Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалиастичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о студентском организовању и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању

Уважени председавајући, поштовани први потпредседниче Владе Републике Србије, министре просвете образовања, технолошког развоја, госпођо Дукић Мијатовић, поштовани представниче Министарства, немојте ми замерити, али намерно истичем државну секретарку да испоштујемо родну равноправност, јер знам колики је био ваш допринос уз рад министра на изради ова два изузетно важна законска предлога и то желим посебно данас да истакнем.

            Дакле, данашња дискусија показује и ту бих се сложио на самом почетку са констатацијом министра да је препознат значај ова два законска предлога. Са друге стране, господин Зукорлић је у свом излагању рекао да су оба законска предлога прошла једну озбиљну расправу унутар ресорног Одбора за образовање, науку и технолошки развој и то заиста јесте добар кредибилитет да се ради на доследности и то и јесте добар основ за подршку Одбора даљем унапређењу система када говоримо о овим законским предлозима.

            Поштовани министре Ружићу, за свега осам месеци од избора и Владе Републике Србије, дакле, конституисања и формирања Владе Републике Србије којој ви припадате, имамо част поново у парламенту да на дневном реду имамо законске предлоге аката, прописе из области образовања. То говори о динамичности области образовања, а тиме и о потреби да се стално иновира законодавни оквир баш у овој области. То чинимо и данас, овога пута у питању је, дакле, високо образовање и организовање студената.

            Пре него што ћу говорити о самим законским предлозима желео бих да укажем на значај образовања за развој друштва и да наведем неке од резултата које је постигло ваше Министарство на овом плану. Стратешки посматрано, образовна политика представља један од приоритета Србије, јер без младих и образовних људи, креативних, иновативних не може бити никаквог напретка друштва у целини, поготово не данас када су за модерна информатичка друштава неопходна и нова знања. Образовање је као и запошљавање, веома динамична област и зато је потребно стално дограђивати и законодавство,  али радити и у пракси.

            Подсетио бих да је пре двадесетак дана Влада усвојила нову Стратегију развоја образовања за период до 2030. године, које је припремило Министарство просвете на челу са вама и вашим тимом који сте изабрали. Подсетио бих да је претходна стратегија за период до 2020. године донета у време када је министар просвете био професор др Жарко Обрадовић. На моју велику жалост он је данас оправдано одсутан, он би свакако квалификованије, стручније и боље од мене говорио о овим законским предлозима, али о обзиром да је у току заседање парламентарне Скупштине Савета Европе, из оправданих разлога је одсутан. Покушаћу, колико-толико да га заменим и да упутим одређене сугестије, предлоге када је реч о овим законским предлозима.

            Дакле, даљи развој образовања у Србији дефинисан је кроз четири кључне стратешка циља, пре свега квалитет, ефикасност, релевантност и обухват. Новом стратегијом наш образовни систем на свим нивоима и наша образовна политика усаглашава се са научним, техничким и технолошким развојем и савременим кретањем и у друштву, али и у економији.

            Морам да кажем да је образовна стратегија један вредан интегративни документ који образовање посматра мултидисциплинарно и са свих друштвених аспеката користећи друга секторска документа као што је, рецимо, Стратегија за превенцију насиља над децом, Стратегија развоја дигиталних вештина и многа друга стратешка документа.

            Визија пројектована новом стратегијом је квалитетно образовање за постизање пуног потенцијала становништва, а нарочито сваког детета, младе особе, али подразумева се и одраслих. За остваривање ове визије неопходно је да се развија култура целоживотног учења, трансформација учења, веће медијске и информатичке писмености, образовање усклађено са достигнућима науке, технике и технологије.

            Визија развоја подразумева даљи рад на изградњи друштва и економије заснованих пре свега на знању друштва које негује вредности као што су, солидарност, поштовање, уважавање и јачање инклузивног приступа у образовању, који омогућава квалитетно образовање за све без обзира на различитост, пре свега. Дакле, без дискриминације.

            У том смислу, стратешки фокус је ученик, односно студент и развој његових способности кроз образовни процес, активирање његових потенцијала и креативних ресурса. Претпоставка за то је модернизација образовних метода и још бољи приступ мултилатералним знањима. Такође, наша образовна стратегија се трајно усаглашава са међународним документима, о томе је већ и било речи из ове области. То су документа УН, ЕУ, Савета Европе, јер је веома важно да наше образовање буде конкурентно на светском тржишту знања, што суштински заправо и јесте. То потврђују наши таленти који освајају награде на свим светским олимпијадама, за њих морамо увек наћи право место у друштву, јер они су наши главни мото развоја, не само када говорим о образовању, већ када говоримо о друштву у целини.

            Похвалио бих, бићу превише субјективан, али похвалио бих рад вашег министарства, господине Ружићу, јер сте упркос пандемији и у овој школској години обезбедили услове за несметано одвијање образовног процеса, као и за полагање матуре која управо данас почиње, као што сте рекли, у свим школама у Србији. Нећу говорити о бројкама, јер сте ви о томе говорили.

            Успели сте да са тимом стручњака изградите стратегију о којој сам говорио и ево поново сте овде са нама у парламенту поводом разматрања, понављам, два важна закона из вашег ресора.

            Измене и допуне Закона о високом образовању, који је донет 2017. године односи се на неколико важних сегмената универзитетског образовања и управо представљају побољшање постојећих законских решења. Као веома важно, поздравио бих измену која се односи на Национално акредитационо тело у чијој је надлежности поступак акредитације и провере квалитета високо школских установа, као и вредновање студијских програма у високом образовању. Оно што ће засигурно унапредити компетентност и одговорност акредитационог тела, јесте чињеница да ће по овом предлогу закона Управни одбор акредитационог тела од сада бирати Народна скупштина Републике Србије, што ће такође допринети и јавности и транспарентности рада овог органа.  

            Још једна новина је повећање броја чланова Комисије за акредитацију, али и то да ће се чланови ове комисије бирати на основу јавног позива, а не на предлог Националног савета за високо образовање.

            Оно што мене посебно радује јесте да ће Народна скупштина поново бирати Национални савет за високо образовање. По Закону о високом образовању из 2017. године избор овог значајног органа премештен је из Народне скупштине Републике Србије у Владу Републике Србије. Очигледно је процењено да се треба вратити раније законском решењу којим се овом органу даје већи значај и легитимитет, али самим тиме даје се и већа одговорност.

            Друга измена коју бих апострофирао односи се на продужење рокова за завршетак студија студената који су те студије започели по старом програму, који колоквијално зовемо „предболоњцима“. Више година узастопно овим студентима се продужавају рокови за завршетак студија, а све полазећи од разумевања њихових проблема и од чињенице да је тим студентима остало по неколико испита због којих би било штета упућивати их на почетак студирања по Болоњском процесу.

            Верујемо да ће овога пута овим студентима, којима је рок продужен за још једну школску годину искористити шансу и завршити започете студије. Није једноставно јер у међувремену су нестали многи студентски модули и профили, нема више неких предмета, па ни професора одређених предмета којих више нема или су преформулисани или измењени. Овим студентима се рок за завршетак продужава, колико смо схватили, до краја 2021, односно 2022. године.

            Једна од новина у овом закону јесте и уважавање специфичности академског теолошког образовања, као што је важећим законом уважена посебност образовања снага безбедности. Према овим изменама ће високошколске установе које остварују академски студијске програме у области теологије, једне од традиционалних цркава и верских заједница, као неопходан услов за избор наставника и сарадника прописати сагласност надлежног органа дате верске заједнице за избор у звање наставника. Ово законско решење је важно, јер гарантује самосталност цркава у одабиру оних који ће бити предавачи из области теологије јер су за педагошки рад у овој области битне и друге личне одлике које најбоље, ипак, препознају црквене власти о којој год традиционалној цркви или верској заједници да је реч и да говоримо.

            Поменуо бих још две значајне измене овог закона. Прва се тиче измене којом се омогућава да лице са завршеним основним академским студијама може наставити високо образовање на мастер струковним студијама, а друга измена се тиче прецизирањем назива који се тиче завршавањем докторских студија из области уметности, а тај назив је доктор уметности. Дакле, тако се отклањају недоумице око звања лица који завршавају докторат из области уметности.

            Да покушам да резимирам, када је реч о првом законском предлогу. Дакле, посланичка група СПС сматра да је важно присуство свих учесника академских процеса у предвиђеним телима, затим закон је родно равноправан, транспарентност у избору чланова радних тела. Добро је да рецензенти за пројекте, то је и наша сугестија, да рецензенти за пројекте и радове могу бити и из иностранства јер се тиме подиже компетентност, компетитивност и квалитет научно-истраживачког рада. Важно је да Комисија за акредитацију може да ради квалитетно и отворено јер је она гаранција за квалитетно високо образовање.

            Што се тиче другог законског предлога који је на дневном реду, потпуно нови закон. То је Предлог закона о студентском организовању којим се први пут на једном месту правно регулише питање организовања студената на универзитету, што сматрамо да је од изузетне важности и значаја.       

            Овај закон, господине министре, потврђује да се овом питању прилази озбиљно и с поштовањем, пре свега студената, наших будућих академаца, који треба у будућности да носе развој Србије и управљају нашој земљом.

            Важно је данас да на још бољи начин него што је то било Законом о високом образовању, регулишемо студентско организовање, као студентско право да учествују у креирању политике високог образовања на својим факултетима и на универзитетима.

            Такође, студентско организовање, као важан чинилац високог образовања постоји у различитим облицима, од самог зачетка високог образовања у нашој земљи, али је истина да је први пут прецизније дефинисано Законом о високом образовању којим је уведен болоњски систем високог образовања. Тада је уведен институт студентског парламента који представља облик студентског организовања и одлучивања о важним питањима студирања и саме студентске политике.

            Међутим, током времена показало се да је пракса на факултетима различита у погледу функционисања студентских парламената, у погледу надлежности, па и у погледу услова које факултети треба да обезбеде овој студентској организацији. Ово је, чини нам се, пре свега, последица сувише општих одредби тако да је добро што је новим законом детаљно разрађено све што се тиче начина и услова студентског организовања.

            Оно што је добро јесте уређеност студентског организовања и на националном нивоу кроз рад студентских конференција и националне студентске организације као кровне организације студентског организовања.

            Верујем да ће се нови закон позитивно одразити на пре свега демократичност универзитета и на позиционирање онога шта је суштински најважније, а то су студенти и остваривање њихових права као активних учесника у креирању високог образовања и остваривању студентских права, што је један од основних циљева овог закона.

            Дакле, када је реч о овом законском предлогу, да покушам и ово да резимирам у неколико реченица, важно је чути глас студената, важно је да нове генерације могу да утичу на наставни процес, јер имају бољу слику о модерном друштву, и важно је да младима дамо простор да унапреде свој статус и на овај начин се праве, у то смо потпуно убеђени, будући лидери и на овај начин се унапређују академске институције.

            На самом крају, наравно посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати законске предлоге. Захваљујем.

Извор: Парламент