Најновије

Ванбрачне партнере укључити у круг законских наследника Посланичка група

ДУБРАВКА КРАЉ, народна посланица Посланичке групе Социјалистичка партија Србије упутила је посланичко питање Министарству правде Републике Србије.

Устав Републике Србије прописује да су брачна и ванбрачна заједница једнаке, што је такође разрађено низом прописа. Не видим разлог да се ванбрачном партнеру не призна и право на наслеђивање.

                Даме и господо народни посланици, постављам питање које интересује најмање 200.000 људи који према званичној статистици живе у ванбрачној заједници. Упућујем га Министарству правде, а односи се на могућност измене Закона о наслеђивању у смислу да се и у том пропису врши усклађивање са Уставом који предвиђа равноправност брачне и ванбрачне заједнице, при чему када кажем ванбрачна заједница наравно мислим на трајнију заједницу живота мушкарца и жене између којих нема брачних сметњи.

                Као што сам рекла, Устав Републике Србије прописује да су ванбрачна и брачна заједница равноправне. Тај принцип је разрађен у низу прописа, почевши од Породичног закона, преко кривичног процесног законодавства, Закона о облигационим односима, па све до Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

                Рецимо, према Породичном закону, имовина коју су ванбрачни партнери у току трајања те ванбрачне заједнице стекли радом, јесте њихова заједничка имовина и у случају евентуалног разлаза имају право на деобу те имовине, односно један партнер има право да потражује удео у имовини другог. Но, у случају његове смрти према законском решењу нема право ни на шта, јер према Закону о наслеђивању ванбрачни партнер није у кругу законских наследника, односно нема право на наслеђивање.

                Даме и господо, допадало се то нама или не, било то добро или не, тренд заједничког живота без склапања брака јесте реалност коју Законом о наслеђивању морамо да уважимо зато што постоји низ примера парова који годинама живе заједно, али се из ко зна којег разлога нису венчали, што не сме да буде препрека дељењу имовинске судбине.

                Даћу један пример који сам недавно чула, то је пример мужа и жене који су се венчали, добили дете, живели пар година срећно, посвађали се, развели се, након тога се помирили, добили још двоје деце, живели заједно још деценију, затим је ванбрачни супруг преминуо и након тога његова ванбрачна супруга није имала право да га наследи, што свакако сложићемо се да јесте апсурд о коме господин Фила и ја већ месецима разговарамо.

                Када смо то рекли, многи су били изненађени, јер заправо ни не знају да је тако, ни не знају да ванбрачни партнер нема право на наслеђивање, које сматрамо да би требало признати. Дакле, ово и јесте за чуђење, посебно када се узме у обзир да је усаглашавање са Уставом извршено Законом о пензијском и инвалидском осигурању, према ком ванбрачни партнер има право да наследи пензију преминулог партнера.

                Потпуно сам свесна тешкоћа у доказивању, потпуно сам свесна да су злоупотребе могуће, али мислим да се добрим нормативним решењем те тешкоће могу превазићи. Ево, доказ је Закон о пензијском и инвалидском осигурању. Сматрам да исти принцип треба предвидети и Законом о наслеђивању, јер овакво решење какво је сада доводи до неправичних ситуација, ето дала сам и пример. Овакво стање демантује уставни принцип о равноправности брачне и ванбрачне заједнице. Тек када се то уради, тек онда би могло да се размишља о признавању наследних права неким другим паровима.

Категорије: Посланичка група