Најновије

Пројекти гасификације утицаће на привредни раст и запошљавање Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица и заменица председника Посланичке групе Социјалистичке партије Србије говорила на Четвртој седници ванредног заседања у 2021. години

Пројекти су наставак  стратешког опредељења Србије да обезбеди трајне и еколошке енергенте пре свега, што је с једне стране пут ка јачању енергетске стабилности и безбедности, а са друге стране обезбеђење стабилног и економичног снабдевања грађана и привреде природним гасом као енергентом.

                Уважени представници Владе Републике Србије, поштоване колеге, драги грађани, данас говоримо о неколико предлога закона и први међу њима је Предлог закона о националној бази података за спречавање и борбу против тероризма.

                Поред закона, на дневном реду су и три закона о давању гаранција Републике Србије за задуживање „Србијагаса“ код домаћих банака ради реализације три стратешка енергетска и инфраструктурна пројекта из сектора гасификације Србије.

                Упркос чињеници да су о првом предлогу закона говорили и моје уважене колеге и овлашћени представник, Ђорђе Милићевић и колега Владан Заграђанин, Јустина Пупин, ја ћу се ипак осврнути делом поново на овај закон.

                Односи се на базу података о терористима и терористичким организацијама и не би било природно да прећутим то под околностима да долазим са КиМ где смо најбоље, чини ми се, осетили последице дејстава терористичке организације УЧК, па и многих њихових претходника од почетка 20. века.

                Да подсетим српску јавност пре свега да је УЧК на међународном нивоу најпре од стране УН Резолуцијом 19-60 из 1998. године, а потом и од стране америчких власти, тачније Стејт департмента 2001. године проглашена терористичком организацијом. Није стога неприродно моје очекивање да ће ова организација која и дан данас терористичким методама жели да отцепи део територије Републике Србије бити у нашем националном регистру, односно у националној бази података за спречавање тероризма и борбу против тероризма, јер је најважније код оваквих докумената најпре почети из свог дворишта. Жалосно је што у дворишту имамо то што имамо, али је реалност таква каква јесте.

                Осврнућу се и на дискусије колега пре мене, пре свега колеге Аце Марковића, који нас је подсетио и помогао нам да некако лакше поднесемо тај јучерашњи дан. Зашто се враћам на ту тему? Зато што је јако важно у српском парламенту, нарочито данас, рећи колика је неправда била пред очима целог света синоћ.

                Ја, говорећи на овај начин, не улазим у одлуке судског већа и у њихове пресуде. Ја говорим о свему ономе што смо пратећи седницу Савета безбедности УН имали прилике да синоћ чујемо. Ја говорим о реакцијама које су уследиле након дискусије председника Републике. Ја говорим о изјавама званичника суседних држава након пресуде. Ја говорим о једној све јаснијој слици Србије која заиста тежи помирењу и све јаснијој слици свих око нас којима не пада на памет да ту испружену руку прихвате.

                Нико не може да каже да у току једног рата нема жртава. Нико не може да каже да жртава није било, да није било страшних злочина који су се десили и то је рат сам по себи. Оно што мора да се каже, то је да та тежња да се 30 година уназад сви злочини припишу искључиво Србима не посустаје, и то смо синоћ имали прилике нажалост да чујемо и код обраћања представника Хрватске и код, морам нагласити, нелегитимног представника БиХ, пошто колико ја схватам и колико сам испратила, а добро сам испратила, господин Додик је рекао да сагласност Републике Српске за учешће и представљање БиХ на седници Савета безбедности није имао господин који се синоћ укључио.

                Одговор који су добили од председника Републике био је државнички. Реакције које чујемо су, покушавам да нађем реч, и вероватно нећу успети да нађем адекватну реч коју треба изговорити у парламенту Србије, али оно што је важно рећи пре свега због јавности и због српског народа јесте да не смемо бити деморалисани. Морамо имати свест о томе да никада нисмо били геноцидни народ, а да нажалост јучерашњи дан није први дан који нам је показао колико је тешко бити Србин.

                Желим да верујем да таквих дана више бити неће, али се са друге стране плашим да хоће. Треба остати прибран, потпуно свестан себе, потпуно свестан свих око нас, а онаквим наступима какав су имали синоћ само говоре о себи, не и о нама.

                Колико је осуђених, говорио је мој колега Марковић. Колико је ослобођених? Е, то хоћу да говорим. Нонсенс је у чињеници да је исти тај трибунал ослободио и Рамуша Харадинаја и Насера Орића и Готовину.

                Суд који је формиран од стране пре свега САД, да би успоставио правду и помирење, како је говорено када је формиран, донео је све, само не правду и помирење. Донео је селективну правду, осуђене искључиво Србе и никакво помирење, него само распиривање тих разлика, чак и једном оваквом одлуком. Да сам, нажалост, у праву прочитаћете до краја дана. Ко год себе сматра иоле важним, битним, небитним, како год, дозволио је себи луксуз да после пресуде Ратку Младићу и он се запљуне и каже нешто ружно о Србији или нас подсети колики смо злочинци.

                Поносна сам ја и на своју Србију и на свој српски народ и на наступ Републике Србије и њеног председника на седници Савета безбедности УН синоћ и на све нас који се нисмо упецали у ту јефтину замку трачарења преко плота, својствено за онако доконе сеоске жене. Ми смо држава која иде напред, тако смо одлучили, решени да будемо чланице Европе, иако Европа у односу на нас и на наше комшије често има двоструке аршине, промениће они своје ставове када мало рационалније и чистијих наочара погледају на Западни Балкан.

Зато ћемо ми данас, осим овог важног закона, донети и три гаранције државе за кредите којима ће се „Србијагас“, истина је, задужити, али су у питању пројекти регионалне гасификације и то није мало.

                Четири округа, то је наставак пре свега онога о чему причамо, тј. стратешког опредељења Србије да обезбеди трајне и еколошке енергенте пре свега, што је с једне стране пут ка јачању енергетске стабилности и безбедности, а са друге стране обезбеђење стабилног и економичног снабдевања грађана и привреде природним гасом као енергентом.

                Шта је важно? За реализацију ова три пројекта средства се обезбеђују из зајмова „Србијагаса“, то је тачно, и то два зајма код ОТП банке Србија а.д. Нови Сад и један зајам код банке „Интеза“ а.д. Београд. Ове зајмове које ће „Србијагас“ користити за гасификацију наведених округа контрагаранције даје Република Србија, чиме се потврђује пре свега национални, односно државни значај ових пројеката које је „Србијагас“ додатно уврстио у свој програм пословање из предлога Владе Републике Србије.

                Важно је, својствено томе, рећи да су у питању развојни, а не потрошачки зајмови. Бенефит од гасификације наведених округа имаће у фази изградње привреда Србије која ће учестовати у реализацији ових пројеката, а знамо да пројекти инфраструктурног типа покрећу многе гране привреде и запошљавају значајан број радника различитих профила. Дакле, гасификација по овим пројектима ће утицати на привредни раст и запошљавање, а ово су драгоцени пројекти који ће утицати и на укупну ревитализацију привреде, округа, односно на смањење регионалних разлика.

                На крају је важно такође истаћи да су сви зајмови о којима данас разговарамо усклађени са Законом о јавном дугу Републике Србије и Законом о буџету.

                Осим онога што су нагласиле моје колеге, а то је да ћемо у дану за гласање подржати све предложене предлоге закона,  ја ћу заиста завршити своју дискусију са још једним апелом, а то је да никако не останемо под утиском свих оних малициозних који би да јучерашњи дан и један горак укус који сви носимо у устима представе као неку своју историјску победу.

                Треба се сетити онога што Србија јесте, а Србија је земља свих својих грађана, без разлике којој нацији, народу и вери припадају. Неће порушити нашу опредељеност да ипак пацифистички гледамо на све њих, али не могу очекивати ни да смо заборавили Јасеновац, ни злочине пре Јасеновца, ни злочине после Јасеновца, без разлике где су се догодили. Једино што ми нећемо, ми нећемо сићи на онај ниво са ког они покушавају да оптуже цео српски народ и државу Србију.

                Шта је Хашки трибунал сам по себи? Одговор ће дати историја. Ја сам економиста, али готово да могу да тврдим да ће у будућности то бити пример лоше праксе и неправде над једним малим народом који је бранио Европу и ничим није заслужио да му у 21. веку Европа, коју је бранио у Првом светском рату, одговори на овај начин.

                Било како било, нити се ради о целој Европи, нити сви мисле исто, сачекаћемо време када ће гласнији бити они који разумеју шта је правда и љубав међу људима. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група