Србија је веома поуздан спољнополитички партнер, јер је јасно рекла шта су њени спољнополитички приоритети, иако неки то сматрају искакањем из општег курса, рекао је ФоНету председник скупштинског Одбора за спољне послове Жарко Обрадовић, који истиче да је парламентарна дипломатија важан сегмент спољне политике, иако не много видљив.

Јасно смо рекли да желимо да будемо чланица Европске уније (ЕУ), стварно смо посвећени том процесу и лично мислим да имамо административне и друге капацитете да отворимо већи број поглавља, оценио је Обрадовић у серијалу разговора за Агреман.

Како је подсетио, рекли смо да желимо и добре односе са свим великим силама, САД, Русијом и Кином, добре односе у региону и са свим земљама које су биле некад чланице Покрета несврстаних.

Зато смо поуздани и предвидиви, јер смо јасно рекли шта желимо, али је проблем што нас други гледају као „монету за поткусуривање“, а не као аутономног државног субјекта на простору Балкана, који жели да води независну спољну политику у складу са државним и националним интересима, указао је Обрадовић

Он сматра да је пандемија више него било који догађај раније показала колико је паметна спољнополитчка опредељеност Србије.

У протеклих годину и нешто дана, Србија је, захваљући добрим односима са свима, успела да потпише више различитих уговора који су обезбедили и Фајзер и АстраЗенека и Синфорарм и Спутњик вакцине, илустровао је Обрадовић.

Према његовим речима, не може се рећи да ЕУ нема шта да понуди региону, али процес евроинтеграција који је отворен 2003. године траје скоро две деценије.

Унија се бави собом, својим интересима и проблемима и у појединим фазама потпуно су неактивни, навео је Обрадовић.

Он је, при томе, поменуо пасивну улогу ЕУ, као посредника у дијалогу и гаранта да ће Приштина испунити обавезу из Бриселског споразума о формирању Заједнице српских општина.

Говорећи о спољнополитичком курсу, оценио је логичним да аутономна држава, која самостално води своју спољну политику, као Србија, тражи путеве сарадње, и политичке и економске.

Србија је у процесу преговора и када дођемо до тог последњег поглавља, задње тачке када би чланице ЕУ требало да се о томе изјасне, онда кажете – „ми овог тренутка морамо 100 одсто да будемо усаглашени са заједничком спољном и безбендосном политиком Уније, предочио је Обрадовић.

Нико данас у ЕУ, бар ја нисам чуо, неће да нам каже где је или кад је крај, приметио је он и упитао зашто онда да се примене њихови захтеви, да Србија прихвати све што се од ње тражи, а заузврат се даје мало или ништа

Обрадовић би „стварно волео“ да Србија буде члан ЕУ, али док преговарамо бринемо о својим интересима, као што свако други брине о својим.

Према његовом тумачењу, парламентарна дипломатија је важан сегмент спољне политике Србије, али је тачно да се то много не види, а још мање о томе зна.

Позивајући се на догађај од пре пет година и састанак једног од комитета Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ), Обрадовић је рекао да је тада у самој сали спречено индиректно укључивање Косова у рад ПССЕ, што је тражила Данска.

То питање је одложено док се представник Србије не сагласи, а ево прошло је већ пет година од тада и то се питање више није поставило, рекао је Обрадовић о ситуацији у којој је учествовао.

У таквим форумима, како је објаснио, постављају се важна питања која нису толико видљива у равни државне политике, али су односи парламентараца непосреднији него у сусретима државних делегација.

И посланици спроводе државну политику и имају редовне консултације са Министарством спољних послова, нагласио је Обрадовић.

Имали смо овде састанак Скупштине ОЕБС и Интерпарламентарне уније, а ускоро ће, због повољне епидемиолошке ситуације у Србији бити одржана, и Скупштина православља, најавио је Обрадовић и поновио да је парламентарна дипломатија важан сегмент укупне спољне политике Србије.

Интервју можете погледати на линку испод:

Извор: ФоНет