Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити природе и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о водама

Поштована министарко, поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, тешко је рећи нешто након толико дискусија а да се не поновим. Покушаћу још једном да вам истакнем разлоге због којих ће посланичка група СПС наравно, у дану за гласање подржати ова два законска предлога, а о томе су говориле колеге и овлашћени представник и колеге из посланичке групе пре мене.
Дакле, најпре разлози за доношење закона о изменама и допунама Закона о заштити природе су вишеструки, а сви су у функцији побољшања закопаваног оквира који третира једну од најзначајнијих, рекао бих, сектора, а то је заштита природе. Од потреба за усклађивањем са домаћим релевантним прописима до потреба са усклађивањем са правним тековинама ЕУ.
Суштински, измене закона односе на један од најважнијих процеса у заштити природе, а то је процес успостављања еколошке мреже Републике Србије, односно еколошке мреже ЕУ, која се зове „Натура 2000“, а дефинише се у складу са захтевима две директиве ЕУ.
Зато задатак човечанства, рекао бих, пре свега, јесте да на глобалном нивоу сачува природу која је извор живота у сваком смислу речи.
У том погледу суштински циљ је интегрисани и међусобно условљени приступ развоја људске заједнице и природе.
Ако се има у виду да је човек главни актер глобалних климатских промена, онда човек има и велику одговорност за очување природе, разноврсности биљних и животињских врста птица, гљива и много тога другог.
Интегрисани приступ заштити природе подразумева заштиту биодиверзитета, заштита вода, заштита ваздуха и заштиту земљишта, као неопходних услова за живот на планети. Један од миленијумских циљева УН, јесте управо одрживи развој, а то је склад људске делатности природе. А шта је одржив развој? Он би се могао дефинисати једном реченицом да преживе и људи и природа на нашој планети.
Када је у питању заштита природе у Србији, она има значајну историју, а 20. век је, како целој нашој планети, тако и Србију успоставио нове стандарде заштите који су последица интензивне и најчешће неконтролисане експлоатација, нажалост, природних ресурса.
У том походу човека на природу, ради бољег живота, али и стицања капитала нестале су нажалост, многе биљне и животињске врсте, измењен рељеф, нестале су шуме, нестали су водотокови.
Климатске промене које су највећим делом последица оваквог агресивног односа човека према природи, управо су условиле промене у природи, пре свега, у живом свету који представља један животни ланац. Истина је да се природа и сама адаптира на климатске промене, али то није довољно за сам њен опстанак.
Човек мора да врати природи бар део онога што јој свакодневно и узима. Отуда и УН и ЕУ имају програме заштите и унапређења девастираних подручја, како би се смањиле последице негативног утицаја управо људске делатности на природу.
Србија је драгоцена зелена оаза, рекао бих Европе, према неким истраживањима о којима је већ било речи, у Србији се налази чак 70% свих биљних и животињских врста и осталог живог света који је присутан на европском континенту. То је огромно богатство и то треба посебно истаћи.
Могли бисмо рећи да је Србија ботаничка башта на неки начин Европе. Управо зато је важна европска законска регулатива којом ћемо много више него што бисмо то сами чинили морати да заштитимо живи свет Србије. То је наша обавеза која проистиче из нашег европског пута, односно из кандидатуре за пуноправно чланство у ЕУ.
Изменама Закона о заштити природе, установљавају се механизми и мере заштите којима треба да се успостави еколошка мрежа Србије, што је предуслов нашег интегрисања у европску еколошку мрежу „Натура 2000“, услове које овај програм захтева веома су строги што ће на неки начин повећати и саму нашу одговорност према природним вредностима, које ми често посматрамо само нажалост, као ресурс.
Морамо бити свесни чињеница да је природа у свету, али и у нашој земљи под великим притиском различитих фактора угрожавања и многе биолошке врсте су већем или мањем степену угрожене, неке су на прагу нестајања или су чак, нажалост, заувек изгубљене.
Малочас је колегиница истакла један податак, то је тачно. Територија Републике Србије обухвата 7,67% заштићених подручја и као таква, припада једном од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи, са бројним специфичним екосистемима.
Република Србија поседује богат генофонд дивљих и гајених биљних и животињских врста и варијетета, који представљају незаменљиве ресурсе за развој многих привредних грана, пре свега и пољопривреде, и шумарство, рибарства, туризма и бројних других.
Као најочуванији и најдрагоценији објекти природе и значајни центри биолошки разноврсности, заштићена подручја на територији Републике Србије, стављена су под заштиту и у складу са националним законодавством и међународним уговорима.
То су национални паркови, резервати, споменици природе, предели изузетних одлика и паркови природе представљају очувани део природе, посебних природних вредности и предела, због којих има трајни еколошки, али и научни културни и образовни и здравствено, управо рекреативни значај.
Њихова заштита је безусловна и зато увођење у закон начела предострожности, као облика спречавања угрожавања и деградације природе, од великог је значаја.
Друга новина која је по нашем мишљењу веома значајна, и веома актуелна, то је изградња мини хидроелектрана у заштићеним подручјима, која се забрањују овим законом. Тако ће се спречити девастирање природних вредности и лош утицај и лоше промене у незаштићеним подручјима, која имамо обавезу да штитимо по моделу – еко мреже Натура 2000.
Овде се посебно мисли на девирационе електране, којима су водотокови каналисани у цеви што је могло драстично да утиче на промене у локалним еко системима. Овим законом се тај проблем око кога је и јавност била узнемирена и дефинитивно решава, што посланичка група СПС, и подржава и поздравља.
Када је у питању закон о изменама и допунама Закона о водама, рекао бих да решења представљају одговорнији однос према водним подручјима, и њиховом коришћењу као јавне својине, веома је важно да се водно подручје које обухвата и корита водотокова и приобаље, користе такође уз бригу о заштити животне средине, али и уз добру праксу обављања свих делатности у приобаљу, од лучке делатности преко других привредних делатности па и до експлоатације шљунка и песка.
Оно што је битно да ће се приобаље као јавна својина давати у закуп у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда путем јавног оглашавања, осим у закону предвиђеног условима за непосредну погодбу.
Овакав приступ по нама треба да обезбеди један транспарентан поступак. Јавна водопривредна предузећа која газдују појединим секторима водног подручја ће се бавити давањем у закуп, а контролни механизам јесу органи локалне самоуправе као и министарство путем инспекцијског надзора.
Ово је веома важно, по нашем мишљењу, како због економске валоризације, приобаља у коме се могу обављати различити делатности, тако и због заштите природних вредности и реткости приобаља, као и због могућих злоупотреба издатих закупа.
Ово је питање велике одговорности за газдовање јавним добрима, а то је приобаље, односно водно земљиште. Како заштита животне средине, а тиме и очување природних ресурса, захтева један, рекао бих, интегрисани приступ, то је јасно да су од кровног интереса и воде и земљишта и ваздух и бидиверзитет.
Једино чувањем и одговорним и управо одрживим коришћењем природних ресурса, ми имамо шансу да останемо на овој планети, која нас сваког дана опомиње на грешке.
Задовољство нам је да ви, министарка и ваши сарадници те грешке примећујете на прави начин и да на прави начин решавате проблеме, када је реч о заштити животне средине.
Још једном, понављам, наравно, у дану за гласање, посланичка група СПС, ће подржати оба законска предлога.

Извор: Парламент