Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом

            Уважени председавајући, поштовани министре, поштовани представници министарства, моје уважене колеге су рекле у уводном излагању, као и овлашћени представник посланичке групе СПС колегиница Снежана Пауновић и колеге које су говориле након ње и колегиница Весна Ивковић, да није спорна подршка СПС када је реч о овом законском предлогу, али дозволите да у наставку данашње расправе кажемо још неколико ствари за које сматрамо да су важне када је реч конкретно и овом законском предлогу и уопште о министарству, ресору, једном озбиљном и одговорном министарству и ресору који сте преузели и о ономе што јесу циљеви Владе Републике Србије, пре свега, када је реч о вашем министарству. 

            Дакле, чули смо много пута до сада то да је породица основна ћелија друштва. Давно су рекли умни људи, социолози пре свега, јер у породици почиње живот, у породици се васпитава, у породици се ствара један систем вредности, личности и не користи се случајно изрека да управо све полази и све носи из породице. Свако од нас носи печат своје породице, а друштво је, просто речено, интерактивни скуп породица, организовано у складу са социолошким, социјалним, економским и правним правилима.

            Колико је породица здрави темељ, толико је и друштво здраво, продуктивно и, рекао бих, прогресивно и толико се темељи на правим системима вредности који су гарант изградње и хуманог и једног прогресивног друштва у целини. Дакле, породица је циљ сваког друштва, а за формирање породице и рађање деце друштво је то које мора да обезбеди позитивну друштвену климу и стимулативне услове.

            Овде почиње посматрање породице и као ћелије обнављања становништва једне државе. Дакле, видим породицу као централну институцију демографских кретања, јер одлуке породице су те које доприносе бољој или лошијој демографској слици једног друштва, али породице о стварању потомства најчешће су везане за постојање стимулативних услова живота, да се има сигуран посао, стан, да постоји државна подршка и наравно, подршка деци.

            Када је у питању обнова становништва у Србији, данас се налазимо, нажалост, на једној доњој лествици, рекао бих, опстанка. Подаци о наталитету и морталитету нису добри. Подаци до којих сам могао доћи, када је реч о Заводу за статистику, рецимо, у 2019. години рођено је 64.399, а умрло 101.458 становника Србије. У прошлој 2020. години рођено је мање од 62.000 беба, а нажалост преминуло је око 115.000 становника. Повећана смртност у 2020. години јесте и последица Ковида-19.

            Сам по себи податак говори да смо све старија нација и оно што је најозбиљнији друштвени проблем јесте да већ дужи низ година немамо ни просту репродукцију.

            Старење Србије је један од највећих проблема наше земље. О томе смо…

            Извините, нисам схватио, да ли је нешто смешно? Јесте ли се мени насмејали? Мислим није културно када неко говори да…

            Старење Србије је један од највећих проблема наше земље. О томе смо и ми  у парламенту говорили много пута, пре свега, са жељом да пронађемо најоптималнија друштвена решења којима би се негативан популациони тренд зауставио. У противном, не само да нам као народу прети, неизлечива бела куга, већ депопулација значи опасност по укупан напредак земље.

            Истина је да питање депопулације није само проблем Србије, али за нас то није утеха. Напротив, за нас је то питање опстанка друштва у целини. Једноставно, неће бити становништва које ће се за неколико генерација носити развојем Србије и које ће се борити за развој Србије, а неће нажалост бити довољно радне снаге, што може најозбиљније угрозити и економски развој наше државе. Зато за нас данас нема важнијег посла од озбиљне и организоване бриге за демографски развој.

            Са смањењем становништва Србија се среће већ почетком 20. века, али на озбиљност демографских питања наша наука указује, колико је нама познато, још седамдесетих година прошлог века.

            Различити су узроци депопулације Србије, али са једним стратешким приступом морају се сагледати сви узроци и последице како би се могао планирати и дугорочан и стратешки план, заправо, направити дугорочан стратешки план, друштвени одговор на ово изузетно важно и рекао бих значајно питање. Полазна основа је чињеница да је за просту обнову становништва, односно за смену генерација неопходно да стопа наталитета буде један.

            Ова владајућа коалиција је још од 2012. године показала огромну одговорност према демографском питању у Србији. Дакле, демографија је нашла заслужено место у програмима свих мандатара од 2012. године, а озбиљност приступа Владе овом питању потврђена је формирањем Кабинета за демографију и популациону политику, а потом и оснивањем посебног ресора. Из овакве одлуке не можемо да очекујемо, нити видимо брзе резултате, јер да би било која популациона мера дала пун ефекат потребно је да прође десет до 15 година. Зато популациона политика и политика обнављања становништва не могу да се упоређују, рецимо, са резултатима неког инфраструктурног пројекта, инфраструктурног развоја, са градњом земље, неке зграде за коју су унапред утврђени рокови.

            Обнављање становништва је више друштвено-социјално и државно питање. Да је ово државно руководство показало озбиљност потврђује управо и доношење нове Стратегије подстицања рађања 2018. године. Претходна је донета још 2008. године, али и усвајање и спровођење великог броја пронаталитетних мера уобличених, пре свега, кроз Закон о финансијској подршци породици са децом.

            О изменама и допунама овог закона данас говоримо о значајним аспектима демографске политике. Пре мене су, као што сам рекао, говориле колеге из посланичке групе. Ја ћу се само кратко осврнути на нека законска решења, а уз напомену да је јасан правац законских решења и да је јасан циљ који се жели постићи усвајањем овог законског предлога и који је за нас у потпуности прихватљив.

            Она треба да допринесу даљем унапређењу мера популационе политике, да иду у сусрет позитивном популационом тренду, што је стратешки циљ наше државе. Навео бих као добро решење то што минимална накнада зараде за време породиљског одсуства више не може бити мања од минималне зараде у Републици утврђене на дан почетка коришћења права. Затим, добро је решење и то што мајке које су биле пољопривреднице до 18 месеци пре рођења детета могу да користе законом предвиђене остале накнаде по основу рођења, неге или посебне неге детета.

            Верујемо да ће ова мера, којом се изједначава мајчинство свих мајки, где год да раде, бити још стимулативнија, а у то смо потпуно убеђени. Колико је ово важно за наше руралне средине које су деценијама чувале наталитет не треба посебно наглашавати.

            Предлогом закона се и прецизније дефинишу услови за дефинисање појма једнородитељске породице, што је веома важно са аспекта остваривања права родитеља и деце из једнородитељских породица. Нажалост, тренд пораста једнородитељских породица је код нас уочљив и овим родитељима и деци о којима се они старају мора се посвећивати дужна пажња, како са аспекта финансијске подршке, тако и са социолошког и са психолошког аспекта, а посебно са становишта друштвеног положаја ових породица и антидискриминаторских мера.

            Поменуо бих један од великих проблема самохраних родитеља, а то је проблем који настаје код поверавања деце, конфликте ситуације о којима читамо у средствима јавног информисања, а затим и огроман проблем наплате алиментације где често ни центри за социјални рад о којима смо врло често говорили у парламенту, ни судови не поступају приоритетно, доводећи на тај начин једнородитељске породице у стање социјалне потребе.

            На овај проблем указујем, јер није нажалост редак, а наш задатак је како да доносимо законе којима ћемо свакој породици која се одлучи да има потомство, а то су млади људи, да обезбедимо афирмативне услове, тако и да указујемо на пропусте у спровођењу прописа. Овог пута прописа који се односе на друштвено и финансијску подршку свим породицама са децом.

            Дакле, рекао сам да ћу веома кратко. Још једном, на самом крају, наравно, посланичка група СПС у дану за гласање подржаће овај законски предлог. Захваљујем.

Извор: Парламент