Најновије

Наша Србија има бројне разлоге да буде поносна Посланичка група

УГЉЕША МАРКОВИЋ, народни посланик Посланичке групе Социјалистичка партија Србије говорио је као овлашћени представник о о извештајима неколико самосталних и независних државних организација за 2020. годину.

Упркос томе што многи желе да нас представе у најгорем светлу, имамо бројне разлоге да будемо поносни. Како на своје верско, културно и духовно наслеђе, тако и на своје научнике, академике, најбоље спортисте. На нама је да обавеза да сваки успех наших информатичара, математичара, програмера, спортиста похвалимо како бисмо дали пример онима који тек долазе и који ће се можда једног дана бавити и имати улогу коју ми данас имамо.

                Уважени представници комисија и Канцеларије за јавне набавке, поштоване колегинице и колеге, уважени грађани и грађанке Републике Србије.

                Као овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на почетку свог излагања указао бих на значај данашњег дана за историју нашег народа.

                Данас се навршавају 22 године од завршетка НАТО агресије на нашу земљу која је трајала пуних 78 дана, иако су тада државници водећих НАТО земаља и команданти НАТО снага изјављивали да ће бомбардовати само војне циљеве, чињенице су много другачије.

                Подаци говоре да је 38%  бомбардованих објеката, заправо имало цивилну намену, да је од преко 2000 погинулих, 462 војника и преко 2000 цивила. За портпароле НАТО пакта, Џејмија Шеја су то биле само колатералне жртве. Коришћена је муниција која је у себи имала осиромашени уранијум, и чије последице нажалост, тек данас долазе на наплату, процене материјалне штете никада тачно није утврђена, али креће се од 30 до 100 милијарди долара.

                Такође, након потписивања Кумановског споразума јако бих подсетио да је НАТО агресија започета под изговором да се заштите Албанци на простору КиМ, епилог је да је преко 200 хиљада Срба напустило своја вековна огњишта на КиМ.

                Ова агресија представља својеврстан преседан у међународном праву јер је бомбардовање почело без одлуке Савета безбедности УН и кршењем Повеље ОУН која је највиши и најзначајнији правни акт у међународном праву.

                Нажалост, све ово говори да живимо у свету у коме агресори и злочинци слободно шетају улицама без тога да буду оптужени и одговарају за своја дела а они хероји који су бранили своју државу и свој народ су осуђени на вишедеценијске или доживотне казне затвора и утолико је већи значај извињења које је дошло од чешког председника Милоша Земана, и представља трачак наде, да овај свет ипак почиње да се мења.

                Сада бих се вратио на тачке дневног реда. Ми данас на дневном реду имамо извештаје о раду за 2020. годину, три комисије и Канцеларије за јавне набавке. Јавне набавке представљају значајну компоненту у свакој савременој држави.

                У добро урађеном систему јавне набавке омогућавају држави да под најповољнијим условима набавља добре услуге а привредним субјектима да под равноправним условима добијају прилику да послују са државом.

                Ефикасност јавних набавки има директан или индиректан утицај и на друге јавне политике попут фискалне дисциплине, модернизације јавне управе, подстицања малих и средњих предузећа.

                Преговори са ЕУ у Поглављу 5. који се односи на јавне набавке отворени су 2016. године, и до сада је наш нормативни оквир у великој мери усклађен са правом ЕУ.

                Основни правци деловања односе се на повећање ефикасности и економичности поступка јавних набавки, јачање конкуренције на тржишту, смањење ризика од нерегуларности, као и промовисање и подстицање еколошког социјалног аспекта у јавним набавкама.

                Оно што је такође важно је то да се ради о модернизацији поступака јавних набавки кроз пуну примену електронских видова комуникација што даље значи побољшање њихове ефикасности, транспарентности и смањење ризика од нерегуларности.

                Данас на дневном реду имамо извештај о спроведеном мониторингу Канцеларије за јавне набавке 2020. годину и Извештај о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки за претходну годину.

                Канцеларија за јавне набавке јеорганизација која обавља стручне послове, у области јавних набавки и врше надзор над применом прописа и доноси подзаконске акте, прати спровођење поступака јавних набавки.

                Нови Закон о јавним набавкама који је ступио на снагу 1. јануара 2020. гоидне,  а почео са применом 1. јула исте године. У складу са њим, Управа за јавне набавке наставила је са радом као Канцеларија за јавне набавке. Спроводи и мониторинге над применом прописа о јавним набавкама у циљу спречавања, откривања и отклањања које могу настати у примени овог закона, и током спровођења мониторинга, осим Закона о јавним набавкама, Комисија примењује и низ других законских и подзаконских аката, попут Закона о општем управном поступку, Закона о буџетском систему и Кривични законик.

                Указао бих и на значај програма развоја јавних набавки за период од 2019. до 2023. године, као и национални план за 2021. Годину за спровођење стратегије и оба ова документа усвојила је Влада Републике Србије.

                Послови Канцеларије за јавне набавке у 2020. години састојале су се од следећих активности: поступање по поднетим захтевима овлашћених субјеката, преузимање превентиве и контролне активности и пружање друге помоћи и другим институцијама, пре свега органима МУП, и одељењима за сузбијање корупције виших јавних тужилаштава, подношења захтева за покретање прекршајних поступака.

                У свом раду и приликом вршења надзора, коришћени су подаци са портала јавних набавки који је развијен за потребе и примене новог Закона о јавним набавкама, затим подаци из плана јавних набавки и извештаја наручилаца, а посебно су узети у обзир подаци до којих је дошла ДРИ и Републичка Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки.

                Такође, искористио бих прилику и рекао пар реченица о Извештају о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки за 2020. Годину. Комисија је основана 2002. године, на основу важећег тада Закона о јавним набавкама.

                Током свог постојања, делимично је мењала свој делокруг рада, свој састав и начин избора чланова. Она одговара Народној Скупштини за свој рад. Правна материја која се односи на поступак јавних набавки је изузетно сложена и суштина спровођења поступака и правне заштите у тим поступцима огледа се у рационалном коришћењу јавних средстава.

                Јавне набавке су тема о којој се често говори и шпекулише, повезује се са поштовањем принципа конкуренције на тржишту и корупцијом.

                Такође, веома је важно да у овом Дому наставимо да разматрамо извештаје о раду свих институција, агенција и регулаторних тела које контролише Народна скупштина.

                Осврнућу се и на Извештај Комисије за хартију од вредности за 2020. годину. Комисија за хартије од вредности је основана 1990. године и Уставом из исте године уводи се тржишна економија и враћају институције тржишног капитала. Основни задатак Комисије је законито, правично и транспарентно функционисање тржишта капитала и заштите инвеститора. Поред своје регулаторне функције, она има и надзорну улогу. Када говоримо о субјектима на тржишту капитала, то су пре свега берзе и инвестициона друштва, депозитари и друштво за управљање отвореним инвестиционим фондовима, као и самим фондовима.

                Надлежности Комисије утврђени су Законом о тржишту капитала из 2020. године.

                Комисија има велику одговорност у области регулисања тржишта капитала – обезбеђује заштиту инвеститора на тржишту хартије од вредности, спречавања монополског положаја и евентуалне коруптивне радње.

                Веома је важна и едукативна улога Комисије која издаје лиценце за стицања знања портфолио менаџера, инвестиционих саветника и брокера.

                Комисија за свој рад одговара Народној скупштини и отуда пред нама овај годишњи план, односно извештај.

                Република Србија као слободна, независна и суверена држава, која има свој основне циљеве и приоритете, који су прокламовани низом правних аката, па тако и Експозеом председнице Владе, развој и модернизација Србије су наш пут и наш правац, а главни спољнополитички циљ Србији јесте чланство у ЕУ.

                У складу са тим, Поглавље 8, које се односи на политику конкуренције, често се истиче као једно од најсложенијих у самом преговарачком процесу.

                Политика заштите конкуренције често се поистовећује са антимонополским законодавством. Још од античког периода и средњег века, постојале су различите законске форме за спречавање, односно за одржавање и очување конкуренције, односно спречавање монопола и касније бих назначио, такође, да је први антимонополски закон био управо Шерманов закон, из 1890. године који је имао за циљ спречавање монопола и спречавање картела.

                Када говоримо о питању политике конкуренције, усклађивање нашег законодавства са правом ЕУ доноси нам бројне предности за предузетнике и потрошаче, подстиче ефикасност, побољшава квалитет производа и услуга и потрошачи имају већи избор.

                На конкурентном тржишту цене се смањују, више људи долази у могућност да дође до производа и услуга који имају већи квалитет. Поред тога што је у фокусу политике конкуренција борба против монопола, све је важнија политика контроле државне помоћи, што је данас једна од наших тема.

                Политика државне помоћи је својствена у ЕУ као гарант одржавања фер утакмице на заједничком тржишту држава чланица, чијом се контролом обезбеђује да интервенција националних Влада не наруше односе на самом тржишту.

                У принципу, свака државна помоћ је забрањена, али њеном контролом обезбеђује се да се интервенцијом националних Влада не наруше конкуренције на тржишту.

                У одређеним ситуацијама интервенције Владе су неопходне зарад доброг функционисања и одрживости те економије.

                Мислим да је најбољи пример управо она ситуација у којој смо се данас налазимо, а која је изазвана управо пандемијом корона вируса и која је донекле показала да одређени постулати, који долази још из социјализма, су поготово ефикасни у овако кризним ситуацијама каква је ова данас у којој се налазимо.

                Обавеза Републике Србије у области државне помоћи дефинисане су Споразумом о стабилизацији придруживању, који је наша земља закључила још 2008. године.

                Систем контроле државне помоћи у Републици Србији успостављен је 2010. године, доношењем Закона о државној помоћи, из 2009. године, као и подзаконским актима.

                Нови Закон о контроли државне помоћи усвојен је 2019. године, а ступио је на снагу 1. јануара 2020. године.

                Основни разлог за доношење овог закона је усклађивање са правом ЕУ и представља значајни корак ка унапређењу у преговарању, поготово када причамо о Поглављу 8.

                Овај закон уводи листу инструмената државне помоћи из којих можемо да издвојимо субвенције, фискалне олакшице, гаранције државе, отпис дуга и др.

                Законом је предвиђен нови начин конституисања рада Комисије за контролу државне помоћи, као и самосталне независне организације која врши јавна овлашћења и има статус правног лица.

                Огране Комисије бира Народна скупштина, којој одговара за свој рад и којој подноси годишњи извештај о раду.

                Оно што је такође важно напоменути је то да Комисија не додељује државну помоћ, не располаже буџетским средствима за наведену намену, не врши селекцију, то јест не одлучује ко ће од учесника на тржишту добити помоћ. Селекцију врши давалац државне помоћи, а давалац може бити надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајине или локалне јединице самоуправе, као и друга лица у складу са самим законом.

                Из Извештаја за 2020. годину видимо да су средства за рад Комисије обезбеђена из републичког буџета, као и да је Савет комисије усвојио Предлог финансијског плана за 2020. годину.

                Током претходне пандемијске године Комисија је користила подршку два пројекта финансирања из средстава ЕУ. Циљеви ових пројеката су пружање помоћи Комисије у испуњавању обавеза Републике Србије, који проистичу из ССП-а.

                Када сам посветио мало више пажње раду Комисије, укључујући и извештавање медија у намери да креирам слику о самој Комисији, дошао сам до закључка да у јавности апсолутно не постоји довољна свест о Вашој надлежности, што сте и сами потврдили на самом крају овог извештаја.

                Морам признати да ме је изненадило чак и Ваше саопштење на интернет страници, да Ви не дајете помоћ, не одређујете износ, да не бирате пројекте и компаније које се финансирају, већ да на неки начин постављате правни и економски оквир у коме оне могу да се крећу.

                Такође, на самом крају имам једно кратко питање – да ли је државна помоћ која Комисији није пријављена по аутоматизму и забрањена, односно неусклађена?

                Посланичка група Социјалистичке партије Србије ће подржати све тачке дневног реда које се налазе пред нама у дану за гласање и оно што хоћу на самом крају данашњег свог излагања још да искористим прилику и да истакнем и кажем и као народни посланик Социјалистичке партије Србије и као представник Социјалистичке омладине Србије јесте да честитам нашем кошаркашу Николи Јокићу што је постао најбољи играч најјаче лиге на свету и што од сада, поред тога што имамо број 1 у свету тениса, имамо и број 1 у свету кошарке.

                Мислим да су то управо путокази које имамо обавезу да истичемо овде као добре примере, поготово за нове генерације које долазе и да тим примерима треба да покажемо да труд и рад се увек на крају и исплате.

                Такође, пред нама је обавеза да овакве примере увек спомињемо у Народној скупштини и да, такође, наше младе научнике, физичаре, хемичаре, информатичаре, који долазе са најеминентнијих међународних такмичења увек похвалимо овде како бисмо дали пример свима онима који тек долазе и који ће се можда једног дана бавити и имати улогу коју ми данас имамо – шта су то праве и исправне вредности.

Категорије: Посланичка група