Најновије

Знање је највећи капитал који поседује једно друштво Посланичка група

Проф. др ЖАРКО ОБРАДОВИЋ говорио је као овлашћени представник ПГ Социјалистичка партија Србије о сету закона и споразума са више држава, са посебним освртом на споразум који се односи на студентско становање.

Изузетно је важна посвећеност Владе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се унапреди квалитет стандарда студената. Наравно, није овде реч само о становању, држава брине о адекватним условима за одмор, учење, генерално квалитету животних услова, као и здравственој заштити.

                Поштовани потпредседниче Народне скупштине Републике Србије, уважена министарко са сарадницима, колегинице и колеге народни посланици, поштовани грађани, дозволите ми да у име посланичке групе Социјалистичка партије Србије кажем неколико речи о сету закона о којима Народна скупштина Републике Србије данас расправља.

                Наиме, реч је о међународним уговорима, шест њих, који су различитог садржаја. Четири међународна уговора имају билатералан карактер, реч је унапређењу односа у области сарадње са Мароком и Немачком. Заједно са Руском Федерацијом потписујемо Предлог закона којим се оснива и регулише делатност културно-информативних центара и са Украјином о визном режиму.

                Један споразум има, да кажем, и локални и глобални значај. Еколошког карактера, у вези са смањењем производње и потрошње супстанци које оштећују озонски омотач. Овај споразум важан је за нас овде у Србији. Овај закон има велики значај на глобалном нивоу, с обзиром да је реч о једној глобалној појави и опасности за будућност човечанства.

                На крају имамо, да тако кажем, један споразум формално финансијског карактера, а нодноси се на финансирање средстава пројеката за студентско становање, али које је изузетно важно за образовни систем Републике Србије, посебно за сектор високог образовања.

                Желим да кажем да ће Социјалистичка партија Србије гласати за све ове законе, јер, као што сам поменуо, у односу на њихов садржај, или се унапређују билатерални односи са одређеним земљама, или се решавају локални и глобални проблеми или се унапређује систем високог образовања, а сматрамо да је све то јако важно.

                Када је реч о образовању, желим да упутим честитке Министарству просвете, науке и технолошког развоја на доброј организацији и добром почетку нове школске године. Не треба заборавити да још увек живимо у доба пандемије, која траје већ ево више од годину и по дана и да систем образовања мора да се прилагоди здравственим условима, ситуацији која постоји и мислим да је Министарство просвете, заједно са Кризним штабом Републике Србије нашло најбољи могући модел да образовање функционише, да се настава одвија, да ученици стичу знање, а опет да се води рачуна о здрављу као најважнијем сегменту сваког ученика, наставника и целог друштва генерално.

                Желео бих такође да похвалим Министарство што је ове године тражило од свих школа у Републици Србији  да први школски час почне интонирањем химне „Боже правде“. Не треба заборавити, треба подсетити све грађане Републике Србије да у Уставу Републике Србије експлицитно стоји да су обележја државе грб, застава и химна. Да је химна Републике Србије свечана песма „Боже правде“ и сасвим је логично да први школски час на почетку сваке школске године почне интонирањем ове химне.

                То је химна свих грађана Републике Србије, то је химна свих држављана Републике Србије, без обзира на посебности које наша Република има и део је идентитета сваког од нас и то није само искуство Републике Србије, много држава у свету и почетак школске године и друге манифестације, почиње тиме што се интонира химна, јер је то део обележја сваке државе у оквиру образовања, и мислим да би ово могло да постане пракса и наредних година.

                Део система образовања и део закона који су данас пред нама јесте и Предлог закона о потврђивању Оквирног споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије за пројектни зајам који се односи на студентско становање.

                Иза овог широког наслова стоји просто објашњење, реч је о пројекту којим се унапређује стандард студената у Републици Србији, повећава могућност да већи број студената живи у студентским домовима, повећава могућност да већи број студената почне високошколско образовање и самим тим и стекне диплому неког од факултета, односно Универзитета у Србији, високих школа струковних студија.

                Конкретно, овај закон се односи на изградњу, завршетак једног студентског дома и изградњу потпуно новог дома. Реч је о зајму чија вредност износи 32 милиона евра и овим законом је предвиђен завршетак изградње студентског дома у Нишу, чија је величина за 400 недостајућих места, чија је површина 12.500 m2 као и за изградњу студентског дома у Београду, потпуно новог дома у оквиру Студентског града, на простору Студентског града, чија ће површина бити око 24.000 m2 . Завршетком овог пројекта је предвиђено повећање смештајних капацитета Студентског града за још 1.000 нових места.

                Треба на почетку приче о овом закону рећи да средства банке Савета Европе нису једина средства која су потребна да би се овај пројекат реализовао. Наиме, укупни трошкови овог пројекта износе 48,4 милиона евра и они укључују ових 32 милиона. Не треба заборавити да се пројекат реализује заједно са локалним самоуправама, да се из средстава зајма банке финансирају радови, опрема, део услуга, док Република Србија финансира грађевинске дозволе, административне таксе, комуналну инфраструктуру тј. водовод, канализацију, електро инсталације, затим земљиште, укључујући и друге неновчане доприносе.

                Важно је ово напоменути да би се разумела суштина овог пројекта. Када је реч о Нишу, стицајем неких животних околности изградња тог дома је започета 2009. године. Ја сам у то време као министар просвете отворио радове на изградњи тог дома. Жао ми је што изградња овог дома до сада није завршеба, али је за државу, за студенте боље икад него никад и драго ми је што су сада коначно обезбеђена и пуна средства да се тај пројекат доведе крају. За Ниш је то изузетно важно и за цео онај простор који се везује за Ниш када је реч о високом образовању. Такође је важно и за Београд.

                Поменућу још једном, изградња потпуно новог студентског дома на простору Студентског града, 1.000 места обезбедиће могућност да исто толико студената да кажем, лакше заврши студије које упише.

                Треба знати да је Студентски град један од најпознатијих академских насеља на простору Балкана. Садашњи капацитет је око 4.500 места. У неком прошлом времену, осамдесетих година прошлог века је било 7.000 места у Студентском граду. Говорили се да има око 3.000 тадашњих илегалаца и да Студентски град представља највеће академско насеље на Балкану. Касније реконструкцијама број места је смањен, али су унапређени услови студирања. Тако да је сада број места у Студентском граду 4.500. Изградњом новог дома решиће се тај проблем недостајућих места.

                Зашто помињем недостајућа места? На годишњим конкурсима Министарства просвете, науке и технолошког развоја за расподелу места за смештај у студентским домовима за последње четири године у просеку 15% студената који студирају на државним универзитетима републике, а чији се образовање финансира из буџета Републике Србије, који су се били пријавили на конкурс за смештај у домове у Београду и Нишу, није добило смештај због недовољних смештајних капацитета у овим универзитетским центрима. Број студената који не може добити смештај је реално већи.

                Да би грађани Републике Србије схватили размере онога о чему причам поменућу неке податке који најбоље то илуструју. Наиме, у Републици Србије студира око 250.000 студената. Од наведеног броја студената према подацима Републичког завода за статистику, и од наведеног броја студената на државним универзитетима студирало је 72,59%, а за скоро 50% тих студената образовање се финансира из буџета Републике Србије.

                У студентским домовима живи нешто изнад 19% студената који студирају на државним универзитетима Републике. Треба знати да је овим студентима школарина финансира из буџета, а становање у студентском дому и исхрана у студентском ресторану је суфинансирана из буџета Републике Србије.

                За студенте и за родитеље ово је веома, веома важан сегмент живота, јер је чињеница да се и студенти и родитељи у многим ситуацијама опредељују или решавају то питање студирања уколико су у ситуацији да плате трошкове становања. Знате, овај број студената који се уписује на државне факултете, нису сви на буџету, али сам поменуо да је скоро 50% на буџету. За многе од њих је јако важно добити могућност да живе у неком од студенских домова Републике Србије, јер се то поставља као услов школовања.

                Наравно, то није проблем само за сваког студента појединачно, било да је реч о студенткињи или студенту, без обзира на пол, него је то питање које је важно и за њихове родитеље. Јако је важно да ове цене буду мале.

                Поменућу само један податак који најбоље говори, колико држава брине о студентима. Наиме, у овом тренутку капацитет смештајних свих студентских домова у Републици Србији, а има 39 студентских домова организованих у осам студентских центара. Постоји 29 студентских ресторана. Да би се разумело о којој је субвенцији државе реч и на који начин Република Србија помаже студенте, поменућу јавне податке цена услуга студентских центара.

                Наиме, доручак у студентском дому кошта 40 динара, ручак 72, вечера 59 динара, а цена смештаја, у зависности од категорије дома и капацитета собе креће се од 1.370 до 2.320 динара. Наравно, то је део новца који плаћа студент. Оно што плаћа држава је далеко више. То говори колико је држава уствари опредељена да помогне да што више свршених средњошколаца добије могућност да студира.

                Наиме, право на смештај у установи за смештај студената имају студенти високошколских установа чији је оснивач Република Србија, то треба рећи, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и то не само они који су уписани први пут на студије првог, другог, трећег степена и чије се школовање финансира из буџета Републике Србије. Логично да су држављани и они чије пребивалиште није у седишту високошколске установе. Ово је важно поменути зато што се то односи на студенте који долазе из различитих крајева Републике Србије.

                Да би се схватило о ком простору је реч, с обзиром на то да су ти подаци у вези са бројем места познати, поменућу само да студентски центри постоје у Нишу,  Ужицу, Чачку, Бору, Крагујевцу, Студентски центар у Новом Саду, а домови и у Сомбору и Зрењанину, студентски центар у Суботици, студентски центар Приштина са седиштем у Косовској Митровици, да је реч о јако великом броју објеката са одређеним бројем места.

                Наравно, ми говоримо о овом зајму, али је чињеница и о овом закону којим се решава делимично проблем недостајућих места у студентским домовима у Београду и Нишу, али је чињеница и Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Владе Републике Србије ће сигурно водити рачуна да се и у другим универзитетским центрима унапреди студентски стандард, да се повећа број места којим би они имали могућност студирања.

                Зашто помињем студирање? Не треба заборавити, мислим да је то јако важно истаћи, да се на овај начин помаже свим оним студентима који су чланови породице са ниским новчаним примањима, да добију могућност да упишу и наставе школовање. Помаже се, да кажем, и њихова социјална интеграција у друштву, помаже се квалитет њиховог образовања. За оне народне посланике и друге грађане Републике Србије који су некада током свог живота имали прилику да током студирања проведу део живота у студентском дому, они могу разумети колико је важно да држава брине о студентима и колико је важно да држава унапређује студентски стандард.

                Стицајем околности, ја сам значајан део свог живота провео у Студентском граду и као редован студент наравно и као постдипломац и морам вам рећи да су то најлепше године студентског живота и са великим задовољством се сећам свих ових година зато што је Студентски град  у то време је давао студентима, не само прилику да сретну колеге не само из Србије, него и са простора Балкана, али и из других делова света. Давао је могућност више различитих активности и више различитих услуга које обезбеђује студентски центар и наравно могућност становања, могућност исхране, али такође могућност учења. Постоје библиотеке у студентским домовима, постоји Централна библиотека, постоји Дом културе Студентски град. Тада је то била прилика, као што је и данас да сви познати интелектуалци из друштвеног, економског, политичког живота Србије буду гости, да разговарају са студентима. То је прилика да студенти стекну сазнање о различитим научним дисциплинама, да се упознају са садржајем рада појединих позоришних кућа зато што су и оне гостовале, да се упознају са филмском уметношћу зато што су организоване појекције филмова различитих земаља света. Једном речју да добију комплетно образовање, не само оно што они уче да би завршили одређени факултет, него да стекну образовање које ће им помоћи касније у животу.

                Циљ Србије је и ова Влада то одлично ради, да створимо богату земљу, а земља не може бити богата уколико нема образовано становништво. Не мислим само на високо образовање, мислим на све нивое образовања зато што искуства и статистике из других земаља света показује да је знање највећи капацитет којим једна земља располаже. Више пута сам говорио, па ћу и сада поновити, готово све у свету је познато и предвидиво, могу се одредити капацитети, али оно што је непознато, то је људско знање и његове границе. У овом глобалном свету који постоји свака земља ће имати своју будућност једино уколико успе да унапреди своје знање и то знање иновира у економију и другим областима живота, обезбеди нова радна места. Једноставно, знање имплементира у будућност. То је могуће само, наравно, уколико имамо образоване људе.

                Квалитет нашег образовног система је што постоји једна социјална проходност захваљујући баш пројектима као што је овај. Грађани Републике Србије, без обзира на своје имовно стање могу да упишу факултет и да заврше основне, мастер и докторске студије и да успеју у животу. Кажем, знање је највећи капитал који поседује једно друштво, а важно је за квалитет живота сваког појединца.

                Мислим да је ово сјајна ствар што Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ради, односно толика посвећеност Владе да се унапреди квалитет стандарда студената. Наравно, није овде реч само о становању, није овде реч само о условима учења, треба знати да држава плаћа такође и здравствене потребе студената, предвиђени су објекти за одмор. Једном речју, тај систем студентског стандарда којим се обезбеђује квалитет живота студената у Србији је јако развијен, јако квалитетан и то је добро за нас.

                Треба рећи још нешто важно и за овај закон. Нису сва места у студентским домовима само за једну врсту студената, треба рећи да је обезбеђено 10% места за студенте са посебним потребама. То је изузетно важно са становишта равноправности свих грађана Републике Србије и могућност овим људима да студирају.

                Треба знати да је један број места у студентским домовима обезбеђен и за студенте из других земаља, било да је реч о студентима који су део појединих билатералних уговора у области високог образовања или реализација пројекта као што је „Свет у Србији“, који је започет пре 10-ак година, где студенти из земаља бившег Покрета несврстаних имају могућност да заврше школовање. То унапређује њихов квалитет знања, али унапређује и билатералне односе.

                С обзиром да је време за моје излагање истекло, желео бих још једном да кажем да ће наша посланичка група гласати за све ове законе. Ја сам највише времена посветио овом закону који се односи на студентско становање, а моје колеге из посланичке групе СПС ће говорити о другим законима у појединости. У сваком случају, у дану за гласање, посланичка група СПС ће гласати за све ове законе. Хвала.

Категорије: Посланичка група