Шеф посланичке групе Социјалистичка партија Србије Ђорђе Милићевић о законима о подршци привредницима због пандемије изазване корона вирусом.

 Србија наставља са политиком помоћи привреди и грађанима. Овим законским предлозима којима се пружа подршка нашим привредним субјектима Србија шаље поруку да је држава стабилна и јака.

Поштовани потпредседниче Владе Републике Србије, министре, поштовани представници Министарства, даме и господо народни посланици, данас пред нама је више законских предлога различитих области. 

Један од тих законских предлога, конкретно Попис, се тиче области чији сте ви министар, али обзиром да сте потпредседник Владе, а да данас говоримо, између осталог, и о законским предлозима који се тичу конкретно Ковида ја ћу на самом почетку свог излагања искористити прилику у име посланичке групе СПС и упутити апел свим грађанима Србије. 

Имајући на уму проценат, пре свега, вакцинације у овом тренутку, имајући на уму проценат вакцинације када је реч о младим људима и имајући на уму да имамо у овом тренутку сви један заједнички циљ и једну заједничку битку коју морамо да победимо, заједнички циљ који морамо да реализујемо, да покажу одговоран однос какав је показала држава од марта месеца до данас, да се понашају одговорно, озбиљно, рационално, да поштују савете и препоруке струке, јер једини начин да се суочимо и да победимо овај здравствени изазов са којим се суочава и Србија и читав свет јесте комплетна и колективна имунизација.

Ако је држава Србија у претходном временском периоду могла да буде једина држава у Европи која је на располагању имала све четири вакцине, ако смо могли да започнемо са производњом и са улагањем најпре у „Торлак“, а затим и са производњом Спутњик-В у „Торлаку“, ако средином октобра креће производња нове фабрике за производњу вакцине Синофарм, капацитета два милиона, дакле биће вакцина и за регион, најмање што грађани Србије у овом тренутку могу да учине јесте да имају висок степен личне одговорности и да се вакцинишу, јер на тај начин ће сачувати себе, на тај начин ће сачувати друге и на тај начин ћемо размишљати, пре свега, и о будућности Србије. Јер, ми овде када говоримо о вакцинацији, говоримо пре свега о будућности Србије и о будућности сваког грађанина Србије.

Када је реч о законским предлозима о којима данас говоримо, најпре Предлог закона о попису пољопривреде. Дакле, Србија је традиционално пољопривредна земља, а пољопривреда је препозната у бројним стратешким документима како у самом експозеу премијерке Владе Републике Србије, тако и законима и низу других аката као један од основних стратешких праваца развоја. Подсетићу, Програм званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године, потом Стратегија развоја пољопривреде руралног развоја Републике Србије у периоду од 2014. до 2024. године и бројни други. 

Дакле, данас на дневном реду Предлог закона о попису пољопривреде 2023. године који ће бити финансиран делом, како је дефинисано законом, из буџета, 33%, и већим делом из ИПА фондова, у износу од 67% од укупних трошкова. 

Опис пољопривреде по мишљењу посланичке групе СПС је веома важан и сложен посао који захтева вишегодишње планирање и координацију у раду већег броја учесника, методолошке припреме, развој информационо-комуникационих система, обуку и пре свега инструктажу.

У овом процесу који ће се спроводити од јуна до краја децембра 2023. године биће укључено око 3.500 пописивача, како је то предвиђено, што је скоро упола мање него на претходном попису.

Овим статистичким истраживањима добијамо један, рекао бих, свеобухватан преглед структурних карактеристика националне пољопривреде, формира се регистар пољопривредних газдинстава, израђује се међународно упоредива база података. Подсетићу, последњи попис пољопривреде је учињен 2012. године. 

Према резултатима тог пописа у Србији је било близу 632.000 пољопривредних газдинстава, док су резултати анкете 2018. године показали да се број ових домаћинстава смањио за око 10%, није добро. Тада највећи регистровани број газдинстава био је на Златиборском, затим Београдском и Мачванском округу, а најмање их је било у Борском и Пиротском округу. 

Један од највећих проблема са којима се суочава читава Европа, па и наша земља јесте питање демографског становништва и депопулација села. Многи делови Србије и сеоске средине нажалост остају празни и напуштени. Старосна структура носиоца породичних гадзинстава је врло неповољна. Старијих од 65 година је према неким подацима 42,5% пољопривредника, а млађих од 35 је само 3,1% од укупног броја пољопривредника.

Један од приоритета Владе Републике Србије је свакако да се тим младим људима омогући опстанак на селу, али и да се оним младим људима који су та села напустили дају одређене подстицајне мере да се врате на сеоско подручје. У вези са тим, похвалио бих пре свега програм у име посланичке групе СПС, програм доделе бесповратних финансијских средстава за куповину сеоских кућа. За овај програм опредељено је 500 милиона динара и могу да се пријаве искључиво млађи до 45 година старости. 

Циљ је да сви млади који желе да се баве пољопривредом, потраже своје могућности у селима да се врате у напуштена сеоска домаћинства и да се на тај  начин оживи село. Сматрамо да је то изузетно важан и значајан потез и да има потпуну оправданост.

Тренутно највише носиоца пољопривредног газдинства млађих од 40 година има у региону Шумадије и Западне Србије. Пандемија изазвана корона вирусом пробудила нам је свест о значају једне од најважнијих привредних делатности, а то је пољопривреда. У моменту када је све стало, захваљујући сопствених потенцијалима и производњи, могли смо да ослонимо на сопствене ресурсе, па и да будемо солидарни у најтежим тренуцима и извозимо храну чак и у друге земље.

Пред нама су данас и два законска предлога која треба да донесу још бољем привредном амбијенту у Републици Србији. Цео свет и светска привреда, па тако и Србија се и даље суочавају са бројним ризицима, са бројним изазовима, неизвесностима насталим услед пандемије изазване корона вирусом. Ова два законска предлога имају за циљ да се ублаже те негативне последице, како би се очувала стабилност финансијског и привредног система, а све како би се убрзао опоравак земље и раст привредне активности.

Веома кратко, Предлогом закона о потврђивању финансијског уговора Ковид 19 – Подршка Влади Републике Србије за мала и средња предузећа и предузећа тржишта капитализације између Европске инвестиционе банке и Републике Србије, омогућено је задуживање код Европске инвестиционе банке у износу од 200 милиона евра, од чега је 110 милиона евра опредељено за обртна средства, односно одржавање текуће ликвидности, док је 90 милиона евра намењено за инвестиционе активности. То је за куповину и набавку опреме. Све ово треба да допринесе умањењу негативних последица пандемије, очувању запослености, али и расту и развоју средњих и малих предузећа, као и економије наше државе у целини.

Када је реч о Предлогу закону о утврђивању финансијске подршке привредним субјектима за одржавање ликвидности и обртна средства у отежаним економским условима услед пандемије Ковид 19, имајући у виду да постоји нужна потреба да се помогне домаћој привреди, овим законом биће обезбеђена средства за привредне субјекте, малим и средњим предузећима, као и предузећима са средњом тржишном капитализацијом који су поднели захтев за кредитирање код Фонда за развој Републике Србије, закључно са 10. децембром 2020. године. На тај начин ће се омогућити опстанак, као и обављање делатности најугроженијих сектора привреде.

Дакле, Србија наставља са политиком помоћи привреди и грађанима. Овим законским предлозима којима се пружа подршка нашим привредним субјектима заправо Србија шаље поруку да је држава стабилна и јака. Још једном ћу поновити оно о чему смо много пута до сада говорили када смо причали као посланичка група о економским показатељима, овде у Народној скупштини Републике Србије.

Дакле, СПС подржава, наравно, економску политику која је пре свега, социјално одговорна. Економску политику која у свом средишту има човека, обичног грађанина Србије, то је управо економска политика коју у овом тренутку води Влада Републике Србије. 

Влада Републике Србије, председник Републике Србије, су показали од марта месеца, од тренутка када је почела, нажалост, пандемија до данас, да систем може да функционише онда када је најтеже, и не само да је систем функционисао, него је остварио и одређене резултате. Економски показатељи и економски параметри говоре у прилог оваквој констатацији. Избегнут је онај најцрњи сценарио који се јавио, нажалост, у бројним државама Европе и у бројним државама света. 

Мере Владе Републике Србије по мишљењу посланичке групе СПС, поновићу, у периоду у којем су предузимане од марта месеца до данас, су у потпуности оправдане. Оне јесу имале за циљ, пре свега, да одрже фискалну стабилност, да сачувају тешко стечена фискална достигнућа, да прихвате све оне иницијативе и подстицаје које воде ка развоју, што је од велике важности и значаја, а са друге стране опет сматрамо да су имале одређене циљне групе и да су и у том контексту имале потпуну оправданост.

Шта су биле циљне групе? Да се пре свега сачува ниво запослености запослености у Србији, да се води рачуна о егзистенцији и животном стандарду грађана, али и да се помогне привреда Србије. Привреда Србије и то пре свега приватни сектор, јер приватни сектор је будућност, приватни сектор је крвоток, држава живи на неки начин од приватног сектора убирајући дажбине и порезе управо од приватног сектора. Сматрамо да улагање у приватни сектор јесте улагање у будућност. 

У периоду од марта месеца до данас, не само у Србији, већ у читавом свету, јер са овим здравственим изазовом не суочава се само Србија, већ читав свет, три су кључна питања по нашем мишљењу била. Да ли је било отпуштања, да ли су радници остајали без посла, да ли су затваране фабрике и да ли су страни инвеститори одустајали од улагања у Србију? Одговор на сва три питања је не. Нити је било отпуштања, нити су затваране фабрике, нити су радници остајали без посла. Током протекле године, дакле, 2020, чини ми се да су стране директне инвестиције биле укупне вредности негде око три милијарде евра. За само четири месеца ове године стране директне инвестиције су чак достигле милијарду евра. 

Дакле, страни инвеститори не улажу тамо где нема правне сигурности, где нема пословне сигурности, где није атрактивна инвестициона дестинација, а Србија свакако јесте атрактивна инвестициона дестинација и није случајно „Фајненшел тајмс“, већ неколико година уназад сврстао Србију као најатрактивнију инвестициону дестинацију. 

Када је реч о мерама о којима сам малочас говорио, дакле, највећи терет кризе у периоду пандемије држава је управо прихватила на себе, најпре пакет помоћи од 800 милијарди динара, потом, ребалансом буџета издвојено је још 257,1 милијарда динара, што је око 4,3% БДП. Дакле, када саберемо све укупно то је негде око 17,2% БДП. 

Мислим да ни једна држава у свету оволики терет кризе није прихватила на себе. Наравно да Србија то не би могла да није била реформског курса Владе Републике Србије чији су темељи постављени управо 2014. године. Тада су многи говорили да отимамо плате, да отимамо пензије, а нису схватили да су заправо то мере за спас српске економије и да су то мере које се тичу будућности Србије.

Да није било тих храбрих, а тада непопуларних политичких мера, ми данас не би имали здрав систем који је заснован на здравим основама, дакле на економији и на животу, а не на ономе што се на неки начин може дефинисати као списак лепих жеља и што, ако би се у економском смислу реализовало, Србија би од те 2014. до 2016. Године дошла до финансијског банкрота и финансијског краха. Дакле, на сваку критику резултати свакако представљају најбољи могући одговор.

У 2021. годину, ми смо о томе говорили током усвајања буџета за ову годину, Србија је ушла јака и економски стабилна са привредом која је на стабилним ногама, са највећом стопом привредног раста у Европи, на шта смо поносни, али и са потпуним уверењем да ћемо реализовати ону пројектовани стопу БДП о којој је малочас говорио и колега Старчевић, од 6%. Видим да је председник државе подигао лествицу. Ми из посланичке групе СПС сматрамо да је то јако добро. Увек треба подизати лествицу, то је добро за будућност Србије, на нове задатке давати нове задатке и дефинисати нове циљеве.

Дакле, у потпуности подржавамо и три стуба која су дефинисана кроз буџет за 2021. годину. Ту пре свега мислимо на стуб број један – борба против короне, довољно издвојених средстава за све оно што је неопходно да би наставили успешну борбу против короне и зато сам на самом почетку и апеловао на одговоран, озбиљан и рационалан однос пре свега грађана Србије који нису вакцинисани до овог временског периода, јер ни једног тренутка се у Србији није каснило са ревакцином. 

Други стуб – животни стандард грађана. Реците ми једну државу у Европи, реците ми једну државу у свету која је омогућила да у периоду ковида, да у периоду пандемије повећа пензије за 5,9%, да повећа плате у јавном сектору најпре за 3,5%, па потом за 1,5%, 6,6% минимална цена рада, да повећа плате здравственим радницима за 6%, да не говорим о једнократним издвајањима помоћи пензионерима и здравственим радницима око 120 хиљада здравствених радника од по 10 хиљада динара. 

Да ли је и једна држава у Европи, да ли је и једна држава у свету толики терет економске кризе, толики терет кризе прихватила на себе и на своја плећа? Понављам, све то не би могли да нисмо направили здрав систем који је заснован на здравим основама. 

Смејали су нам се 2019. године када смо овде говорили о ребалансу буџета. Жао ми је што данас није ту министар Синиша Мали, јер о томе смо разговарали више пута. Смејали су нам се када смо рекли да ребаланс буџета немамо зато што имамо расходе, већ зато што имамо веће приходе и зато што стављамо тачку на процес реформског курса Владе Републике Србије и започињемо једну нову етапу и фазу, а то је развој, раст и развој. Управо да тога није било у 2021. години не би ушли јаки и економски стабилни.

Такође, трећи стуб изузетно важан, а то је улагање у капиталне инвестиције, улагање у инфраструктуру. Нема економског без инфраструктурног развоја и не сме живот у Србији да стане и то показује један податак рецимо да у периоду највећег жаришта од јануара месеца до новембра месеца прошле године су реализоване капиталне инвестиције у вредности отприлике око 146,7 милијарди динара што је за 14,7% више него у односу на исти период претходне године. 

У потпуности подржавамо већа издвајања за капиталне инвестиције за инфраструктурне пројекте. То што је најпре издвојено 330 милијарди динара, потом ребалансом још 88 милијарди динара. Дакле, никада више није издвојено за капиталне инвестиције и инфраструктурне пројекте.

Шта се жели тиме постићи? Жели се заузети добра стартна позиција оног тренутка када завршимо овај, када коначно успемо да победимо овај период пандемије, када успемо да победимо овај здравствени изазов, да имамо добру стартну позицију да можемо да наставимо даље са привредним растом.

Наравно да ћемо у дану за гласање као посланичка група, наравно да ће СПС подржати ова два предлога.

На самом крају, осврнуо бих се на Споразум са Италијом. Свака сарадња, свако повезивање, свака билатерална сарадња која иде једном узлазном путањом ми сматрамо да је добра. Наши билатерални односи су веома развијени, они су интензивни и са традицијом дужом од 140 година. Указао бих на значај одржавања добрих дипломатских односа. О блиским и пријатељским односима наше две земље најбоље говоре чињенице да смо када је било најтеже увек били ту једни за друге. Као чин захвалности Италији за помоћ коју су нам пружили током 2014. године и незапамћених поплава у нашој земљи, показали смо солидарност у донацији медицинске опреме, помоћи, иако смо се и сами суочавали са корона кризом. 

Управо потврда добрих билатералних односа, потврда добре парламентарне сарадње потврђује и управо посета председника Народне скупштине Републике Србије Италији и важне разговоре које у овом тренутку води са званичницима Италије и који ће, у потпуности смо убеђени, донети добре резултате на билатералном плану за Србију, па како за парламентарну сарадњу, тако и уопште на билатералном плану. 

Дакле, још једном, у дану за гласање посланичка група Социјалистичка партија Србије подржаће предложене законске предлоге. Захваљујем.