Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Споразуму између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара.

Уважени потпредседниче, поштована министарка са сарадницима, не умањујући важност и значај споразума о којима данас говоримо, ја ћу у свом излагању акценат ставити на један веома значајан споразум, а то је Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара. 

Русију и Србију, наиме, везује традиционално пријатељство и културна и историјска блискост. Данас су односи између наше две земље добри и развијени на политичком, економском, културном и другим пољима. Њиховом квалитету доприноси и значајна историја и вера наша два народа. Можемо слободно рећи да су Русија и Србија постали пријатељи још у време Светог Саве, кога је један руски монарх одвео на Свету Гору, где се и замонашио у руском манастиру. 

Српски монаси су дуги низ година чували руски светогорски манастир Свети Пантелејмон. Од тада датира сарадња наша два братска народа и наших православних цркава. 

Мало ко помиње да је руски цар Иван IV по родбинској линији, такође, поштовао осниваче српске државе и цркве, а у знак тог поштовања је Светом Сави посветио велики део четвртог тома летописа „Историја света“.

Гроф Сава Владиславић био је саветник цара Петра Великог, дипломата на руском двору, почетком 18. века, захваљујући коме је утврђена и граница између Русије и Кине. 

Дакле, наши народи су од давнина били једни уз друге. Тако је све до данас, када са Руском Федерацијом негујемо пријатељске односе и сарадњу коју смо учврстили потписивањем Декларације о стратешком партнерству из 2013. године.

Председник Руске Федерације Владимир Путин је 2019. године посетио Србију поводом обележавања 800 година аутокефалности СПЦ и званично отварање Храма Светог Саве на Врачару у чијем осликавању је заједно са тимом наших и руских уметника учествовао и руски академик Николај Мухин. 

Тада је потписано више од 20 споразума, меморандума, уговора и протокола о будућој сарадњи. Између осталог, потписана је и заједничка изјава између Владе Русије и Владе Републике Србије о оснивању и условима делатности и културно-информативних центара. Тај чин је управо претходница овог споразума, односно Предлога закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара којим се утврђује правни оквир за јачање међудржавне сарадње у области, пре свега, културе, образовања, али и у области информационих технологија. 

У складу са принципом реципроцитета, руска страна оснива Руски центар науке и културе у Београду, а српска страна оснива Културни центар Србије у Москви. Руски центар у српској престоници ће бити прави следбеник Културног центра СССР, односно Русије, а српски центар ће у Руској Федерацији бити отворен први пут. 

Поносни смо што је Руски дом у Београду најстарији, између осталог, руски културни центар у иностранству, што смо били прва држава у којој је оваква установа отворена, са јединственом историјом и богатим искуством рада, а он више од 80 година представља центар духовног живота руске заједнице у Србије. 

Грађани Србије такође показују велико интересовање за културу, историју, руски  језик и активно се укључују у културно-просветитељску делатност руског дома. Основни задаци културних центара, у складу са овим споразумом, биће реализација програма и билатералне, хуманитарне, културне, научно-техничке сарадње, подршка дијаспоре, помоћ у изучавању језика, развој међурегионалне сарадње. 

Хтео бих да похвалим и изузетно добру парламентарну сарадњу Србије и Русије која је резултат управо  традиционално добрих односа наше две државе, али и обостраног интереса за економски и културни развој у склопу стратешког партнерства две земље. 

Народна Скупштина Републике Србије има потписане споразуме о сарадњи са оба дома Федералне скупштине Руске Федерације. Успостављање Међупарламентарне комисије Народне скупштине Републике Србије и Државне думе Руске Федерације сматрамо посебно важним подстицајем у укупној и посебној међупарламентарној сарадњи. 

Још један драгоцен вид наше сарадње је сарадња посланичких група пријатељстава. Посланичка група пријатељства са Русијом у Народној скупштини Републике Србије убедљиво је најбројнија група пријатељства. Сматрам да тај потенцијал треба искористити на начин да се развија сарадња у областима као што су и  наука и култура. 

Посланичке групе пријатељства у оба парламента требало би активно да учествују у обележавању важних датума и одржавању различитих културних, научних, али и образовних манифестација. 

Руска Федерација је један од водећих економских партнера Србије. Веома добри политички односи омогућили су стабилну основу за унапређење свеукупне сарадње и тиме допринели да Руска Федерација буде међу најзначајнијим привредним партнерима Републике Србије и као извозна дестинација за српску робу, али и као страни инвеститор. 

У периоду од јануара, рецимо, до новембра 2020. године укупна трговинска размена Републике Србије и Руске Федерације је износила 2,240 милијарди долара или 1,993 милијарди евра, а у 2019. години укупна спољна трговинска размена износила је 3,561 милијарду долара. 

Још један аспект наше сарадње јесте заједничко неговање културе сећања на жртве и доприносе наших народа слободи и европском и светском миру у Другом светском рату. 

На последњем заседању Комисије за сарадњу Народне скупштине Републике Србије и Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације поводом седамдесетопетогодишњице обележавања Другог светског рата и победе над фашизмом, на иницијативу управо председника Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације Вјачеслава Володина, прихваћена је иницијатива за стварање једног института за очување историјског сећања. 

Ми сматрамо да је овај предлог од огромног значаја за Србију и за српски народ, јер сви смо ми сведоци покушаја ревизије историје и покушаја да се минимизирају жртве. Задатак свих нас је да сачувамо наше заједничко наслеђе, јер важно је да се наука укључи са циљем да се сачува истина о стварању темеља слободне Европе. 

Сведоци смо тога да пролазе године, одлазе учесници Другог светског рата, брише се и сећање, нестају послератне традиције, скрнаве се гробнице ослободилаца од фашизма, уништавају се споменици, појављују се неонацистички покрети, одаје почаст нацистима и повампирује оно против чега су се борили милиони људи, фашизам. Управо због тога, очување антифашистичких традиција, супротстављање изобличавање историје рата и његових резултата представља један за нас најзначајнијих задатака. 

Очување антифашистичке традиције и борба против херојизације фашизма, треба да се спроведе на свим нивоима глобалном, државном, друштвеном, али и лично, наравно. Одржавање историјских предавања, округлих столова, семинара, манифестација, уз учешће ветерана, писање књига и чланака о Другом светском рату, све то треба да овековечи сећање на оне који су дали животе за садашњост и будућност. 

Србија је и сама изложена претњама историјског ревизионизма, прекрајања историје и претварање џелата у жртве, па тако Срби који су ослобађали простор бивше Југославије, претрпевши огромне жртве страдањем, одједном постају агресори и фашисти, док су они који су стварали нацистичке државе на овим просторима изненада постали некакве ослободиоци. Србија, која је увек била на правој страни, неће дозволити прекрајање историје, нити заборавити ко је чинио зверске злочине, а ко ослободио Европу. 

Српски и руски народи су заједно срушили монструозну идеологију која је претила опстанку цивилизације. Ми смо и данас, негујући вредности и традиције, заједно у напорима да се очува историјско сећање које ће помоћи да заједно јачамо, пре свега, мир и просперитет заједничког европског простора. 

Залагање за историјску истину је заправо залагање за мир. Веома смо захвални на принципијелној подршци Русије, територијалном интегритету и суверенитету Републике Србије. Руска Федерација има принципијелан став када је реч о једнострано проглашеној независности Косова и Метохије и на тај начин поштује универзалне принципе међународног права. 

Захвални смо што Русија ниједног тренутка није рекла да је против европског пута Србије, већ да подржава Србију на европском путу и када је реч о Косову и Метохији, подржава свако компромисно и правично решење до којег се дође кроз дијалог, кроз разговор, поштујући Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

Такође, захвални смо Руској Федерацији на томе што је на билатералном плану онемогућила да самопрокламована држава Косово постане део међународних организација. На тај начин, Руска Федерација по ко зна који пут показује да је и градитељ, али и творац и градитељ и чувар, на најбољи начин брани један праведнији међународни правни поредак управо заснован на међународном праву, заснован управо на циљевима дефинисаним у повељи УН. 

У том смислу, посланичка група СПС са задовољством ће подржати ратификацију Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара, јер ова сарадња обострано, пре свега, утиче и подстиче и снажи наше националне, културне и антифашистички идентитет. Захваљујем.