Шеф посланичке групе Социјалистичка партија Србије Ђорђе Милићевић питао је данас Владу Србије и Министарство унутрашњих послова да ли надлежни органи Србије могу да предузму било шта како би се „открили и осудили починиоци покушаја атентата на председника Србије Александра Вучића“ у Поточарима 2015. године.

Он је питао да ли МУП може од институција Републике Српске да затражи све прикупљене доказе како би се од Босне и Херцеговине затражило предузимање адекватних мера према починоцима овог срамног чина.

“Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, док Србе осуђују за геноцид у Сребреници, кога по свим међународно-правним критеријумима није било, дотле се о свим српским жртвама у БиХ нажалост још увек ћути.
Не споримо да је у току крвавог рата којим се распадала СФРЈ било ратних злочина и ми их наравно осуђујемо, ма ко да их је починио, али има ли било каквог смисла прећутати преко 3.500 српских жртава почињених управо у селима око Сребренице и Братунца где су брутално убијана и деца и жене?
Управо је у овом походу на српска села Залазије, Биљача, Сасе и Загоне, 12. јула 1992. године побијено српско становништво и спаљене спрске куће. За овај међусобни сукоб и страдања народа Срби су осуђивани на доживотне казне затвора, чак и за командну одговорност, док је за 3.500 српских жртвама пресуђена једна једина срамотна пресуда. Нико за овај злочин није одговарао и овде међународна заједница, па и земље региона већ две деценије апсолутно ћуте.
Упркос свим српским жртвама, упркос свему што се деведесетих година дешавало, Србија се извинила за злочине и била је прва земља у региону која је то учинила усвојивши Резолуцију о осуди злочина у Сребреници. То је била наша међународна и морална обавеза.
Политика Србије је јасна. Ми смо за политику помирења, за мир и стабилност у региону, што смо много пута показали, посебно нашом солидарношћу према свим земљама у региону у период ковида.
Управо да би показали националну одговорност тадашњи премијер Србије, Александар Вучић, отишао је у Поточаре да изрази саучешће породицама жртвама, а како је дочекан? Линчом, каменовањем и покушајем убиства. Дакле, на најбруталнији могући начин. Ни за овај сраман чин према званичнику Србије нико није одговарао.
Министар унутрашњих послова Републике Српске званично је саопштио да постоје бројни необориви докази, фотографије и имена организатора напада на Александра Вучића и сами смо сведоци да се у тадашњем ТВ преносу недвосмислено видело да је у питању добро организован и планирани напад, а не појединачни, како је речено, појединачни ексцес.
Ово је био покушај убиства државника. Институције БиХ су имале до данас пуних шест година да истраже овај случај и процесуирају починиоце, али очигледно да они то не желе. Зато бих поставио питање и Влади и МУП-у – да ли надлежни органи Републике Србије могу предузети било шта како би се открили и осудили починиоци покушаја атентата на Александра Вучића у Поточарима? Да ли МУП може од институција Републике Српске да затражи све прикупљене доказе како би се од БиХ затражило предузимање адекватних мера према починиоцима овог срамног чина? То смо обавезни да урадимо, као што смо обавезни да тражимо осуду свих злочина почињених над Србима, јер појава умањивања и омаловажавања српских жртвама је постала пракса готово у свим земљама региона, нажалост, понављам, а о томе више од две деценије ћути и целокупна међународна заједница.
Овде су у питању двоструки стандарди, а не међународно право. Не могу се правда и право примењивати селективно. О томе смо више пута говорили и то само према нама Србима. Шта је са српским жртвама у Хрватској, БиХ, на КиМ и имамо ли ми право на истину и на правду?

Захваљујем председниче.”

Извор: Парламент