Најновије

Интервју Ивице Дачића за “Политику”: Међустраначки дијалог већ доноси резултате Вести

Разговор недеље:

Ивица Дачић

Председник Народне скупштине Републике Србије

Међустраначки дијалог требало би да буде завршен до 1. октобра, то је неки крајњи рок, будући да је од почетка важила оријентација да сви разговори буду завршени шест месеци пре одржавања избора, каже председник Народне скупштине Србије, Ивица Дачић. Истиче да би, оквирно, наредне недеље требало да буде одржан још један састанак са странкама које не желе посредовање странаца, уз учешће председника државе Александра Вучића, и додаје: „Овај дијалог се добро одвија, али имамо и онај са странкама које желе посредовање европарламентараца, а ми, осим навода у медијима, још не знамо шта они предлажу – предлоге су доставили само европарламентарцима, који нису одговорили на мој позив да их доставе нама.”


Најављено је да ће крајем овог месеца бити формулисан неки споразум са странкама које не желе посредовање странаца, има ли „обриса” тога што ће писати у њему?


На последњем састанку, ком је присуствовао и председник Вучић, сумирали смо све што је до тада било, а договор је да наставимо са радом 25. или 26. августа, а да, на пример, 30. августа поново дође председник Вучић и да на том састанку видимо шта је од захтева за власт прихватљиво и да ли је опозиција тиме задовољна, или има неке нове предлоге.

Ови разговори су изузетно корисни и конструктивни зато што нису резултирали само неким помацима, на пример на РТС-у и РТВ-у, где има више присуства опозиције, него и стварањем боље атмосфере у друштву. То је важно јер се показало да, без обзира на међустраначке разлике, странке које имају политичку одговорност изузетно добро реагују на питања од државног и националног интереса, да желе да у томе учествују. Искористили смо вољу коју је показао Вучић да се разговара о Косову и Метохији и Републици Српској и договорили да консултације о таквим питањима буду редовне. То је веома важно и за атмосферу у друштву, али и за државне и националне интересе…


Због одлуке да прихвате позив председника Вучића и да присуствују ис руководством Републике Српске, пре свега, поводом одлуке бившег високог представника за БиХ Валентина Инцка да наметне Закон о забрани негирања геноцида у Сребреници, те опозиционаре су жестоко напале опозиционе колеге са „другог колосека” међустраначког дијалога…

Па, јесу. Мислим да је највећи проблем наше политичке сцене што неки који себе називају политичарима, а то због своје неодговорности никако нису, уопште немају свест да постоје нека државна и национална питања, која су изнад сваког од нас, без обзира на то да ли смо део власти или смо опозиција. Вучић воли да каже како сам ја ретко био у опозицији, али био сам у време ДОС-а од 2000. до 2004. и кад су ДС и ДСС били на власти од 2007. до 2008. године и тада сам био позван на консултације о КиМ и увек сам ишао. Да чујем друге ида изнесем наш став. Могао сам одбијем и да их нападнем, али свака странка која жели да има озбиљну улогу у друштву мора да покаже одговорност према важним националним и државним питањима.

Докле се стигло на „другом колосеку” међустраначког дијалога?


Ту су ове групације странака око Драгана Ђиласа, Вука Јеремића и Бориса Тадића са којима се разговара уз учешће европарламентараца, где смо, практично, на почетку. Следећи састанак је договорен за 17. или 18. септембар, уз обавезу да европарламентарци до 1. септембра доставе неки текст. Ових дана ћу да позовем да видим како стојимо с тим роковима, да не испадне како скупштина нешто није урадила. Теме разговора су исте на оба колосека, а разлика је само у томе што су неки предлози реални и прихватљиви, а неки нигде у свету не би били прихваћени.


Шта је прихватљиво, а шта није?


Па, знате шта, ми од ове групације са другог колосека никакав званичан предлог нисмо добили, осим од Бориса Тадића. Што се тиче групација око Ђиласа и Јеремића, они су, кажу, своје предлоге доставили европским парламентарцима. Тражио сам од европарламентараца да ми то пошаљу – нису послали. Тако да могу да коментаришем само оно што су сви видели или прочитали у медијима од министарства за изборе, летећих уређивачких тимова на јавним сервисима, о додели националних фреквенција, до повереника за јавна предузећа… То нису и не могу бити теме, као ни питање да ли ће уз редовне председничке и београдске изборе бити одржани и ванредни парламентарни. Откад знам за себе, увек се гледало да сви избори буду одржани у исто време, о истом трошку. То су и ови којима то сад не одговара радили. Али, може се постићи договор о томе како ће се прикупљати потписи, ко ће их оверавати, бирачких спискова, медијског представљања, бирачког дана… То су реалне ствари где постоји велика спремност у власти, и код председника Вучића, да се разговара и дође до договора. Али, овде је проблем што неко изборне услове третира као свој алиби за недостатак подршке – да може да каже како неће да учествује, јер су лоши изборни услови, а иначе би победио. У сваком случају, ја ћу замолити нашу амбасадорку при Европској унији да се консултује с Владимиром Билчиком и Тањом Фајон какав им је план, пошто се 1. септембар ближи, да видимо шта то ЕП предлаже у смислу побољшања изборних услова. Сигуран сам да ови који од европарламентараца очекују да све њихове нереалне захтеве беспоговорно испоруче нама неће бити задовољни, јер европарламентарцима то не пада на памет.

Говорите о важности дијалога и његовог утицаја на важна државна и национална питања, очекујете ли да и ова криза из Авганистана буде повод за додатне притиске на Србију, будући да је Приштина одмах прихватила позив САД да прихвати авганистанске избеглице?


Па, Авганистанци су и до сада долазили, највећи број миграната у време претходног режима у Кабулу био је из Авганистана…


Хоће ли, можда, САД у знак захвалности Приштини, која прихвата Авганистанце, иако сваки дан неки Србин тамо буде претучен, да не помињемо Драгицу Гашић, чије исељење траже петицијом, појачати притисак на Србију да призна такозвану државу Косово, овде већ део политичара и медија истиче како „Србија гура прст у очи САД”, јер се није понела као Приштина?

Ми смо имали добар однос према свим мигрантима и због тога смо добијали похвале, једино што никада нисмо дозвољавали да ми будемо паркинг за мигранте, да уђу у земљу, а да не могу да изађу. Ми дугорочно остајемо при том ставу, а Србија нема ништа против да помогне онима којима је угрожен живот. Као што сам рекао, и до сада је велики број миграната био из Авганистана. Да будем искрен, за мене прича о Авганистану има поруку и поуку – нигде не може да опстане власт која се намеће бомбама и страним бајонетима. Власт мора да буде израз воље народа. Ми не желимо да се мешамо у унутрашња питања других земаља. Наравно да се не слажемо с многим ставовима талибана, али видимо да већина европских земаља сад каже да с њима мора да се разговара. То је поука и за наше људе, јер код нас одавно постоји уобичајено понашање да своје европејство показујете антисрпским ставовима, што је потпуно погрешно.

Нама се стално спочитава да овде нема слободе медија, инсистира се на праву да се чују различита мишљења, како гледате на одлуку „Твитера” да, такорећи, све најгледаније и најчитаније медије означи као „медије који сарађују с нашом владом”…

Било би најпоштеније од „Твитера” да каже за чију владу раде ови други, а за нечију раде. Не знам шта су тиме желели да постигну, али сам уверен да то нису они смислили. Не верујем да челници „Твитера” прате наше медије, то су ми сервирали политички противници ове власти, који се у свој земљи понашају као „страни дописници”. Највећи део критика Србије формира се на основу онога што политички фактори у Србији, укључујући и оне који имају своје медије, достављају информације које њима одговарају, а онда се то нама врати као критика из света. Но, то је стварно врхунац хипокризије и лицемерства, јер је изгледа нормално да у Белој кући и у Стејт департменту, али и у другим земљама, власт има брифинге за новинаре, али није нормално да наши медији преносе ставове владе, која креира законе, и скупштине, која их усваја, који важе за све грађане и који утичу на њихов живот. То је прави показатељ дуплих аршина, тиме се у ствари жели допуњавање политичких притисака на Србију, поред свих других. И то сви виде, толико је нескривено, баш као и резолуције о Сребреници и Инцков закон и сличне ствари.

Скоро ће годину дана откако сте изабрани за председника скупштине, коју од самог почетка, део опозиције назива нелегитимном, мислите ли да је овај сазив прави одраз Србије?

Наше странке на власти су задовољне великим бројем посланика, али, с друге стране, сви бисмо желели да сви учествују на изборима и да народ о сваком каже шта мисли. Они који оспоравају легитимитет скупштине немају проблем са изборним условима, него са недостатком политичких програма и кадрова и зато нису учествовали на изборима, јер су знали какав би резултат постигли. Имали смо сад током дијалога питање зашто је цензус смањен са пет на три одсто, а кад је Вучић питао хоће ли да се врати цензус на пет одсто, нико није рекао да хоће. Тако да ме уопште не тангира то што неко прича о парламенту као нелегитимном. То је нетачно, грађани су гласали за овај парламент, посланици нису криви што је неко бојкотовао изборе, а неко није прешао цензус. Ми смо се трудили да радимо добро и мислим да смо радили веома квалитетно. Очекујем следеће године и парламентарне изборе…


Како ћете на те изборе?

Вучић и ја још нисмо разговарали о модалитетима наше сарадње, али сигурно је да ћемо имати заједнички наступ, да ли ће то бити заједнички наступ на свим нивоима или ћемо имати друге модалитете, о томе ћемо још да разговарамо. Сигурно је да ћемо једни другима помагати, односно да ћемо се заједно борити против оних за које мислимо да раде на штету Србије. Ускоро ћемо имати састанак страначких руководстава, реално је очекивати да ћемо имати једног председничког кандидата. Размислићемо шта је боље за наше странке, да ли да идемо на једној изборној листи, или на одвојеним за парламентарне и београдске изборе. О томе ћемо одлучити у наредних месец дана.


Промена Устава и Венецијанска комисија


Почео је поступак за промену Устава у делу који се односи на правосуђе, а у различитим скупштинским расправама доста посланика је аргументовано, критиковало предлоге владе којеје подржала Венецијанска комисија, хоћемо ли добити, како кажу, судократију и правду која ће нам бити још даља?


Имам разумевања за расправу о подели власти, али Србија је у процесу приступања Европској унији, има услова који се постављају за неке ствари које не постоје у земљама чланицама ЕУ. Србија није у прилици да превише лицитира око тога. ЕУ већ десет година инсистира на промени Устава у делу који се тиче избора судија и тужилаца. Позвали смо председника и чланове Венецијанске комисије да дођу овде и они ће стићи крајем септембра, потом ћу ја отићи њима у посету, како бисмо, пре доношења коначне одлуке, с њима усагласили став око коначног текста амандмана…


Неће људи из Венецијанске комисије да живе у Србији, него ми, који треба да се обратимо судовима који ће бити по њеној вољи, а како ће нама бити…


Ми ћемо разговарати с Венецијанском комисијом, то ће бити основа за доношење одлуке о прихватању уставних амандмана на седници скупштине и за одржавање референдума. То је реалност свих земаља у процесу приступања ЕУ. Ми можемо да кажемо да нећемо у ЕУ, али то је тешка одлука, зато и разговарамо с Венецијанском комисијом, да пронађемо најбоља решења и начин како да сви буду задовољни.

Извор: Политика

Фото: Архива