Најновије

Интервју Бранка Ружића за Политику: Школска година почиње на време Вести

Упркос отежаном функционисању у оквирима које диктира епидемијска слика Србије, континуитет наставног процеса није био угрожен, ниједан школски дан није изгубљен, школе нису биле место веће трансмисије вируса. Ђаци, студенти и наставници били су принуђени да искоче из рутине, лате се онлајн наставе и уз све потешкоће показали су висок степен адаптибилности у атипичним околностима у којима се још актуелна школска година веома успешно приводи крају, сматра Бранко Ружић, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја. У разговору за „Политику” каже да би био најсрећнији када би школска година почела регуларно, чему се и нада, а сневесели се при помисли на ђаке који се нису упознали, а део су истог одељења.

− Надам се да ћемо у наредне две недеље имати обрисе, на који начин, по ком моделу ће почети нова школска година у складу са проценама и препорукама здравственог дела Кризног штаба. Ову школску годину завршили смо успешно. Увек може и боље и више. Настава на даљину никада не може сасвим да замени традиционални начин рада, али му је значајна допуна у овом веку за убудуће и независно од епидемије. Има доста посла да би се унапредио тај оквир за добробит наставе. План је да, у перспективи, урадимо нашу националну платформу за онлајн учење и у регуларним околностима, у којима се сви надамо да ће почети наредна школска година. Носиоци тог пројекта били би Канцеларија за информационе технологије, и еУправу и Министарство просвете уз подршку Кабинета премијерке− указује Ружић.

Да се онлајн настава избегне због лоших ефеката који су немерљиви и да ђаци уче у школама на традиционалан начин, препорука је СЗО, па и да се уведе редовно тестирање ученика и без симптома инфекције. Које су шансе да тако буде у Србији?  

Сваку од тих могућности размотрићемо на седницама Кризног штаба и видећемо које су опције могуће. Сигурно је да су здравље и безбедност свих у систему образовања и васпитања, приоритет свих приоритета и основни критеријум за доношење одлука.

Држава у овом тренутку не намерава да наметне вакцинацију као обавезу било коме. Удружење педијатара Србије препоручује вакцинацију деце старије од 12 година, значи од шестог разреда основне школе. Медицински део штаба отворено подржава идеју да вакцинација здравствених радника буде обавезна, за пример. Од имунизације зависи да ли ће нова школска година почети као оне пре короне. Да ли је било предлога да вакцинација запослених у просвети буде обавезна?

За сада о томе није било приче, а да ли ће бити видећемо на седницама Кризног штаба, опет у зависности од тога каква ће бити епидемијска слика. Према најновијим подацима вакцинисано је 71.698 запослених, што је близу 50 процената од укупног броја запослених у образовању од вртића до факултета. Најмање је вакцинисаних у предшколском систему 36,11 одсто, а највише у високом образовању 60,23 одсто. Апелујем да се вакцинишу сви који до сада нису. И СЗО је дала препоруку за имунизацију деце старије од 12 година и тој популацији, а пре свега њиховим родитељима, треба указати на потребу да се вакцинишу. У борби против вируса корона вакцинација и поштовање епидемиолошких мера немају алтернативу. То је једини пут. Ко год се још није вакцинисао, било да је просветни радник или не, позивам да то учини, а Министарство просвете свакако није оно које ће одлучити да ли је вакцинација обавезујућа или не за било ког грађанина. Уколико то буде препорука најодговорнијих за јавно здравље, наравно да ћемо је спровести.

Шта ће бити с националним уџбеницима? Да ли су осим измена законских одредаба које би омогућиле да се та идеја реализује спремне и нове процедуре расписивања конкурса са детаљима ко могу бити аутори, по којим плановима и програмима и у ком року треба да напишу државне уџбенике?

Та у јавности топло прихваћена иницијатива потекла је од председника Републике Србије, а ресорно министарство је апсолутно подржало. Имали смо низ састанака радне групе на ту тему и, припремили предлог измена и допуна Закона о уџбеницима. Такозвани идентитетски уџбеници, значајни су за свако друштво, државу, нацију па и нашу. Не видим разлог да тако нешто не постоји и у Србији. Идеја је била да јавни издавач буде тај који ће те уџбенике издавати, у складу са програмима који већ постоје, уз нека унапређења која предстоје уколико се процени да је то потребно. Остало је да о томе наставимо консултације с кабинетима председника републике и председнице владе. Имамо у виду да је овде тржиште одавно либерализовано и да се конкуренција мора штитити. Све су то елементи мозаика који који утичу на процену и доношење одлуке када би ова идеја могла да се реализује. Почетак је августа. Није реално да то почне од ове школске године. Можда од следеће и то не у пуном обухвату, већ поступно, на пример за по два разреда, пети основне и први средње да би се сви обухватили протоком времена. Не постоје неки нови аутори или рецензенти, бриљантни су се већ издвојили квалитетом. Многи од њих су некада писали за Завод за уџбенике.

Мислите кад другу опцију нису имали?

Наравно. Ово би била крупна промена у смислу да би државни издавач и по слову закона био задужен да ангажује најбоље ауторе и рецензенте. Све аспекте смо отворили у радној групи. Не желимо да без претходних консултација са председником и премијерком улазимо у те детаље и да то објављујемо у јавности док та идеја не добије свој законски оквир. А кад се то може очекивати? Ако дођемо до конкретног договора и процене које су могућности да освежимо Завод за уџбенике, који на тржишту уџбеника у овом тренутку заиста има фрагмантаран статус, након консултација са председником који је и покренуо идеју о новим националним уџбеницима, све ће бити много јасније и моћи ћемо да говоримо о детаљима и роковима. 

Генерално мала матура и упис су добро прошли. Пад система приликом објављивања резултата и грешке преводилаца најупадљивије су потешкоће. Шта је гаранција да се неће поновити?

Општа слика је позитивна, то су изузеци. Према оценама свих учесника завршни испит је протекао без већих проблема, злоупотреба и цурења информација. Организација и спровођење мале матуре су комплексни процеси. Укључују огроман број учесника. Тешко могу проћи без иједног јединог пропуста. Нисмо снизили критеријуме, али смо испит прилагодили околностима, давањем већег простора задацима с понуђеним одговорима. Када децу питате, задовољна су, немају замерки. Прве анализе показале су да је успех осмака за четири до пет поена бољи него у претходној генерацији, што потврђује да су задаци били примерени стеченом знању за осам година школовања, а не само у последњих једну и по школску годину у доба пандемије. Због пет сати нефункционисања онлајн система продужен је рок за резултате и подношење жалби, али ничије прави није угрожено. За грешке у преводу тестова ученицима су бодови признати као да су тачно решили те задатке. Утврђено је ко је одговоран за те пропусте, неће се поновити, а најважније је да никога нису оштетили.

Први пут већина корака на прелазу из основне у средњу школу била је онлајн на новом порталу „Моја средња школа”, уместо једног сада је било 11 скенинг центара, штампарија завода добила је још једну машину… Колико то кошта?

Око 73 милиона динара, за 2020. и 2021. годину. То јесте велико издвајање, али су ефекти немерљиво већи. Процес је захваљујући томе транспарентнији, бржи, готово без грешака које се могу приписати „људском фактору”. Све је урађено у сарадњи с Кабинетом премијерке и Владином канцеларијом за информационе технологије која је обезбедила потребну опрему.

Да ли се мења концепт завршног испита, по питању односа бодова из претходног школовања и са мале матуре или евентуалног укидања комбинованог испита, јер то би требало да зна будућа генерација осмака на почетку завршног разреда?

И у Стратегији развоја образовања дефинисали смо да ће се о томе разговарати. Али, акционим планом је предвиђено да одлуке буду донете у наредне три године. Ситуација с корона вирусом, још у јануару, подстицала нас је на размишљање да ли да евентуално посегнемо за тим да ове године укинемо комбиновани тест због отежавајућих околности, па да се наредне године кад услови буду оптимални тај тест врати. Али смо од тога одустали, јер би било некоректно, и то мора бити системско решење, не привремено. Не очекујем да ће бити драстичних промена досадашњег концепта завршног испита у предстојећој школској години.

Држава је у континуитету једини донатор бесплатних уџбеника, колико ће ђака обрадовати комплетима школских књига?     

Седамсто милиона динара предвиђено је за бесплатне уџбенике које ће у школској 2021/22. години добити више од 88.000 ученика основних школа. Право на бесплатне уџбенике остварују ученици из социјално угрожених породица, ђаци са сметњама у развоју и инвалидитетом који основно образовање стичу по индивидуалном образовном плану као и они који уче по редовном програму, али имају потребу за прилагођавањем наставних средстава (увећан фонт, Брајево писмо, електронски формат). Бесплатне уџбенике, наравно, добијају и ученици основних школа који су у породици треће и свако наредно рођено дете.

Које дигиталне уџбенике и коме поклања држава, и колико то кошта?

Заправо није реч о дигиталним уџбеницима, већ о дигиталним садржајима које ће наставници користити у осавремењивању наставе и наставних метода, путем којих могу деци да обезбеде детаљније и креативније појашњење о одређеној области или појму који изучавају. Дигитални садржаји су један од четири сегмента увођења дигитализације у школе, поред самог опремања школа, увођењем интернета и обучавања наставника. На овоме држава ради већ неколико година и драго ми је да остварујемо континуитет. Сваки дигитални садржај, којих има 767, одобрава Завод за унапређење образовања и васпитања и за то смо одвојили 789 милиона за све основне и средње школе у Србији.

Најзад, после толико година најаве уводи се јединствени информациони број ученика − ЈОБ. Шта то значи за ђаке, а шта за систем?

Министарство уводи јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), у коме ће бити сви подаци о образовним институцијама у Србији. То, између осталог, подразумева да до почетка нове школске године сваки ученик у Србији добије свој јединствени образовни број (ЈОБ). Једном додељен ЈОБ пратиће дете, ученика и студента кроз целокупно школовање, од предшколског до универзитетског. Користиће се да би се у ЈИСП бележили законом предвиђени подаци − остварени успех, ниво образовања, шифре квалификација, језик на којем су завршени претходни нивои школовања, изборни програми, рад по индивидуалном образовном плану, оцене, положени испити, похвале и награде, изостанци, владање, издате јавне исправе… ЈОБ и подаци о ученицима се користе искључиво за праћење система и нико, осим родитеља и школе, неће имати увид у било који појединачни податак ученика. Систему ЈОБ помаже у изради званиче статистике. Рецимо, о успеху ученика по нивоима образовања, разредима, структури ученика по полу, колико ученика учи који страни језик, колико ђака наставља образовање после основне и средње школе, или каква је запошљивост након средњошколског образовања.


Извор: Политика