ЉУБИНКО РАКОЊАЦ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању

Предлог министарству да  се што више наших постдипломаца усавршава у високоразвијенијим земљама, да стичу знања али да им се омогући да када се врате они буду носиоци нашег научног и технолошког развоја.

                Поштовани потпредседниче Владе и министре, господине Ружићу са сарадницима, даме и господо народни посланици, желео бих прво да кажем један утисак о раду Народне скупштине, мислим да ми нико неће замерити. Захваљујући заиста председнику Народне скупштине, господине Дачићу, потпредседницима, шефовима посланичких група и нама народним посланицима је допринело да Скупштина у досадашњем периоду ради ефикасно и негује расправу на високом демократском нивоу. Донет је велики број закона и других аката без проблема, а Скупштина је радила као показни пример како би то требало.

                Поштовани министре, господине Ружићу, похвалио бих и ваш рад и досадашње резултате, јер је Министарство на чијем сте челу у протеклој и овој години короне, заједно са просветним радницима и ученицима носили велики терет и успели сте да се изборите са свим тим.

                Започели сте свој министарски посао ефикасно, а као доказ тога је да је за кратко време у Народној скупштини било доста законодавне активности из делокруга вашег министарства, што све треба да унапреди овај важан сектор.

                Ви сте детаљно и јасно говорили о овим предлозима закона данас. Говорили сте о свим аспектима тих закона, тако да скоро није могуће нешто ново рећи. Такође и председник посланичке групе СПС, господин Милићевић је детаљно говорио о овим законима, али ћу се осврнути на неке измене и допуне Закона о високом образовању, које ће посланичка група СПС подржати.

                Осврнућу се на неколико веома значајних измена закона. Најпре на измене одредбе члана 148. Закона о високом образовању, о прелазним роковима за завршетак студија по започетом наставном плану и програму, о условима и правилима студија за студенте који су уписивали студије по прописима који су важили до 10. септембра 2005. године.

                Сада се утврђују нови рокови за завршетак тих студија по започетом наставном плану и програму, по условима и правилима студија и то до краја школске 2021./22. године. За студенте уписане на интегрисане студије из поља медицинских наука, рок за завршетак се продужава до краја 2022./23. године.

                Ово је питање које највише интересује генерације студената које су започеле студије по старим програмима. На овај начин се даје шанса овим младим људима да без додатних проблема и без већих финансијских проблема заврше започете студије. Добро је да Министарство и овог пута разуме да су ови студенти уложили велике напоре, положили велики број испита и треба им омогућити да заврше започете студије, да дипломирају, значи дати им додатно време.

                Ако не би усвојили овај закон, десиле би се многе негативне ствари. Заиста би то њих све демотивисало и не само у погледу студија, него у погледу животних питања, њихов живот би вероватно кренуо неким другим током. Многи не би имали материјалне могућности да заврше преостале обавезе до дипломирања. Ми се слажемо да се ова измена у погледу рокова односи на магистранте и докторанте који су у завршној фази израде магистарских и докторских дисертација.

                Такође, уважавам и дилему која се појавила данас, да ли треба да буде трајно решење, јер постоји највећи број оправданих разлога, али постоји и они неоправдани разлози који су последица нерада и мислим да треба у будућности тражити неко прелазно решење. Али, овај став Скупштине и предлог Владе је веома позитиван из разлога што се за нпр. 50% оправданих разлога не смеју казнити због оних 50% или мање, који су неоправдани.

                Наиме, постоји одређен број магистара који ни до сада нису успели да одбране своје докторске дисертације, а треба им још мало додатног времена. Било би веома добро да им се омогући да заврше докторате. Не би било добро да се сада од њих тражи да поново уписују докторске студије, јер су они испите већ положили. Посебно је битно то, јер је у питању мали број оваквих случајева и да то не представља неки велики проблем за Министарство у погледу финансија, за државу Србију, јер углавном саме институције у којима они раде, финансирају трошкове њиховог усавршавања.

                Осим овога, поштовани министре, желим да додам једну нову тему о којој треба размишљати у наредном периоду и предлажемо да у будућим изменама и допунама и Закона о високом образовању и Закона о научним истраживањима, трајно решимо проблеме једне групе. Груба је реч – једна група, али нисам имао друго, а то је да су студенти и научни радници који су оболели од тешких болести и који због здравствених и физичких препрека нису у могућности да испуњавају правовремено све обавезе у погледу припрема испита, полагања испита и неопходних истраживања у циљу одбране мастер теза и докторских дисертација. Ми смо овим законима њима дали и продужили то за једну годину, али то није трајно решење.

                Често нам ти људи нису у видокругу, заборављамо и не мислимо о њиховом тешком стању и проблемима са којима се сусрећу у процесу образовања. Наш предлог је да се њима омогући студирање и научно усавршавање без ограничених рокова до завршетка студија, односно до завршетка лечења када је то могуће.

                Нажалост, овде су често у питању системске болести које се не могу трајно излечити. Ово ми је дуго било у мислима имајући у виду неке колеге које знам које болују од тешких болести мултипле склерозе на пример, како од њих очекивати да у задатом року врше истраживања на терену или прикупљају податке када због физичких препрека које им намеће природа болести не могу сами да стигну до терена, а овој групи је помоћ преко потребна и без помоћи других истраживача није могуће да своје мастер радове и докторске дисертације заврше, да обраде податке и да изађу на време да полажу.

                Држава не треба да заборави на хуман однос према овој групи високо образованих, креативних и нашој науци потребних људи зато треба размишљати и о врстама институционалне помоћи коју треба држава да им омогући како би искористили своје научне потенцијале и завршили студије и научна усавршавања.

                Искористио бих прилику да се осврнем на научне институте иако нису предмет ових измена, јер долазим из те делатности и познајем њихов положај.

                Према Закону о науци и истраживањима статус запослених научних радника института је овим последњим законом на неки начин побољшан, али није трајно решен.

                Наиме, иако је оснивач института у већини случајева, у 90 и више случајева, Влада Републике Србије, а то је у последњих 70 година тако, једино се институти нису финансирали институционално, односно буџетски. Није то ни сада случај, али је ситуација сада много боља, јер се финансирају на основу годишњих програма научно-истраживачког рада.

                Међутим, то чини само 50% прихода института тако да остали део средстава остварују на класичном тржишту, а једини су од свих јавних служби које немају гарантовано финансирање од државе, док на пример заводи имају финансирање државе од 100%.

                Следеће што вам желим рећи, али немојте то схватити лично колега, јер сам ово говорио и претходном министру, то је било моје прво обраћање, Научна заједница Србије поштовани министре очекује да у будућем периоду издвајање за науку буде 1% за почетак што је такође мање него у земљама ЕУ којој тежимо. Све земље света које су имале успешан економски и опште друштвени развој као Немачка, Јапан, Скандинавске земље и многе друге, издвајале су преко 1% од БДП.

                Такође, поштовани министре, од вас очекујемо да се институционално реше инфраструктурна улагања у високошколске установе и институте. Наиме, неопходне су значајне инвестиције у опремање зграда, института, јер су оне углавном дотрајале, старе су и по сто година, неке прокишњавају, прозори нису промењени од када су зграде направљене, услови за опрему су неадекватни.

                Ипак, морамо бити искрени да су многе добре ствари покренуте и урађене за време претходне Владе што се види и у доношењу новог Закона о науци и истраживања, Закона о Фонду за науку и неким другим стварима за које је Влада имала визију.

                Поштовани министре, свакако поред бројних ствари које су урадили претходни министри у сектору просвете високог образовања и у сектору научно-истраживачке делатности, сетимо се професора Унковића који је обезбедио 1% из буџета за науку, затим професора доктора Жарка Обрадовића који је започео пројекат бесплатних уџбеника, али и први обезбедио да се мастер и докторске студије могу финансирати из буџета, министар Шарчевић је предложио и усвојили смо неколико реформских закона, али је због значаја образовања за напредак друштва потребно да наша земља и даље ради на реформама високог образовања и научног рада.

                Зато није довољан један министарски мандат. То је дугорочан и константан процес, али је важно да сваки од министара има тим и учини све што је могуће да се обезбеди континуитет развоја. Нажалост, у неким областима каснимо за светом сигурно и оправдано и објективно, али имамо младе таленте готово у свим областима, а ви имате тај тежак задатак да унапредите систем, да допринесете да се научна знања интегришу у развој.

                Ваш мандат је у веома тешком времену, корона нажалост није била без последица, али сте ви министарство успели да обезбедите и у овој школској години да цео образовни систем функционише да не буде застоја. Захвални смо вама и вашем тиму, а посебно просветним радницима на свим нивоима образовања који су изнели највећи терет короне. Наравно, није било једноставно ни ученицима, ни студентима, нити њиховим породицама.

                Још нешто важно желим да кажем. Данас је наука услов напретка, она мења цивилизацију, технолошки развој напредује астрономском брзином, а ми се реформама и просвете и високог образовања и науке морамо такмичити са високо развијеним западом или бар користити њихова знања и достигнућа.

                Зато би, поштовани министре, дао предлог да се што више наших постдипломаца усавршава у високо развијеним земљама. Није то увек о трошку државе и не би то био ни велики терет за државу. Постоје бројне стипендије које дају стране владе, стране институције где би наши постдипломци учествовали на пројектима где се стичу савремена знања и у савремену технологију. Али, да им се омогући када се врате да они буду носиоци нашег научног и технолошког развоја.

                Још једну измену Закона о високом образовању коју сада предлажете бих истакао, јер се односи на прописани систем унапређења квалитета о високом образовању што јесте наш стратешки циљ. То је практично успостављање одговарајућег правног оквира за Национално акредитационо тело.

                Не бих желео више да говорим, о томе су говорили моји претходници, тако да ја вам се захваљујем и надам се да сам својим излагањем допринео доношењу овог закона. Посланичка група СПС гласаће за оба ова закона. Хвала лепо.

Извор: Парламент