Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању

Поштована госпођо Кисић Тепавчевић, даме и господо народни посланици, госпођо Кисић Тепавчевић, посланичка група СПС сматра да је од велике важности и значаја оно што сте рекли у уводном излагању, а то је да се наставља са реформом система пензијског и инвалидског осигурања и у потпуности разумемо да се целокупна реформа не може спровести у овом тренутку због периода који је, надам се, иза нас и надам се да ће врло брзо бити иза нас, а то је период пандемије. Али, охрабрујуће је то што сте рекли да ће се након тога наставити са даљом реформом пензијског и инвалидског осигурања.
Иначе, говорити о пензијском и инвалидском осигурању за нас из СПС увек има посебан и велики значај, јер говоримо о нашим најстаријим грађанима, о генерацијама које су дале велики допринос и напретку државе, велики допринос изградњи државе, о генерацијама на чије пензионерске трагове остављају, нажалост, и бројне друштвене промене, реформе које се спроводе, рекао бих, у последњих 20 година.
Наши пензионери су са свима нама, и са представницима средње генерације и са представницима млађе генерације, делили судбину, осетили све социјалне последице и потресе о којима је, између осталог, било речи. Пре свега мислим на последице транзиције, нарочито после времена пљачкашких приватизација, када су синови и кћери остајали без посла, а управо они, пензионери их издржавали.
Данас су пензионери они који су можда тих двехиљадитих остајали без посла, њихова предузећа одлазила у стечај или продавана, нажалост, у бесцење.
Ако бисмо се вратили у нека ранија времена, да кажемо, у предтранзициони период или предтранзиционо време, подсетили бисмо се да је Фонд ПИО својевремено био најмоћнија финансијска институција у земљи. Не само да су из Фонда исплаћиване заслужене пензије, већ је ПИО фонд, можемо рећи, био и својеврстан инвестициони фонд управо тог временског периода.
Из средстава ПИО фонда изграђен су многи јавни објекти, попут, рецимо, Сава центра у Београду, а у готово свим нашим бањама грађани су у рехабилитационим центрима у којима су пензионери могли да се лече и одмарају такође били грађени. Надамо се да тај период поново долази.
Данас можемо рећи да се Србија, овако економски оснажена, полако враћа остварењу тог циља, да нашим пензионерима обезбеди, пре свега, услове да на достојанствен начин спроводе своје пензионерске дане, период живота који зовемо тим тзв. трећим добом.
Оно што увек треба нагласити да су многи наши грађани у свом трећем добу још увек креативни и да су још увек друштвено ангажовани. На њих друштво увек рачуна, јер они су ти који су пре наших генерација градили ову земљу, чували базичну вредност сваког друштва који омогућава напредак и развој, а то је рад и то је, пре свега, живот од свог рада, достојанствен живот од свог рада.
Социјалисти се као партија социјалне правде залажу за праведни свет рада, без дискриминације, експлоатације, за достојанствен живот од рада који подразумева плату од које може пристојно да се живи и за достојанствено треће доба уз заслужене пензије за сваког нашег грађанина Србије.
Пензије су важан део економске и социјалне политике наше државе, јер у Србији од око 2,5 милиона домаћинстава, преко 700 хиљада домаћинстава, тако говоре неки подаци до којих смо ми дошли, живи само од пензије. Дакле, социјални положај ових домаћинстава зависи управо од висине пензије.
У том смислу за сваку социјално одговорну државу питање пензија није само питање појединачног пензионерског чека. То је далеко више од тога. Данас у Србији питање пензија се посматра управо са становишта учешћа пензија у економској стабилизацији и у привредним реформама које наша Влада спроводи последњих година, чиме су биле обухваћене и пензије.
Да се подсетимо да је 2014. године због затеченог стања било нужно спровести пакет непопуларних мера међу којима је, између осталог, било и смањење пензија, смањење плата у јавном сектору. Пензије су биле смањене посебним законом о привременом умањењу пензија који је примењиван до 2018. године, када је укинут, а након тога пензионерима је новим пакетом мера надокнађиван умањени део. Од 2018. године пензије се повећавају одређеним темпом и тај тренд раста се наставља.
За социјалну и економску стабилност друштва веома је важан однос између броја запослених и веома је важан однос између броја запослених и броја издржаваних. Баланс између броја запослених и броја пензионера није једноставно одржавати. На тај баланс утичу различити фактори, од демографских до економских. Нажалост, Србија постаје стара нација, тако да је позитиван однос између броја запослених и броја пензионера тешко одржавати.
Према последњих подацима број пензионера у Србији је негде око милион и 700 хиљада, а број регистрованих запослених је близу два милиона и 300 хиљада запослених. Дакле, на једног пензионера дође око 1,3, 1,4 запослена, што је још увек недовољан однос, имајући у виду чињеницу да се пензија исплаћује из доприноса који плаћају управо актуелно запослених. То је начело генерацијске солидарности на коме је заснован наш пензијски систем.
Овом приликом, као посланичка група СПС, још једном желимо да се захвалимо представницима најстарије популације, јер они јесу поднели највећи терет реформског курса Владе Републике Србије чији су темељи постављени, као што сам рекао, 2014. године. То је нешто што је била неминовност, неопходност и нешто што је била нужност да би дошли до економских показатеља и економских резултата које имамо данас.
Број пензионера је растао у последњих двадесетак година. Тако је 2002. године, када је донет нови Закон о ПИО, било 1.511.497 пензионера, а у децембру 2019. године је било 1.708.293, што је благи пад, а у овој години тај број је око 1.700.000. Подаци за октобар 2020. године су 1.692.697 пензионера, што је благи пад броја пензионера.
Важно је и убудуће посветити пажњу корисницима најнижих пензија, пронаћи корективне факторе или друге облике подршке овој категорији пензионера. С друге стране, не треба нарушавати принцип да се висина пензија обрачунава и на основу висине уплаћиваних доприноса за ПИО.
Хтео бих да подсетим да је реформа пензијског система у Србији, ви сте рекли, започела 2001. године, ја сада нисам сигуран да ли је 2001. или 2002. године, у време транзиције која је била болна за привреду, а тиме за економску одрживост пензијског фонда који је требало реформисати заједно са моделом обрачуна пензија. Систем ПИО је претрпео седам реформи које су углавном и нажалост биле рестриктивне, како би се дошло до модела који треба да направи баланс између економске одрживости система и потребе да се обезбеди правна сигурност и одговарајући социјални положај садашњих и будућих генерација пензионера, кроз висину пензија од којих грађани који су заслужили, радећи и плаћајући уредно законом утврђен допринос за ПИО, могу пристојно да живе.
У том смислу Предлог закона о којем данас говоримо и који је пред нама представља наставак уређивања система ПИО у оквиру започетих реформи, а ради корекције раније прописиваних рестриктивних мера у пензијском сектору.
Једно од кључних питања о којима је већ било речи, а која се решавају овим изменама Закона о ПИО јесте проблем који је настао за две групе власника превремене старосне пензије, у питању су они корисници који су пре 2014. године прихватили социјални програм Владе за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања или припреме за приватизацију предузећа, а због промењених услова за остваривање права на пензију, настали изменама Закона о ПИО 2014. године, нису могли да остваре право на пуну старосну пензију, јер је тим изменама уведена категорија превремене старосне пензије. У питању су корисници социјалног програма који су се својевремено определили за две врсте накнаде, и то за посебну новчану накнаду. То је категорија вишка запослених којима је недостајало до пет година радног стажа до испуњења првог услова за одлазак у пензију или за новчану надокнаду преко тржишта рада, а категорија вишка запослених којима је недостајало две године до испуњења првог услова за пензију.
Како је законом о изменама и допунама Закона о ПИО усвојеним 2014. године, а који је у примени од 1. јануара 2015. године, подигнута старосна граница стицања права на старосну пензију за оба пола – 65 година старости за мушкарце, односно постепено подизање старосне границе за жене на 65 година и уведена категорија превремене старосне пензије, то је категорија корисника социјалног програма Владе по сили закона одлазили у превремену пензију, а не у пуну старосну пензију, а у коју би ишла по ранијим прописима. Дакле, највећа сметња за наведене категорије из тзв, како сте и ви навели у уводном излагању, опције три и опције пет је постало трајно законско умањење превремене старосне пензије због начина обрачуна ових пензија.
Ово је препознато као значајан проблем, и то је важно, па и извесна врста дискриминације, тако да се наведени проблем овим изменама закона решава трајно тако што се у овим категоријама корисника закона висина превремене старосне пензије утврђује у висини пуне старосне пензије и омогућава се исплата разлике између износа превремене старосне пензије коју су остварили и пуне старосне пензије коју би имали право да остваре.
Овим изменама и допунама закона, такође, утврђени су и рокови у којима ће ове категорије корисника превремених старосних пензија подносити захтев Фонду за ПИО за исплате разлике. Напоменуо бих да су и друге категорије корисника које су отишле у превремену пензију трајно погођене тзв. пеналима, а то значи да им се за сваки месец који им од одласка у превремену пензију, недостајало до 65 година, одузима 0,34% пензије коју би остварили са навршених 65 година старости. Ови пенали се трајно примењују и по навршеној 65 години.
Приметио сам да је овај проблем био присутан и у току јавне расправе у нацрту овог законског предлога. За сада су, међутим, корекцијом која се предлаже овим законом обухваћени само они корисници који су се пре одласка у пензију определили за неки од социјалних програма Владе и зато кажем да је важно што сте напоменули у уводном излагању да ћемо наставити реформу ПИО и верујемо да ће и ово питање бити разрешено кроз наставак те реформе.
Са друге стране, стратешки посматрано, мере умањења пензија и увођења категорија превремених старосних пензија које су биле рестриктивне дале су позитивне ефекте на макроекономском плану, јер је смањен буџетски дефицит, а смањен је и проценат финансирања пензија из буџета, као и задужења за покривање дефицита. Ове мере, ма колико то било посматрано као рестрикција, су у суштини сачувале и Фонд за ПИО.
Све ово говори управо у прилог чињеници да је за трајну стабилност система ПИО потребно његово усклађивање са демографским кретањима, али и да основни темељ стабилног и здравог пензијско-инвалидског система мора бити даљи привредни развој земље, нове инвестиције, тиме и ново запошљавање. То је управо пут који је трасирао и председник и Влада Републике Србије.
Поред наведене измене, која је суштинска, истакао бих измену закона којом се породична пензија супружника, односно ванбрачном партнеру професионалног војног лица које је погинуло током дејстава односно вршења војне службе, утврђује у висини од 100% пензије која би осигуранику припадала у часу смрти.
Добро је предложено решење према коме ће се, нажалост, погребни трошкови исплаћивати у висини која је важила на дан смрти осигураника. Такође је добро што ће се ти трошкови усклађивати на начин на који се усклађују пензије.
Поменуо бих још једну измену закона, а она се односи на статус свих пензионера чије су пензије ниже од најнижег износа пензија, реч је о измени члана 77, изједначавају се са корисницима домаћих најнижих пензија са корисницима који су своје пензије стекли у иностранству. Равноправност ових категорија лица се постиже тако што се и за кориснике домаћих и за кориснике иностраних пензија обрачунава и исплаћује разлика између њихових пензија и најнижег износа пензија. Ова корекција има социјалну компоненту и то свакако поздрављамо као посланичка група СПС.
Често се говори о великим разликама у пензијама. Важно је рећи да те разлике потичу пре свега од дужине радног стажа, од степена образовања, послова на којима је осигураник радио, односно од висине плате коју је остваривао, као и од висине уплаћиваних доприноса за пензијско-инвалидско осигурање. Наравно, у формули за обрачун пензије постоје и треба да постоје корективни фактори који треба да умање те разлике.
Држава Србија је данас социјално одговорна држава пре свега и све секторске политике се креирају и воде тако да наши грађани могу боље да живе.
Наравно да ћемо прихватити ове измене и допуне Закона, али оно што бих желео још једном да истакнем, та 2014. година јесте била кључна и још једном захвалност најстаријој популацији на терету који су преузели на себе током реформског курса Владе Републике Србије, јер се те 2014. године Србија нашла на раскрсници. Постојала су заправо два пута. Један пут је био, рекао бих, списак лепих жеља, оно што би грађани желели да чују и што би било лепо да чују, а што би, уколико би се реализовало, довело до финансијског краха и финансијског банкрота.
Други пут је био нужан пут, оно што је неопходност, што је неминовност, а то је реформски курс Владе Републике Србије. То јесте храбра политичка одлука, али то је нешто што је омогућило да управо данас имамо здрав систем, који је заснован на здравим основама. Дакле, не на политиканству и политици, већ на животу и на економији. И данас нема потребе да се Србија задужује, јер врло често се говори од стране једног дела опозиције како се Србија задужује. Дакле, Србија се данас не задужује да би исплаћивала плате и пензије, већ задуживања иду у правцу развоја, у правцу будућности.
Када смо 2014. године говорили о реформском курсу Владе Републике Србије, сви смо углавном претрпели критике, а они душебрижници за СПС, али рекао бих пре свега душебрижници за бирачким телом СПС, су нам рекли да смо издали идеје левице, да смо као и остали наши коалициони партнери некоме отели пензије, некоме отели плате у јавном сектору, не схватајући заправо да су то мере које су биле мере за спас српске економије, мере које се тичу будућности Србије и мере које се тичу будућности сваког грађанина Србије.
Што се тиче СПС, ми смо 30, ево 31. година, присутни на политичкој сцени Србије и сигурно да за ових првих 31. годину постојања и политичког деловања постоје ствари на којима грађани могу да нам замере, али никада не могу да нам замере и спочитавају једно, а то је да смо било када, у било ком тренутку били против своје државе и против свог народа.
Направићу једну дигресију која нема апсолутно никаквих додирних тачака са данашњом темом, али и тих 90-их смо од тих квази опозиционара слушали – предаја, издаја, па 2000. године када су преузели одговорност, основ одбране националних и државних интереса су управо биле политичке тековине тих 90-их, а то су Дејтонски споразум и Резолуција 1244.
Дакле, ми јесмо социјалисти, али не можемо да будемо социјалисти утописти. И наравно да између онога што су бајке, што су приче које би грађани желели да чују и што лепо звучи и онога што је неминовност, што је нужност, што је реалност, нешто што је неопходно да би, као што сам рекао, дошли до здравог система који је заснован на здравим основама и који јесте интерес грађана, увек бирамо интерес грађана Србије.
Иначе, да није било те 2014. године, да није било реформског курса Владе Републике Србије, шта би се десило од марта месеца прошле године? Да ли би систем могао да функционише? И не само да функционише, да ли би могли да се остварују овако успешни економски показатељи? Дакле, да ли би држава могла на себе да прихвати оволики терет кризе? Да ли би кроз пакете мера могла најпре да издвоји 800 милијарди динара, што је тада било 12,7% БДП, па 257,1 милијарду динара, што је 4,2% БДП, укупно 17,2% БДП? Постоји ли држава у свету која је оволики терет кризе прихватила на себе? Да ли постоји држава у свету која је у периоду пандемије повећала пензије за 5,9%, повећала плате у јавном сектору најпре за 1,5% а потом за 3,5%, минималну цену рада за 6,5%, плате у здравственим установама односно здравственим радницима за 6%, издвојила једнократну помоћ и пензионерима и здравственим радницима? Дакле, свега тога не би било да није 2014. године постављен темељ, а то је реформски курс Владе Републике Србије.
Још једном, Посланичка група СПС у дану за гласање подржаће предложене измене и допуне. Захваљујем.