Шеф посланичке групе СПС Ђорђе Милићевић питао је Владу Србије да ли има могућност и да ли планира да предузме нешто поводом ратнохушкачке политике уперене против Србије.

Милићевић је указао на извештај, како је рекао, Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа на територији сребреничке регије у периоду од 1992. до 1995.године коју је основала Влада Републике Српске 2018.године, а на чијем је челу био Гидеон Гајф угледни израелски стручњак за проучавање Холокауста.

Комисија је, каже, саставила извештај од хиљаду страна са озибљном стручном и научном документацијомо и да је закључено да се у Сребреници није догодио геноцид.

Уважени председавајући господине Орлићу, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, наиме, јуче је први пут у јавности предочен један комплетан извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа на територији сребреничке регије у периоду од 1992. до 1995. године, коју је основала Влада Републике Српске 2018. године, а на чијем челу је био господин Гидеон Гајф, иначе угледни израелски стручњак за проучавање Холокауста,

Комисија је састављена од стручњака изабраних на основу својих професионалних експертиза и личног и професионалног интегритета. 

Прочитаћу састав Комисије, јер злонамерни би могли рећи да су ту били само представници Руске Федерације и Републике Кине, али није тако и то ћете видети из састава Комисије. 

Дакле, поред Гајфа, чланови Комисије за Сребреницу су и Маркус Годбах, адвокат из Немачке и вештак за суђење злочина Аушвица, Јуки Оса из Јапана, Роџер Бајард, форензичар из Аустралије, Ђузепе Закрија, публициста из Италије, у међувремену, нажалост, преминуо, Лоренс Арманд Френч из САД, Аденреле Шхинаба, експерт за Бохо Харам, екстремистички и исламистички покрет из Нигерије и проф. др Марија Ђурић, шеф форензичке лабораторије Медицинског факултета Универзитета у Београду. Веома компетентна и квалификована Комисија. 

Ова комисија је, након трогодишњег рада, саставила извештај на преко 1.000 страна са озбиљном стручном и научном аргументацијом. 

Ја ћу прочитати део закључка комисије, а он гласи: „Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште.“ 

Дакле, није било геноцида и то не тврдимо ми, већ угледна група међународних експерата. 

Чињеница је да овај Извештај говори супротно од срамне пресуде Хашког суда генералу Младићу, Радовану Караџићу. Извештај ове Комисије показује да Хашки суд, нажалост, није радио професионално, није се руководио правом и правдом, међународним правом, већ је имао један селективан приступ, некоме мање, а неком више. 

С друге стране, неке земље у региону, желећи да се додворе својим менторима, пожуриле су да брже боље донесу своје резолуције којима Србе осуђују за геноцид у Сребреници и на тај начин унапред определиле да је Сребреница геноцид, што наравно није истина. 

Очигледно је да се тиме служе као политичком полугом. Чак је и братска Црна Гора пожурила да то учини пре Приштине и пре приштинске власти. Од Приштине се то могло очекивати, јер Приштина користи свој добро увежбани метод да је напад најбоља одбрана и да је боље и политички исплативије друге оптуживати. 

Подсетићу, Србија је једина пре више од десет година осудила злочине у Сребреници и то је била наша међународна и морална обавеза, изразили саучешће породицама жртава, наду и веру да се такви злочини више никада неће поновити ни на једној страни и да ћемо сачувати мир и стабилност, али и врло јасно рекли да злочин не може бити национални, да за злочин не може одговарати народ, не може одговарати држава, мора одговарати појединац, а свако ко је починио злочин треба и мора да одговара. 

Добро они то знају и када већ тако правдољубиво, зашто нико од њих није осудио ниједан злочин почињен према Србима у сукобу током распада СФРЈ? Зашто није осуђен злочин над Србима у Подрињу, Братунцу и сребреничким селима, где је страдало преко три хиљаде Срба? Зашто није осуђена „Олуја“ у којој је мучки убијено 1.869, а протерано 250.000 Срба? Зашто нису осуђена бројна масовна убиства и протеривања преко 250.000 Срба са простора Косова и Метохије? На крају, зашто ниједна земља региона није до сада донела резолуцију о осуди геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима извршеним у усташким логорима смрти током Другог светског рата на простору и на територији НДХ-а. 

Очигледно је да се ради о оркестрираној, о добро осмишљеној стратегијском нападу на Републику Србију, о добро осмишљеној политици напада на Републику Србију, притисци на Републику Србију и зато ми кажемо да у периоду пред нама је Србија пред великим искушењима и пред великим изазовима. Зарад правдања сопствених злочина, па и геноцида над Србима, потребно је управо нас Србе и једино нас прогласити геноцидним народом, а није то историјска истина? Шта ћемо сада? Докле више ово иде? Шта је са српским жртвама? Ја постављам само једно питање – да ли Влада има могућност и планира да када је реч о овом извештају предузме било шта поводом окрутне ратнохушкачке политике уперене против Србије која се свакодневно у све бруталнијим облицима чује у региону и од Албанаца са Косова и Метохије, при чему се нашем народу ставља печат геноцидности, којим ће бити обележене и све будуће генерације уколико ми као држава не реагујемо адекватно на ове гнусне оптужбе.