Најновије

Морамо због будућих генерација као друштво да дамо пример да је рад створио човека, да нема лаке зараде Посланичка група

ЈЕЛЕНА МИХАЈЛОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о Листи кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије

Код  већине пружалаца медијских услуга доминирају искључиво забавни садржаји, укључујући и ријалити програме,  док су дечији, научно-образовани, културно-уметнички програми заступљени у занемарљивим процентима, или се уопште не приказују на комерцијалним телевизијама.

                Даме и господо народни посланици, уважени грађани Републике Србије, на почетку свог данашњег излагања желим да искористим прилику да, иако није ту присутан, јер је у званичној посети Италији, честитам председнику Народне скупштине и СПС господину Ивици Дачићу, као и колегама из посланичке групе СПС, свим члановима и многобројним симпатизерима 31 годину постојања СПС.

                Тридесет и једна година постојања у свим околностима, приликама и неприликама, је изузетан капитал. Тридесет и једна година постојања у својој временској нити чува део историје Србије и српског народа, много знања и искуства, пораза и победа, много чињеница, много истине.

                Можда није увек било лако, али идеја социјалне правде и једнаких шанси за све, за које се СПС све године уназад залаже, опстаће све док има људи на планети и нас који у њу верујемо и верујемо да је достижна и радимо да је досегнемо, зарад нас самих као и друштва у целини.

                Када говоримо о данашњој тачки дневног реда која се тиче избора члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, неко би рекао – то је само још један избор члана неког савета, али ипак не.

                Важност постојања Регулаторног тела за електронске медије је изузетно велика, јер смо сви свесни утицаја медија на целокупну друштвену атмосферу, поларизација које се прави са намером или без ње, девалвације система вредности и понашања, а посебно младих људи, али и политичких чинилаца и наравно пропагирања културе, односно некултуре која нас окружује.

                Сходно члану 22. Закона о електронским медијима који одређује делокруг рада Регулатора, РЕМ због свих наведених надлежности носи врло важан део одговорности за медијску атмосферу у друштву.

                Важно је да истакнем да сматрам да су предложени кандидати, господин Божидар Зечевић и господин Станко Црнобрња два изузетна кандидата са перфектним биографијама и нисам сигурна да сам са годинама које имам позвана да коментаришем њихов лик и дело на други начин осим да се искрено захвалим Удружењу филмских уметника на предлозима који су упутили Одбору за културу и информисање Народне скупштине.

                Кандидату који ће бити изабран желим пуно успеха у раду који ће подразумевати да своје ставове који су и представили кроз разговор са члановима Одбора за културу и информисање изгурају до краја и бар делимично покушају да поставе на своје место све о чему су говорили у својим излагањима.

                Један и други кандидат су наравно са свим својим знањем, искуством и интелектом апсолутно свесни свих фактора и чинилаца медијске атмосфере, те ме лично радује што су истакли јавни говор као прву станицу са које треба кренути и реаговати како би се млади ако још имамо времена усмерили ка култури, образовању и оној старој “лепа реч и гвоздена врата отвара”, а да су туча, насиље, ружан речник, промискуитет, криминал само смерница за нешто што се не зове “happy end”.

                Свесни су кандидати и тежња пружалаца медијских услуга ка монополу, што у тржишној утакмици можемо разумети, али не можемо сметнути са ума да су одређени комерцијални пружаоци медијских услуга корисници националних фреквенција и као такви би први они морали да се придржавају Закона о електронским медијима, али и програмских концепата због којих су им исте фреквенције и додељене, јер као такви представљају изузетно моћне институције културе или би то бар требали да представљају.

                Данас овде ако узмемо у обзир ко су кандидати и њихове биографије, знање и искуство, није упитан квалитет деветог ума који ће Савет Регулатора добити, већ је важније да као надзорни орган Регулатора говоримо о улози и активности тела која је стратегија развоја система јавног информисања, а које је Влада усвојила у јануару 2020. године, у пракси не види као потпуно независно и то делом због недостатка у регулативи, а делом због неадекватне примене или изостанка примене већ постојећег регулаторног оквира, што је можда највише видљиво под контролом рада пружалаца медијских услуга.

                По важећем Закону о електронским медијима јасно су наведене обавезе пружалаца медијских услуга у односу на програмске садржаје које подразумевају да је пружилац медијске услуге дужан да допринесе подизању општег културног и образованог нивоа грађана, као и да не пружа програмске садржаје које истичу и подржавају наркоманију, насиље, криминално или друго недозвољено понашање, да се у свим програмским садржајима поштује достојанство личности и људска права, а да се Регулатор нарочито стара, да се не приказује понижавајуће поступање и сцене насиља, осим ако за то постоји програмско и уметничко оправдање.

                Говорећи из свог личног угла врло често се као конзумент медијских садржаја нисам осећала заштићено од стране Регулаторног тела када су у питању одређене сцене насиља које смо имали прилике да испратимо у појединим ријалити програмима, а уверена сам да се велики део јавности слаже са мном и осећа исто или слично као ја, посебно ако имамо у виду да је одређен број најмлађих којима су наведени садржаји, такорећи при руци, у ад хок спроведеним анкетама изразили су жељу да кад порасту да уместо Иване Шпановић или Новака Ђоковића постану виђене старлете или жестоки момци.

                Оно што и Закон о електронским медијима и стратегија развоја средстава информисања јасно виде је потреба да се подржи развој медијског плурализма, који подразумева разноликост власништва, извор информација и медијских садржаја.

                У програму већине пружалаца медијских услуга доминирају искључиво забавни садржаји, укључујући и већ поменуте ријалите програме изузев информативног програма који има релативно фиксирано место и утврђен обим, док су дечији, научно-образовани, културно-уметнички програми заступљени у занемарљивим процентима или се уопште не приказују на комерцијалним телевизијама.

                Све наведено потврђује и Извештај РЕМ-а за 2020. годину о програмима које су емитовали комерцијални пружаоци медијских услуга.

                Општи закључак Извештаја је да се код скоро свих комерцијалних пружалаца медијских услуга културно-уметнички, документарни, научно-образовани, дечији, спортски програм уопште не емитује или се емитују у проценту равном статистичкој грешци.

                Програмска политика емитера је програмска политика емитера, али забрињава чињеница што РЕМ у свом Извештају јасно констатује да емитери не испуњавају услове под којима су им додељене фреквенције по програмском елаборату који су сами припремали и којим су се пријавили на конкурс. И, уместо да реагује, РЕМ остаје нем на неиспуњавању услова, као и на различите сцене насиља и лоших примера понашања у ријалитих програмима, као и на многе друге појаве које на друштво и младе имају негативан утицај.

                У недостатку регулативе РЕМ има простор само за прекршајне поступке који се највише тичу прекршаја Закона о оглашавању различитих производа или суплемената.

                Зашто је важно да се направе промене законске регулативе и да дамо РЕМ-у неопходна овлашћења, простор за реаговање, простор за изрицање адекватних мера, новчаних и других санкција, па све до потенцијалног одузимања дате националне фреквенције, којима би се ауторитет РЕМ-а оставио?

                Због запостављања потреба свих конзумената медијских садржаја, а највише због младих људи, деце, због података из истраживања Министарства омладине и спорта, о којима сам говорила у свом претходном излагању на исту ову тему, да само 4% и 6% младих испитаних види научнике и уметнике као своје узоре, да 90% испитаних младих никада није било члан ниједног културно-уметничког или спортског друштва, нити то намерава.

                Морамо мислити и на критичку мисао коју деца и млади људи не могу изградити без јасних смерница породице, пријатеља, школе и друштва на које велики утицај имају медијски садржаји који су са телевизија преливају на друштвене мреже и портале и постају доступни и практично опште прихваћени.

                Морамо као друштво примером показати генерацијама које долазе да нема лаке зараде, да је рад створио човека, да вреднујемо знање, памет, лепо понашање, да имамо моралну вертикалу у сваком смислу и да бављење криминалом нема свој срећан крај, као што се можда приказују у филмским и серијским, па и неким ријалити програмима.

                У име посланичке групе СПС и у своје лично име будућем изабраном члану Савета регулатора, као и целом Савету, желим пуно успеха у раду и да као тим делују храбро и сложно, јер грађани Србије очекују наше и ваше резултате, а посебно на пољу које директно или индиректно утиче на њихову децу и унуке и њихов интелектуални и духовни развој, па самим тим и њихову будућност.

Захваљујем.

Извор Парламент

Категорије: Посланичка група