Најновије

Србија је посвећена европском путу, али никада неће као правду прихватити двоструке аршине Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије о Предлогу закона о Националној бази података за спречавање и борбу против тероризма и о предлозима три закона о давању гаранције за позајмице „Србијагасу“ ради реализације три инфраструктурна пројекта из сектора енергетике којима су предвиђена изградња гасовода у Борском, Зајечарском, Колубарском, Пчињском округу.

Поштовани представници Министарства, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, сложио бих се, добри закони и добри законски предлози данас пред нама и најпре неколико речи о Предлогу закона о националној бази података за спречавање и борбу против тероризма.

Тероризам је данас, нажалост, најозбиљнија претња глобалном миру и готово да нема државе на свету која данас не размишља о овој опасности као националној заштити од тероризма. То захтева природа тероризма који је вишедимензионални,  политички и друштвени феномен. 

Тероризам је по дефиницији сложени облик организованог, групног, индивидуалног или институционалног политичког насиља који се препознаје по застрашујућим физичким, психолошким методама, политичке борбе ради остваривања политичких или социјалних циљева терориста. 

Управо таквој методи тероризма чине великим безбедносним проблемима и безбедносним ризиком. С друге стране, тероризам због социјалних узрока и последица може да се посматра и као озбиљна друштвена девијација, јер угрожава неприкосновене друштвене и људске вредности, а то су животи људи, слобода, имовина, као и друштвени и политички систем неке државе. Зато осим ратовања тероризам представља најтежи облик атаковања на људске животе и националну безбедност држава. 

Данас у ери глобалне повезаности света свим врстама комуникација од саобраћајних преко електронских, тероризам постаје транснационални и рекао бих глобални безбедносни изазов, пре свега, који превазилази оквире држава, региона, па чак и континената. Управо због овакве природе тероризма мора постојати и глобални одговор на ову, по човечанство, опасну појаву која се стално прилагођава, прикрива или трансформише у различите облике. Тај глобални одговор свет покушава да формулише кроз светске и регионалне облике сарадње, као и кроз светске и националне стратешке документе и одговарајуће законске оквире. 

Борба против тероризма у Републици Србији регулисана је подсетићу Кривичним закоником и Закоником о кривичном поступку. Желим да подсетим да су изменама и допунама Кривичног законика који је усвојила управо ова Народна скупштина Републике Србије 2014. године, додати чланови којима се као кривично дело одређује учешће држављана Републике Србије у рату или оружаном сукобу у страној држави и организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у другој земљи те се за то прописује и казна затвора. 

На овај начин се санкционише учешће наших грађана међународним терористичким и другим групама. Затим, наш правни оквир чине и Закон о борби против организованог криминала, Закон о борби против високо-технолошког криминала, а пре свега као кровни и Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма. 

Република Србија препознаје универзални карактер феномена тероризма и екстремизма и неопходност континуиране и широке сарадње међу државама ради успостављања, пре свега, заједничког приступа и у том смислу сматрам да су УН, чији је и Србија члан, и кључни и глобални форум за активан аранжман на овом плану. 

Србија своју подршку анти тероризму даје и као потписница бројних конвенција којима су регулисане сузбијање и борба против тероризма, пре свега на међународном нивоу. Такође, Србија подржава и имплементирање и имплементацију принципа глобалне стратегије УН за борбу против тероризма. 

Србија добро разуме опасност од тероризма, јер је и сама од средине 90-их година, посетићу вас на мети терористичких паравојних организација каква је ОВК-а, каква је УЧК која је формирана ради насилног оцепљења јужне српске Покрајне КиМ од Србије и њеног припадања Албанији. 

Ова организација на КиМ је само од 1995. до 1998. године, дакле, пре НАТО агресије на Савезну Републику Југославију извршила укупно 1.845 оружаних напада на припаднике полиције и на грађане свих националности, пре свега на Србе. На цивиле и њихову имовину извршено је чак 745 напада. У тим терористичким нападима зверски је убијено 364 људи међу којима је било 122 полицајца и 242 цивила са КиМ, а међу њима и 97 Албанаца који нису били на страни терориста. 

Да поменем масакре у Клечки на Радоњичком језеру, у Ораховцу. У овом периоду је око 1.100 терористичких напада извршено на полицију и полицијске објекте. За анализу свих терористичких аката које је УЧК учинио на КиМ за време и после НАТО агресије требало би заиста много времена. Поменућу само још „Жуту кућу“ у којој се током 1999. године Србима и другим отетим неалбанцима, вађени органи којима се трговало на западу. 

Управо познајући природу и последице тероризма Србија се активно укључује у светске токове бескомпромисне борбе против тероризма коме су сила, страх и оружје и начин за постизање политичких циљева.  

Тероризам захтева сигурне изворе финансирања који не могу бити легални и зато је уско повезан са прањем новца, са трговином наркотицима, оружјем, људским органима, белим робљем и другим нелегалним видовима трговине.

Управо Србија кроз Предлог закона о којем данас говоримо, ствара један правни оквир за формирање националне базе података о терористима и терористичким организацијама, закон који је усклађен са Националном стратегијом за превенцију и борбу против тероризма у периоду од 2017. до 2021. године и са акционим планом за њено спровођење.

Ова стратегија има за сврху заштиту Републике Србије од терористичких претњи по њене грађане, вредности и интересе уз истовремено подржавање међународних напора у борби против тероризма.

Важно је рећи да још пре саме израде Националне стратегије 2017. године на предлог Министарства правде формирана је радна група за успостављање националне базе података за борбу против тероризма. Успостављањем националне базе података за борбу против тероризма ће се обезбедити ефикасна размена података и информација између државних органа надлежних за превенцију и борбу против тероризма у Републици Србији, а све у сврху превенције тероризма, благовременог откривања и документовања терористичких активности и кривичног гоњења.

Успостављање ове базе података представља планирану и неопходну активност у акционом плану за преговарачко Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност. Борба против тероризма је високо позиционирана на агенди ЕУ, те се од држава чланица и држава кандидата захтева да ускладе своје стандарде са стандардима ЕУ и активно учествују у спречавању терористичких напада, као и да онемогуће финансирање тероризма и размену информација управо међу терористичким организацијама. 

Национална база ће садржати податке о терористима, терористичким организацијама. У бази ће бити података о физичким лицима, правним лицима, као и о групама и организацијама које су на територији Србије повезане са тероризмом на било који начин. То је од велике важности и значаја.

Сматрам да је борба против тероризма и насилног екстремизма немогућа без међународне сарадње која, између осталог, подразумева ефикасну размену оперативних података. Ту сарадњу наша држава са светом и земљама ЕУ обавља преко Интерпола, преко Европола, као и са другим државама са којима има билатералне споразуме у овој области. 

Желим да напоменем да Република Србија кроз учешће у мултинационалним операцијама, као кредибилан партнер, дели одговорност и пружа свој допринос у очувању мира и безбедности.

Народна скупштина Републике Србије такође је та која доноси одлуку о учешћу припадника војске и полиције Републике Србије у међународним мировним операцијама.

Посебно бих нагласио да се залажемо за заједнички, свеобухватни и уједињени приступ изазовима какав је тероризам са којима се државе света суочавају, јер тако најбоље штитимо интересе појединачне земље. Наравно да ће овај предлог имати подршку посланичке групе СПС.

Оно што желим да кажем у наставку данашњег излагања, а сматрам да имам сасвим довољно времена, реч је о јучерашњој срамној пресуди и то морам да поменем обзиром да су овде представници Министарства правде. 

Јучерашњи дан је један од најболнијих у новијој историји српског народа. Јуче је Хашки трибунал изрекао пресуду Ратку Младићу чији је грех само што је бранио свој народ. Он је у Хагу оптужен за ратни злочин и геноцид. знају добро сви који се и мало разумеју у међународно право да у овој пресуди права није ни било. 

Зато питамо, знају ли судије Хашког трибунала шта је право и правда, знају ли шта је геноцид? Имају ли одговор  на то зашто нико осим Срба пред тим судом није одговарао?

Ова пресуда је велика срамота за међународно право и међународне институције које су нажалост још од првих дана распада Југославије у свему виделе Србе као једине кривце. 

Није овом тзв. суду било довољно ни три и по милиона докумената којима је оспоравана оптужница генерала Младића, написана унапред по добро познатом моделу и по сваку цену. Очигледно је било важно том суду да потпуно понизи Србије, да их оптужи за измишљене геноциде. 

Знају они колико је Срба било утамничено у Хагу, а колико других. Чији су интереси овакве пресуде. Нажалост, оптужују нас они који веома добро знају да су Срби током своје историје увек само бранили себе и друге, па и њих од непријатеља. Србија никада није водила освајачке ратове. 

Није ли пресуда генералу Младићу само груба и недопустива замена теза како би се заборавио геноцид који је систематски вршен управо над српским народом током 20. века? То је био Јасеновац, али и НАТО бомбардовање недужног српског народа.  

Србија је земља посвећена европском путу, али никада неће као правду прихватити двоструке аршине. Срамотно је и за хашке тужиоце и за хашке судије, њима правда лежи у топузу, а време ће показати.

Господин Брамерц каже да заправо жели да нам забрани да кажемо ми у Србији да је извршен злочин, а не геноцид. Ја желим да вас подсетим, ова Народна скупштина Републике Србије је једина у региону усвојила Резолуцију о Сребреници и тиме испоштовала своју и моралну и међународну обавезу и врло јасно рекла – јесте почињен злочин, изражавамо саучешће породицама, желимо добронамерне суседске односе и да се овакве ствари више никада не понове.

И, ево, ја први кажем данас, а господин Брамерц нека чини шта му је чинити, није почињен злочин, није почињен геноцид, нека погледа Конвенцију и Резолуцију из 1946. године. 

Са друге стране, Хаг је одрадио свој посао. Шта је био циљ Хага? Слободан Милошевић, Радован Караџић и Ратко Младић. Они су победници. То је био циљ и да се на тај начин осрамоти Србија, а основни задатак Хага, ви ме исправите, знам да не можете да говорите, али исправите ме ако грешим, је био да допринесе помирењу у региону. Јел тако? То је основни задатак пред Саветом безбедности УН. Хаг не да је допринео помирењу у региону, он је продубио и заоштрио односе у региону.

Да не говоримо о томе како је Србија прошла у свему томе. На колико година су осуђени Срби у Хашком трибуналу? Колико је, нажалост, оних који нису сачекали пресуду, који су преминули током процеса? Дакле, право и правда нису нешто чиме се руководио Хашки трибунал, он је унапред за све оно што се дешавало на простору бивше СФРЈ осудио Србију. Не може међународно право да буде селективно, па некоме мање, некоме више, па двоструки стандарди, за некога важи, за некога не важи. 

Дакле, нити је поштовао право и правду, нити се тиме руководио, нити је испунио задатак који му је постављен од стране Савета безбедности УН. Напротив, погоршао је ситуацију. Да не говорим о остваривању права за многобројне српске жртве које су се налазиле у Хашком трибуналу. Рећи ћу само једну реч – гротескно, а ту реч је употребио Фаусто Покар, он је председник жалбеног већа у случају Готовине и Маркача и она сасвим довољно говори. И српска јавност и међународна јавност морају да знају последице оваквих одлука, морају да знају величање и амнестирање оваквих одлука које представљају злочин, да се то не би поновило у периоду који је пред нама.

Када говоре о оптужницама, зашто „жута кућа“ никада није била саставни део ни једне оптужнице? Јел она постојала или није постојала? Малопре сам је поменуо. Сад се појавио у Приштини неки адвокат Гаши који ће да тужи Дика Мартија зато што је боравио на неком простору нелегално, нелегитимно. Па, човек се није ту појавио. Имате изјаву Вукчевића, који је био тужилац за ратне злочине, који врло прецизно и јасно каже – Дик Марти ту никада није боравио, а нама је онемогућено да погледамо да ли ту постоје тела. 

Толико, даме и господо, о Хашком трибуналу, о поштовању међународног права, о томе колико су поштовали право и правду. Жалбе које су уложене, а које смо ми очекивали да Србија не поштује зато што није испоручила забога представнике Српске радикалне странке. Па, Србија поштује своје законе. Виши суд у Београду је јасно рекао да нису испуњени услови. 

Желим да вас подсетим на нешто, Карла дел Понте, ви ме исправите ако грешим, када је отишла имала је свог портпарола, чини ми се да је била Флоранс Артман, она је тада одала све папире из Хашког трибунала и отишла у Француску. Јел тако било? Па, што је нису испоручили Хашком трибуналу? Значи, према малој Србији може све, јер она је унапред оптужена за све, а према великима не сме ништа. 

Желим да се захвалим, у име српског народа, на достојности и части госпођи судији Нијабе из Замбије, која је јуче у Хашком трибуналу издвојила своје мишљење верујући да правда и право треба да буду једина мера и једина вера судија.

Да се вратим на тему. Дакле, када говоримо о предлозима три закона о давању гаранције за позајмице „Србијагасу“, истакао бих да се овим предлозима закона обезбеђују средства за реализацију три инфраструктурна пројекта из сектора енергетике којима су предвиђена изградња гасовода у Борском, Зајечарском, Колубарском, Пчињском округу, што је наставак стратешког пројекта гасификације Србије. Држава даје гаранције код две домаће пословне банке да се јавно предузеће, државно предузеће задужи за ове пројекте, тако да се може рећи да су у питању развојни зајмови. 

Гасификација је дефинисана као стратешки пројекат који, осим заштите животне средине, треба да обезбеди сигурна снабдевања грађана енергијом и да створи услове за привлачење страних инвеститора, јер се ради о чистој и јефтиној енергији, али и о процесу енергетске транзиције који треба да замени класичне енергетске изворе, пре свега угаљ који је велики загађивач ваздуха. 

Ако знамо да у Републици Србији преко милион домаћинстава користи појединачне уређаје на чврста горива за грејање у својим домовима, онда је јасан очекивани ефекат ових инвестиција, јер би се управо првој индивидуалних ложишта у значајној мери смањио, што би последично довело и до смањења загађења животне средине коришћењем чврстих енергената. 

Као неко ко долази из Ваљева, акценат ћу ставити на гасификацију Колубарског округа, као локал патриота пре свега, односно на изградњу развојног гасовода на релацији Београд-Ваљево-Лозница, зашта је потребно 75 милиона евра. 

У Колубарском округу веома су изражени проблеми са загађењем ваздуха. Јавност се о томе редовно информише, поготово у току грејне сезоне. Ваздух је у Ваљеву, према званичним подацима, категорисан у трећу категорију, односно као опасан по здравље. Узроци лошег квалитета ваздуха у Ваљеву су опште познати, а гасовод ће обезбедити бољу будућност Ваљева, чист ваздух и здраву средину, али верујем да ће бити и мотив за привлачење нових инвестиција. 

Подсетићу овом приликом и на то да држава гради брзу саобраћајницу и Верак-Лајковац, која ће Ваљево повезати са аутопутем „Милош Велики“. Изградња брзе саобраћајнице је стратешки важан пројекат који ће омогућити отварање Ваљева ка остатку Србије, не само Ваљева, већ читаве западне Србије, тог дела западне Србије. У Ваљево долази и немачка компанија, светски лидер у производњи вага. Нова фабрика немачког инвеститора вредна 33 милиона евра имаће 305 запослених. Све ово, изградња брзе саобраћајнице, отварање нових фабрика, гасификација омогућиће нове развојне шансе за Ваљево, тако да Ваљево постане интересантније као нова инвестициона атрактивна дестинација.

Када је реч о друга два предлога закона за покривање трошкова изградње гасовода на подручју Параћина, Бољевац, Роготина, Неготин, Прахово потребно је 66 милиона евра, док ће 28 милиона евра бити издвојено за изградњу деонице развојног гасовода између Лесковца и Врања.

Овим пројектима створиће се услови за коришћење природног гаса као јефтиног, еколошки прихватљивог горива, једноставног за употребу, чиме ће се у знатној мери растеретити и постојећи енергетски капацитети. Колубарски, Пчињски, Борски и Зајечарски округ су зоне великог потенцијала за привредне активности којима управо недостаје прави енергент и ми то чинимо усвајањем оваквог законског предлога.

Дакле, гасификација треба да створи услове за привлачење страних инвеститора у овим подручјима, јер их странци заобилазе баш због недостатка овог јефтиног и чистог енергента. 

Наравно да ће посланичка група Социјалистичке партије Србије у дану за гласање подржати све законске предлоге. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група