативе које доносимо и имамо намеру да донесемо јесу корак више у оном смеру који би заиста морао да обезбеди транспарентност и покаже на делу оно што је решеност Владе, а то је борба против корупције и криминала у било ком, или у буквалном смислу те речи, а о било којој области да говоримо.

                Како се заиста Србија определила за евроинтеграције, а тиме и за прихватање свих тих међународних стандарда у сектору јавних набавки, тако је у великој мери усклађивање нашег правног оквира последица захтева који су пред нас постављени пре свега од стране ЕУ.

                На јавне набавке иначе се односи преговарачко Поглавље 5, и ми смо измене Закона о јавним набавкама 2019. године, заправо смо изменом закона своје законодавство готово 100% ускладили са правним тековинама ЕУ.

                Скренула бих пажњу да је озбиљна контрола поступака јавних набавки и примене релевантних прописа пре свега Закона о јавним набавкама сада омогућена јачањем кадровских капацитета канцеларије које раде у групи за мониторинг, а томе доприносе адекватна законска овлашћења Канцеларије за јавне набавке.

                Озбиљан приступ овом задатку види се и из Извештаја о мониторингу за 2020. годину који нам је такође достављен. Као што је у сваком делу јавног сектора важна стручност, посвећеност и часно вршење сваког државног посла, тако и у сектору јавних набавки ово је посебно важно и веома важно и управо због чињеница да су јавним набавкама, а то је однос понуде и тражње, могу дешавати различите незаконите па и друштвено непожељне појаве које могу компромитовати поступке и учеснике у тим поступцима, у овој области је нарочито важно да правна држава мора да постоји.

                Када је у питању Извештај комисије за хартије од вредности само бих споменула да 30 годишње искуство у постојању Комисије на тржишту хартија од вредности говори о традицији овог тржишта, и о његовим променама, у периодима иза нас ,и у овом периоду Комисија је као регулатор озбиљно посвећена транспарентном и законитом пословању тржишта хартија од вредности. Добро је што на пленуму разматрамо и овај Извештај Комисије за 2020. годину.

                Заиста се мора рећи да су сви извештаји који су стигли пред парламент детаљни, систематични и са елементима пре свега прописаним законом и сигурна сам да овај начин њиховог разматрања у великој мери доприноси јачању законских механизама на којима почива рад ових самосталних државних организација и регулатора.

                У том смислу, и у лично име и у име посланичке групе којој припадам, све честитке за вас који сте израдили и поднели извештај и за оно што сте урадили и пуна подршка за све оно што ћете радити у времену које је пред нама.

                Искористићу своје јављање да подсетим и на данашњи дан, 10. јун, дан када је у Савету безбедности донета Резолуција 1244 и када је званично престало бомбардовање Југославије. Иако је и тог 10. јуна 1999. године, нажалост, пала последња бомба, није згорег рећи, због јавности Србије, а у духу свега онога што је иза нас и свега онога што је испред нас, да је током бомбардовања СРЈ извршено 2.300 ваздушних напада на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420 хиљада пројектила укупне масе 22.000 тона. Нису ово цифре на које смо поносни, ово су цифре које не смемо да заборавимо.

                Не смемо да заборавимо ни све жртве, јер је у току бомбардовања погинуло 462 војника и преко 2.000 цивила, међу којима је било и деце и болесних и старих особа и оне су грубо у једном тренутку назване од стране портпарола НАТО-а господина Шеја “колатерална штета”. То није била колатерална штета, то су угашени животи.

                Бомбардовање СРЈ ја и даље доживљавам као злочин. Свесно кажем “ја”, а мислим да већина вас исто мисли. Не желим да отварам ову причу ни због чега другог до због подсећања да ми не можемо да заборавимо али смо спремни да упркос свему разговарамо и са свима сарађујемо, потпуно уверени у чињеницу да ће нас сви будући разговори водити ка миру и да Србија у том смислу има јасно опредељење. Не желимо никада више да под било којим изговором, било ко на нашу децу крене овако немилосрдно како се то догодило 1999. године. Тада су затровали наше реке, наше планине, али пре свега трајно су пореметили демографску слику Србије. И ми ћемо дуго памтити и оно што се догодило и дуго живети управо то што се десило као последица НАТО бомбардовања.

                У нади да се никада више неће поновити, свим жртвама пијетет на данашњи дан. Нека једино што данас будемо радили буду потписиване резолуције за бољи живот све деце која су се родила и која ће се родити у перспективи у држави Србији и да никада више не морају да бране онолико колико ми данас бранимо Резолуцију 1244 коју би после не тако много година сви да забораве и да ставе под тепих, иако је на снази.

                Извињавам се што сам отишла од теме, али не мислим да је било неважно нагласити данашњи датум. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група