Најновије

На нама је увек тежак избор када бирамо једног од два кандидата за члана РЕМ-а Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, заменица шефа Посланичке групе Социјалистичка партија Србије говорила је као овлашћена представница о Листи кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије,


Било је задовољство упознати и разговарати са оба предложена кандидата. Тренутно је то привилегија нас из Одбора за културу и информисање. Жао ми је што тренутно остале колеге немају ту могућност.

                Данас на дневном реду, још једном, или поново, је избор још једног кандидата за члана Регулаторног тела за електронске медије и некако стичем утисак да већ у два мандата, по ко зна који пут бирамо члана Регулаторног тела за електронске медије.      

                Тако се наместило, тако се хтело, ако се не варам, а не варам се, и прошли сазив је негде на самом почетку свог мандата и заседања, као једну од првих тачака имао избор једног или два члана РЕМ-а.

                Шта нам то говори? У прилог свему ономе што смо чули и пре моје дискусије, у дискусији председнице Одбора за културу и информисање, госпође Божић, али и колеге Старчевића, јесте да смо у оквиру својих овлашћења и својих обавеза, заиста се понашали одговорно и приступили избору недостајућих чланова РЕМ-а, када год је то зависило од скупштинског Одбора, односно Скупштине Републике Србије.

                Данас су пред нама два кандидата, са импозантним биографијама. Лепо је то рекао колега Живота, не бисмо погрешили, коме год да дамо поверење, нећемо заиста погрешити, грех је што не могу да буду обојица.

                Зато што смо у том представљању, пред Одбором за културу, чули два зрела умна човека који врло знају на који начин би могли допринети, унапредити рад РЕМ-а, које, као такво подложно критици, чини ми се на дневном нивоу и то у једном дугом континуитету.

                Није неважно рећи да су и господин Божидар Зечевић и господин Црнобрња, чак да се не огрешим професор доктор Станко Црнобрња, за мене лично били, не изненађења, али било је задовољство упознати их. Ја ни једног ни другог нисам познавала, пре него смо их срели на Одбору и било је задовољство чути их, било је задовољство сагледати све оно што су они заправо сагледали као недостатке у раду РЕМ-а, оно што су нагласили да би могли да евентуално побољшају својим уласком и један међусобни респект који су показали и који ми се посебно допада, који, чини ми се у последње време, недостаје Србији. О укусима не вреди расправљати. То је једино што сви знамо.

                Бојим се да све наше расправе, када кажем наше, онда мислим пре свега на Србију, не само на расправу у парламенту, умеју често да буду последица укуса или неукуса.

                Шта ће ко да бира да ради, његово је лично право, како ће да мисли, такође је његово право, али тај брутални покушај да се некада наметне свој став као генерални, уме да буде изузетно напоран и махом без основа.

                Зашто све ово кажем? Зато што нећу себи дозволити луксуз, јер иначе то не волим да радим, а то је да се сада осврћем на које какве коментаре, да се осврћем на одређене људе, зато што људе које коментаришем, махом коментаришем дивећи им се, а оно што не изазива моје поштовање и моје дивљење, углавном не изазива ни потребу да време трошим на такве појаве.

                Када је у питању рад регулаторног тела за електронске медије, готово сви би могли да седнемо и да кажемо, ја бих то овако.

                Шта би се догодило, када би свако од нас сео тамо, то већ нисам сигурна да би изгледало као оно што бисмо ми тако јавно рекли у кафани за столом, на улици, да ли регулаторно тело за електронске медије, обавља посао најквалитетније што може? Не.

                Зато што увек може боље. Сигурна сам да имају пропусте и јако ћу се радовати када буду схватили у чему су његови пропусти. Ту постоји законска регулатива, која је прецизно дефинисала шта су њихове могућности и шта су њихове обавезе, када су обавезе у питању, чини ми се да их поштују у доброј мери, када су у питању могућности, углавном не.

                Можда зато што су процене да, када идете линијом мањег отпора, буде вам лакше. Бићу задовољна ако сада, након када изаберемо у пуном саставу све чланове регулаторног тела за електронске медије, јер данашњим избором, недостајућег члана, комплетираћемо то регулаторно тело, па ће онда можда када су у пуном сазиву погледати и шта су то недостаци у њиховом раду, а који се тичу, пре свега, медија.

                Различити су наши углови гледања, па би и критике могле да буду у различитом смеру, али оно што је заједничка обавеза јесте да ипак цео тај јавни дискурс, негде буде мало здравији, мало цивилизованији од онога чему смо изложени ми као одрасли људи, мање више на то можемо и не морамо да реагујемо, али неке млађе генерације и деца неизоставно, морају. Некада су принуђени да прате нешто што можда и не би требало.

                Шта је најважније рећи, и то неће бити први пут да нити ја кажем у овом парламенту, нити моје колеге кажу у овом парламенту, то је да без амбиције да сада правим нешто што је могуће, а то је да регулаторно тело оптужим за било чију програмску шему, али да сви заједно размислимо о томе, да то треба регулисати законски, јесте и да се посветимо и томе, без наметања ни политичког, ни било ког утицаја, осим оног едукативног, размишљајући о томе да ли нам заиста недостају неке сјајне емисије које треба прилагодити савременом добу, вратити их, направити изнова, модернизовати, смислити нове. 

                Убеђена сам да има толико креативних људи који би тиме могли да се баве.

             Пошто су уско везане култура и информисање, и кроз Одбор и кроз сва законска решења која смо ми донели некако ми углавном увек фали те културе, едукације на тему културе, пре свега тих млађих генерација.

                Имам привилегију да се могло у протеклих годину дана научити много о чему нисам знала ништа или сам знала јако мало, а то је зато што сам међу својим колегама имала и једну Јелицу Сретеновић и једну Јелу Чело, које потпуно из другог угла сагледавају све оно што би могло да буде квалитетно презентовано свима нама на крају, па онда и свим људима који прате и оно што ми радимо и оно што ћемо кроз законе да им наметнемо као нешто што се мора или нешто што је могућност.

                Морам да кажем, нећу отићи далеко од теме да овога пута Одбор за културу и информисање Скупштине Србије има четири или пет имена да се не огрешим, али имена која сам готово сигурна да постоје народи који немају привилегију да такве људе имају међу собом, а камоли да их имају у једном Одбору који броји 18 чланова.

                Ту је и Јадранка Јовановић, ту је Јелена, ту је Тасовац, ту је господин Колунџија, ту су имена која су апсолутни понос, а онда са друге стране, потрошимо силно неко време тумачећи нека имена која сама себе разочарају када се погледају у огледало. То је оно што никада нећу опростити апсолутно никоме ко уступа време за такве ствари.

                Личне фрустрације које су дозвољене, некад и оправдане, некад постоји за њима медицинска потреба, су нешто што у зависности од тога шта их је иницирало треба и да се лечи, а не да ми овде или било где разматрамо ставове људи који су тог профила.

                У том смислу ће овај сазив бити критикован и данас када ће изабрати једног од, нажалост ова два кандидата, јер не можемо изабрати обојицу. Нијансе су у питању. Вероватно ћемо бити оптужени да је неко ближи, не знам коме или не знам чему, не знам којој идеологији, ја само испред себе видим, ово говорим због вас који нисте имали прилику да их чујете.

                Видим две биографије које су савршене и апсолутно их квалификују за овакво место. Када би могли да бирамо четири било би сјајно да њих двојица буду два од четири.

                И на прошлом пленуму када смо говорили о члану РЕМ-а имали смо два кандидата сјајна, с тим да је мој фаворит био млађи кандидат, нажалост није прошао, али исто тако јеједан сјајан момак, једно младо биће које би сигурна сам из једног потпуно новог угла разговарало унутар Регулаторног тела за електронске медије о свему ономе што се пред њих стави.

                Тако да би било идеално када бисмо престали да се Регулаторним телом за електронске медије бавимо на начин што ћемо стално тумачити неки политички утицај из простог разлога јер смо у неком моменту своје политичке борбе која уме да буде често бесмислена укапирали како је та прича о Регулаторном телу ужасно питка за неке који не разумеју о чему причам.

                Онда смо пробали да наметнемо један став позивајући Европу у помоћ да сада чланови Регулаторног тела требају да имају опозиционе представнике. Уважена господо, без обзира коме припадате, чак и ако сте наши, ми који чинимо ту владајућу већину, чланови Регулаторног тела за електронске медије морају бити искључиво људи које квалификује струка да им се укаже поверење. Предлажу их различита удружења.

                Политички утицај на Регулаторно тело за електронске медије могао би да се мери кроз једног члана којег предлаже Скупштина Србије и једног члана ког предлаже Скупштина АПВ, што су два човека у односу на цео сазив Регулаторног тела за електронске медије, јер готово да смем да тврдим.

                 Оно што не смем је да понизим предлагача на начин што ћу рећи да ми данас имамо два представника који су не знам чији. Не. Ова два човека су добила поверење својих колега да буду предложени за члана Регулаторног тела за електронске медије.

                Ми ћемо можда лаички али изабрати једног од та два. Свакако ћемо бити брутално криви, ако се случајно догоди да се то некоме не допадне, иако случајно то отвори неки медијски простор, а неко хоће да искористи два минута, пет минута, цео текст, Колумну, да објасни како смо неки послушници који ће данас изабрати између Зечевића или Црнобрњу на звук звона. Чак и да бирамо на звук звона, данашњи избор је први избор који ми ни у том сметао под околностима да знамо о коме причамо.      

                Много ми је жао и ту праксу треба променити, треба променити праксу да са њима разговара само Одбор. Ја знам да би било и сувише гломазно да их чује цео пленум, али ми просто буде жао што све колеге не могу да чују оно што је привилегија нас неколико који смо у Одбору за културу и информисање.

                Дакле, сигурна сам да ћемо у наредних неколико месеци имати ситуацију да је једном од чланова Регулаторног тела истекао мандат и таман кад се будемо понадали да смо све то комплетирали ући ћемо поново у процес реизбора још једног, али ни то није лоше. Оно што је најважније јесте да научимо да када бирамо члана Регулаторног тела за електронске медије у Скупштини Србије, која за то има законско овлашћење онда заиста бирамо човека који ће бити члан независног Регулаторног тела за електронске медије.

                Колико нам се допадају или не допадају медији и о томе треба да разговарамо. Шта је оно што они треба да поправе у свом раду, и о томе треба да разговарамо.

                Да ли можда имају однос који је често такав да стичете утисак да остају неми на крупне пропусте, и о томе можемо да разговарамо, али не у данима кад бирамо једног од чланова Регулаторног тела за електронске медије.

                Какве су нам насловне стране, шта смо у стању да напишемо и објавимо и о томе треба да разговарамо, али опет кроз форму неког другог закона.

                Можда сада звучим ко зна како, вероватно ћу бити критикована због овог става до нивоа да сад не знам шта покушавам када су у питању медији, међутим тежња ми је само једна, а то је да опоменем на чињеницу да је најлакше изговорити, али се још лакше постидети свега изговореног када одређено време прође.

                Ко год је одлучио да живи живот на начин да му је свеједно шта ће за три године мислити о њему и хоће ли поцрвенети, ја с тим немам проблем, али заиста, шта год и колико год мрзили било кога, колико год се политички не слагали са било ким, колико год имали амбицију да га ударите тачно тамо где ће највише да га заболи, пробајте да се сетите како бисте се осећали када би то неко радио вама, без разлике о коме говоримо. На крају свих крајева мотивисана сам стварно можда свим детаљима које је Сандра Божић рекла на почетку.

                Дакле, изабраћемо између господина Зечевића и Црнобрње. Сигурна сам да нећемо погрешити, ко год од њих двојице буде добио шансу да поправи и помогне осталим члановима Регулаторног тела за електронске медије искористиће то, смем да гарантујем.

                На нама је да седнемо и сагледамо шта је то што можда законски треба променити, која су то овлашћења која можда недостају Регулаторном телу за електронске медије, или на крају, можда има овлашћења која су добили, а не би требали да их имају.

                Било како било, ваљало би уредити медијски простор Србије, па и медијски простор који у Србији гледамо, а некако не креће из Србије.

                Не знам како би се стручно звало, јер ја заиста не бих да ризикујем са термином са позиције економисте, али имамо много посла. Остаје нам само да одредимо колико ћемо воље имати да том послу приступимо.

                У дану за гласање посланичка група Социјалистичке партије Србије ће своје поверење поклонити једном од кандидата. Пошто немамо обавезу, нећу ни рећи коме, али ће то гласање у поподневним часовима, односно вечерас, објаснити.

                Ја свакако желим да честитам ономе ко буде прошао избор народних посланика, ко буде добио поверење и да још једном апелујем из ове сале, иако сам то обојици рекла на крају седнице Одбора, да све оно што су презентовали да би као недостатке пробали да отклоне, крену да раде одмах од сутра.

Извор Парламент

Категорије: Посланичка група