ЉУБИНКО РАКОЊАЦ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о уређењу тржишта пољопривредних производа

Овај Закон ствара правне услове за унапређење свих облика пољопривредне производње, и биће на добробит свих учесника у ланцу пољопривредне производње.

                Поштовани министре, господине Недимовићу, господине Катанићу, поштовани народни посланици, поштовани грађани Србије, дневни ред данашњег заседања Народне скупштине још једном потврђује да пољопривреда заузима значајно место у законодавној активности Владе, а стварање добрих законских услова потврђује и значај пољопривреде за укупан економски развој земље.

                Ако пратимо статистику, она каже да је у 2019. години учешће пољопривреде у домаћем БДП било 6%. С друге стране, ако пратимо наш пољопривредни ресурс и његов развојни потенцијал, то свакако може и мора бити више. Предлог закона о уређењу тржишта пољопривредних производа који је први пут сада пред нама, посматран је управо као озбиљан корак ка том развојном циљу.

                Значај пољопривреде и могућности пољопривредног развоја сагледан је и кроз Стратегију развоја пољопривреде и руралног развоја Републике Србије која је донета за период 2014-2024. године.

                Циљ коме тежимо јесте бржи развој свих сектора пољопривреде, пре свега кроз модернизацију сектора или кроз интегрални развој села који ће повећати производњу и омогућити да наш пољопривредни производ буде доступан на нашем и на светском тржишту, односно да се наши пољопривредни ресурси што боље економски валоризују и тиме повећа удео пољопривреде у БДП, да не говорим о неким далеким временима у којима је српска пољопривреда хранила читаву бившу СФРЈ и пола Европе.

                Вратио бих се у наше време у ових претходних 7-8 година, од када наша Влада озбиљно ради на рехабилитацији и убрзаном развоју пољопривреде и ревитализацији села. Посвећена је спровођењу стратегије, а тиме и изналажењу најбољих развојних модела пољопривреде и модела државних подстицаја који би могли да дају најбоље ефекте.

                Морам да истакнем да је за спровођење наше пољопривредне стратегије, па и приближавање европским стандардима и европским захтевима, веома важан квалитет законских решења, посебно оних којима се подстиче производња и стимулишу произвођачи да развију и модернизују своју производњу, да је учине јефтинијом и квалитетнијом.

                Наши прописи које сматрамо кровним за развој пољопривреде свакако су добра и стимулативна законска решења за наше пољопривреднике, али оно што је недостајало овом правном оквиру јесте управо регулација тржишта пољопривредних производа. То се, ево, чини овим предлогом закона, чије доношење желим да поздравим, јер то потврђује да се дефинитивно у сектор пољопривреде уводе тржишна правила и тржишни стандарди.

                Овај закон је такође резултат наше обавезе као кандидата за ЕУ, да и даље усклађујемо домаће законодавство са прописима ЕУ у области заједничке пољопривредне политике која је један од приоритета и у овој заједници, што је и природно, јер је у питању производња хране.

                Осим усклађивања са прописима ЕУ, циљеви који треба да се постигну доношењем овог закона везани за омогућавање слободног тржишта пољопривредних производа, као и за увођење савремених механизама уређења овог тржишта које до сада није било у потпуности организовано.

                Поред тога, доношењем овог закона испуњавају се важни циљеви наше стратегије. Ти циљеви су: раст производње и раст конкурентности, који подразумева технолошку модернизацију пољопривредног сектора, одрживо управљање пољопривредним ресурсима уз бригу о заштити животне средине, као и унапређење квалитета живота у руралним подручјима. Додао бих овде и глобални миленијумски циљ, а то је искоришћавање сиромаштва и глади, што се свакако производње хране и развојем руралних средина у Србији може постићи.

                Овде бих похвалио нашу пољопривредну политику и политику уједначавања регионалног развоја, управо кроз интензивнији рурални развој. Дакле, у питању је политика афирмације недовољно развијених и девастираних подручја наше земље, а то су управо руралне средине у којима се производи наша храна.

                Улагање у живот на селу, стварање инфраструктурних и других услова за останак младих на селу, управо јачају базу наше пољопривреде.

                Даљи развој пољопривреде непосредно је везан управо за свеобухватни развој села и руралних подручја која су, могли бисмо рећи, и наше баште и наше њиве и наше трпезе, али и наш заборављени демографски потенцијал.

                За постизање циљева наше пољопривредне политике потребна је не само повећана производња, већ и добра организација пласмана наших пољопривредних производа, али и подршка државе у случајевима када непредвиђена дешавања на тржишту униште огромне количине неке пољопривредне културе. Сећамо се, на пример, када је откупна цена вишања и малина била испод сваког минимума, а рад наших пољопривредника неисплатив.

                Зато је важно регулисати односе на тржишту пољопривредних производа, како би се с једне стране заштитили домаћи произвођачи, а са друге стране постигао квалитет домаћег пољопривредног производа који гарантује валоризацију рада и трошкова производње.

                У том смислу, овај предлог закона има велику важност за нашу пољопривредну производњу, а његова имплементација треба да обезбеди неколико кључних предуслова за квалитетну тржишну валоризацију пољопривредних ресурса. Најпре треба да се подигне ниво оспособљености наших газдинстава за међусобно повезивање и јачање мотивисаности за удруживање кроз задруге и друге облике пословне сарадње, затим, треба обезбедити већу видљивост и препознатљивост домаћих производа на тржишту, јер у мору понуде, посебно увезених пољопривредних производа, домаћи производи, иако су често много квалитетнији, не успевају увек да освоје тржиште. У том смислу је битно и хоризонтално и вертикално умрежавање пољопривредних произвођача, од фазе производње до фазе пласмана на тржишту.

                Овде бих свакако истакао значај развоја и ревитализације наше прехрамбене индустрије којом се на много ефикаснији, ефектнији, економски исплативији начин пласирају наши пољопривредни производи у форми финалног производа а не сировине.

Не можемо а да се не сетимо да смо имали изузетно развијену прехрамбену индустрију широм Србије. Овде мислим не само на прераду меса и млека, већ пре свега на прераду воћа, поврћа и житарица. Доста тих фабрика је приватизовано и успешно ради, али су нажалост неке од њих потпуно нестале, да их не набрајам.

                Када је у питању Предлог закона, поменуо бих важност одредби чија имплементација треба да допринесе унапређењу квалитета наших пољопривредних производа тако што се прописују обавезна стандардизација робе, јер је основни принцип у домаћој и међународној трговини јасно дефинисан квалитет изражен кроз тржишни стандард.

                Прихватање међународних стандарда омогућиће позиционирање на иностраном тржишту и равноправно учешће наших производа у тржишној утакмици.

                Више пута смо помињали златно правило пласмана наших пољопривредних производа које смо, чини ми се, пре шест, седам година назвали „три К“ српске пољопривреде, а до су: квалитет, квантитет и континуитет.

                Квалитет се унапређује кроз јачање конкурентности и разноврсности понуда и безбедности хране која се испоручује тржишту. Квантитет кроз пораст производње, а континуитете у редовности снабдевања тржишта.

                Раст конкурентности пољопривреде у великој мери зависи од формирања ефикасност тржишног ланца који данас није потпуно профилисан и разуђен је. Требало би да се укључи широк спектар нових производа, тржишних услуга и учесника, мислим на све учеснике у ланцу, од произвођача до купца. Овај закон нас приближава том циљу.

                Подвукао бих и значај одредби којима се штити домаћа производња од могућих искакања и изненађења на тржишту, што је, колико сам уочио, један од суштинских циљева овог закона, и то је добро.

                Интервенција државе која се као мера уређења тржишних пољопривредних производа предвиђа овим законом је целисходна и неопходна јер знамо да је тржиште пољопривредних производа осетљиво и склоно честим и изненадним променама и осцилацијама. Тако да, веома често цене остају испод сваког минимума.

                Знамо да цене зависе од много фактора, од квалитета до кретања на светским продуктивним берзама. Овде бих подсетио да смо и ми пре две године донели Закон о робним берзама којим су обухваћени и пољопривредни производи.

                Државна интервенција ће се као мера уређења тржишта спроводити за одређене пољопривредне производе у сектору житарица, говеђег и телећег меса,  млека и млечних производа, а обухватиће пре свега откуп и складиштење. Ова мера ће се примењивати онда када је тржишна цена пољопривредних производа нижа од референтне цене.

                Осим тога, законом су предвиђени механизми заштите од неодговорних откупљивача који често наше пољопривреднике уцењују дампинг ценама, неретко и не исплате ни откупљене производе, тако да произвођачи трпе огромну штету коју им у суштини нико није надокнађивао. Сада се та врста ризика смањује, јер се прописују услови под којима ће неко моћи да буде откупљивач.

                Поменуо бих и једну важну новину која би била једна врста гаранта произвођачу за сигуран пласман својих производа, а то је увођење механизма уговарања. Произвођач може да уговори количине робе које ће произвести за одређени трговински ланац откупљивача или прерађивача. То ће допринети већој сигурности производње, а тиме биће и економска исплативост пољопривредне производње.

                На крају, желим да кажем да је овај закон  иновативан, да следи европске стандарде којима морамо тежити, не само због Европе, већ и због нас, јер ако хоћемо на светско тржиште морамо испуњавати захтевне услове тог тржишта.

                Закон ствара правне услове за унапређење свих облика пољопривредне производње, подстиче на удруживање, односно на укрупњавање производње што је важан услов за достизање рентабилности и исплативости производње.

                Верујемо да ће овај закон бити на добробит свих учесника у ланцу пољопривредне производње.

                Посланичка група СПС која се залаже за живот од свог рада увек је била на страни боље будућности наше пољопривреде и нашег села и зато ћемо подржати овај Предлог закона. Хвала вам лепо.