Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије о Предлогу закона о утврђивању тржишта пољопривредних производа

            Господине потпредседниче Владе, министре, поштовани представниче министарства, па малочас је говорио колега Матић и нас двојица долазимо из западне Србије и он је навео један од примера који потврђује да је западна Србија заправо део Србије који највише зависи и највише живи од пољопривреде, јер процентуално гледајући највећи део је опредељен ка пољопривреди и ка селу.

            Не треба вама да говорим. Он је навео само један од примера, наравно, везујући свој крај. Био сам и посетио ту манифестацију. Надам се да ћу имати поново прилике, али недалеко од вас је и Осечина која има чувени Сајам шљива, а недалеко од вас је и моје Ваљево које има чувену Чваркијаду или Сајам чварака. Ми смо брендирали ваљевске чварке и то вам довољно говори у прилог констатацији колико овај крај живи од пољопривреде и колико је пољопривреда важна. То не треба вама да говорим који веома успешно водите овај ресор већ други мандат за редом, колико мене памћење служи.

            Са друге стране, господине министре, жао ми је што нема преноса, не знам да ли је РТС успео да успостави пренос, нажалост није, јер мислим да је ово тема, господин Ристичевић је потпуно у праву, која интересује пољопривредне произвођаче, ово је тема која интересује земљораднике и ово је нешто од чега они живе, знате? Они живе од фабрике под ведрим небом и они живе од онога о чему ми данас говоримо, а говоримо о једном веома важном законском предлогу. И ја не могу стручно и квалификовано говорити, као што су то чиниле моје колеге, уважени проф. Ракоњац и као што је то говорила овлашћена представница посланичке групе СПС. Наравно да је неспорна подршка посланичке групе СПС овом закону, али на самом почетку желим да направим једну дигресију.

            Ви, господине министре, врло често путујете Србијом, посећујете разна газдинства, углавном сте на терену, колико је приметно и видљиво. Вама је потпуно јасно да би неко остао да живи на селу потребно је обезбедити неке неопходне услове. То су пре свега пут, вода и струја, али наравно и школа, јер школе нам нажалост некако нестају када је реч о неким мањим сеоским подручјима, али то није тема за вас. То је тема за Министарство просвете.

            Са друге стране, оно што је такође важно јесте недостатак механизације, јер механизација коју данас користе пољопривредници је умногоме нажалост застарела. Тренутно, колико је мени познато, је актуелан један од ИПАРД-а и он се односи на сектор, ви ме исправите ако грешим, млека, јаја, грожђа, воћа, поврћа, житарица, индустријског биља, за изградњу објеката. Реч је од 55 милиона евра и висина подстицаја је од 60% до 80% вредности.

            Мислим да не би било лоше, чисто зарад јавности, ма када они гледали овај пренос, мада ја не мислим да је за њих прајм тајм у један или два ујутру, мислим да су то требали да сагледају данас и мислим да је Јавни сервис морао да има слуха да омогући да то наши пољопривредници данас чују, али ма када то било, мислим да је јако важно да објасните нашим пољопривредницима на који начин могу доћи до ИПАРД фондова и на који начин и да ли ће моћи некада у наредном временском периоду, када је реч о ИПАРД фондовима, да дођу и до могућности да обнове своју механизацију.

            Дакле, Предлог закона о уређењу тржишта пољопривредних производа је још један, као што сам рекао, важан пропис којим се регулише важан сектор српске економије, а то је сектор пољопривреде, који је истовремено један од развојних приоритета Србије, која је традиционално везана за производњу хране. Рекао сам вама не треба да говорим о важности и значају пољопривреде, јер ви то јако добро знате. Пољопривреда је у најтежим тренуцима прехранила ову државу, прехранила овај народ, па и у периоду короне, ако се вратимо уназад, од марта месеца прошле године до данас ми смо могли да се ослонимо само на два стабилна и сигурна ресурса. Први је био сопствени, а то је управо оно што произведемо, а други је био однос са традиционално пријатељски орјентисаним државама.

            Дакле, о важности пољопривреде у Народној скупштини говоримо често и оправдано, управо настојећи да поставимо што квалитетнији законски оквир, који ће афирмисати и пољопривредну производњу, допринети њеном развоју и истовремено мулти-секторски развој села, који се нажалост деценијама празнило, без обзира на све ресурсе и потенцијале. Једноставно, није било услова за живот, поготово не за живот младих на сеоском подручју. Такав ток ова и претходна Влада Републике Србије, захваљујући одговорној пре свега пољопривредној политици, жели да прекине и резултати рада Владе и министарства од 2012. године до данас већ су видљиви. Подстицаји који се данас обезбеђују у пољопривреди мотивационо делују на повећање пољопривредне производње и мулти-секторске мере руралног развоја поново почињу да буду део нашег села, што је од изузетне важности и значаја.

            Овај закон је управо резултат потребе да се трајно и на здравим основама уреди пољопривредна производња у делу тржишне валоризације у нашој пољопривредној производњи. Закон уређује тржиште пољопривредних производа, као што сте рекли. Истовремено уноси европске тржишне стандарде, што је део и наше преузете обавезе, усклађивање и хармонизација нашег законодавства са законодавством ЕУ. Закон представља стварање правног основа који омогућава да се разним мерама уреди тржиште, али и да се заштити наш домаћи произвођач и домаћа производња, да се увођењем тржишних стандарда омогући учешће наше пољопривреде на веома пробирљивом и захтевном европском и светском тржишту.

            Има Србија искуства у томе. Традиционално смо извозници кукуруза, па смо пети у свету, али извозимо деценијама и нашу веома квалитетну малину, јабуку, а све више и готове производе, као што су вино, ракија и многи други. Србија, дакле, постаје релевантан извозник пољопривредних производа. Као пример навео бих извоз српских производа у ЕУ који је више него утростручен са 3,2 милијарде у 2009. години на 10,9 милијарди у 2019. години. Такође, појединачно неке државе чланице, попут Италије, Немачке, Румуније су традиционално у самом врху наших најважнијих трговинских партнера.

            Наша традиционална производња у великој мери је наша предност, али данас бисмо били још конкурентнији и продуктивнији јер потенцијала имамо. Морамо не само да се модернизујемо у пољопривредној производњи, већ и да прихватимо међународне стандарде који нам управо омогућавају да још будемо присутнији на светском тржишту, што и јесте циљ.

            Овај закон ствара механизме за заштиту нашег тржишта, што је веома важно ако имамо у виду са колико ризика послује овај сектор.

            Наш пољопривредник када засеје неку пољопривредну културу не може да предвиди ни колико ни да ли ће та култура родити. Колико год заштите и осигурају домаћинства и обезбеде пољопривредник увек ради са огромним производним ризиком. Зато бих похвалио једно од законских решења које је, чини ми се, и суштинско, а то је заштита пољопривредне производње од ризика на тржишту. То ће се свакако остварити интервенцијом државе на тржишту када су цене одређених пољопривредних производа ниже од референтних и када треба заштити нашу производњу, а заштита домаће производње је наша обавеза. То је између осталог и наш суштински задатак. Уосталом, ова и владе од 2012. године и добрим и законским оквирима и низом стимулативних и подстицајних мера сигурно унапређују пољопривредну производњу која може да постане још већи економски учесник у БДП Србије, а то значи и већи учесник и у спољно-трговинском билансу.

            Предлог овог закона управо то и омогућава, да се држава легитимно умеша на тржиште и системски утиче на позицију сваког учесника у том ланцу, на произвођаче, на откупљиваче, трговину и наравно на крају на потрошаче.

            Закон ће допринети укрупњивању пољопривредне производње, удруживање и повезивање произвођача у задруге и друге привредне облике, што ће са једне стране смањити трошкове, а са друге стране побољшати квалитет као неопходан услов боље тржишне валоризације.

            Слажем се у потпуности са вама и нажалост наш правни систем, правни систем Србије, оно о чему сте говорили у уводном излагању, није препознао овај алат као један добар механизам за одбрану наше пољопривредне производње у претходном временском периоду. Пољопривредне производе саме по себи ту сте у потпуности у праву треба посматрати због њихове постојаности и не можемо их посматрати као све остале и овај законски предлог даје могућност за реакцију када дође до поремећаја на тржишту, сет мера како да реагујемо, да се заштити пољопривредна производња. Пољопривредна производња, као што сте рекли, представља велико учешће у самом буџету Републике Србије и навели сте податак – шест хиљада регистрованих пољопривредних газдинстава, то сасвим довољно говори у прилог овој констатацији.

            Стање у пољопривреди – рекао сам већ, висок раст, веома висок раст од 2019. и 2020. године – 5% раст у пољопривреди и три године за редом раст у пољопривреди.

Пре 10 до 15 година то је било апсолутно немогуће у пољопривредној производњи. Нови изазови тржишта до сада су постојали. Као што сте рекли, робне резерве, али се слажем у потпуности са вама да робне резерве треба да служе у друге сврхе, а овај законски предлог треба да послужи циљу који се жели постићи усвајањем овог законског предлога.

            Када се деси мања цена закон излази у сусрет. Примењивале су га земље у процесу транзиције и нисмо ми први који примењују овај законски предлог. Чини ми се да сте рекли 450 милиона евра да имамо у овом тренутку штете од ССП који је потписан. Да имамо сада 450 милиона евра, а да би иначе имали, колико сам вас схватио, две милијарде евра.

Када је потписан ССП, најгоре у пољопривреди је било то што је царинска заштита била и то сте у праву, 32% у том тренутку, а 2012. године царинска заштита је била нула, дакле, заштити тржиште од екстремних ситуација и пада цена.

            Јавна интервенција, као алат који стоји на располагању Министарству пољопривреде, то је законски предлог, подршка приватном складиштењу, директно финансијско давање када је криза на тржишту и у потпуности подржавам оно о чему сте такође, говорили у уводном излагању, а то је школско млеко и школско воће из Србије ђацима у свим основним школама на територији Републике Србије.

            Водити рачуна о пољопривредним произвођачима, основни циљ и суштина у оквиру Министарства постојаће посебан сектор који ће у Србији да се бави и да решава, односно посебан сектор који ће дефинисати да ли је нешто у приватном или у државном власништву, затим произвођачке организације за развој појединих сектора воћарства, повртарства, информациони системи тржишта пољопривреде, количина и квалитета робе.

            Требаће и веома је важно да овај законски предлог ће трајати све до тренутка нашег уласка у Европску унију. Ја желим да Србија што пре уђе у Европску унију и Србија показује одлучност и опредељеност на путу европских интеграција, али нисам оптимиста да ће то бити врло брзо и да ће то бити у догледно време и то је још један од разлога више зашто је Србији неопходан један овакав законски пропис и законски акт.

            Још једном, посланичке група СПС у дану за гласање подржаће овај законски предлог. Захваљујем.