Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Савезне Републике Немачке о ратним меморијалима, Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области заштите од катастрофа и Предлогу закона о потврђивању Одлуке 2014/2 о измени Анекса I Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса

Поштовани министре, поштовани представници министарства, дакле сет међународних споразума, рекао бих значајних за развој билатералних односа Србије са другим земљама, али и за међународне обавезе које проистичу из чланства у УН.

Први Споразум Владе Републике Србије и Владе Савезне Републике Немачке о ратним меморијалима, други Споразум Владе Републике Србије са Владом Републике Кипар о сарадњи у области катастрофа, а трећа тачка се односи на потврђивање Одлуке 2014/2 о измени Анекса I Kонвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса.

Када је у питању Споразум са Савезном Републиком Немачком о ратним меморијалима о којима је малочас говорио и колега Кркобабић, који је у име Владе Републике Србије 2018. године потписао, тадашњи министар за рад, запошљавање и борачка питања, господин Зоран Ђорђевић, посланичка група СПС сматра да је то допринос, пре свега, разумевању различитости историјских позиција наше две државе, посебно у прошлом веку који је био оптерећен ратовима.

При томе, СПС не мења свој однос према прошлости и свему што се између наших земаља дешавало у двадесетом веку, а то су Први и Други светски рат, НАТО агресија 1999. године. Уосталом, тај однос није ни могуће мењати јер су историјске чињенице неупитне и непроменљиве.

Ревизија историје овде и није заправо тема. С друге стране, овај споразум је резултат сагласности две земље о поштовању погинулих са обе стране и о потреби да се гробља погинулих и меморијали подигнути цивилним и војним жртвама ратова достојно, пре свега, обележе и достојно, пре свега, одржавају.

Однос према погинулима у ратовима је цивилизацијска тековина и својеврсна обавеза која проистиче из Женевске конвенције, као што је малочас и колега рекао. Нажалост, ратова је било много, страдалих је било много, а гробља српских жртава за слободу и ослобођење из протеклих векова могли би смо, као у стиховима оне познате песме, назвати баштама шареним јер су у њима најхрабрији и најбољи Срби пали за слободу, нажалост.

Овај споразум представља правни оквир који Републици Србији пружа могућност да достојно, пре свега, обележи гробове и гробнице наших пострадалих у концентрационим логорима током Другог светског рата, а међу страдалима је било и припадника југословенске војске у отаџбини и припадника партизанског покрета, али нажалост и недужних цивила који су из Србије депортовани у ове концентрационе логоре.

Споразум предвиђа уређивање, одржавање и државну бригу о ратним меморијалима, који сведоче о ратним догађајима током ратова на територији обе земље, потписнице овог споразума.

Свака страна преко својих надлежних органа брине о меморијалима, гробовима и гробницама на својој територији. Такође, свака страна о свом трошку одржава и негује своје меморијале на територији друге државе. 

Споразум је правни основ, такође, за размену информација и ажурирање свих евиденција о погинулима, што је за Републику Србију значајна могућност да без икаквих препрека сагледа у каквом су стању гробља и масовне гробнице у којима су сахрањене жртве злогласних концентрационих логора, али и да утврди прецизне податке о својим жртвама.

Република Србија и Савезна Република Немачка су током претходних година значајно, рекао бих, превазишле историјске нетрпељивости, што потврђује велики број споразума о сарадњи у различитим областима живота, као и активна инвестициона, пре свега кредитна политика.

Управо захваљујући сазревању политичких односа и политици разумевања и толеранције, упркос различитим ставовима наше две земље о многим питањима, Србија и Немачка данас, рекао бих, успешно сарађују и на политичком, али и на економском плану.

Мислим да негде око, нешто више од 70.000 грађана Србије ради у фирмама које су отвориле управо немачке компаније у Србији, што говори у прилог оваквој констатацији.

Знате, господине министре, прошлост не сме стајати на путу напретка, али исто тако не смемо је ни препустити забораву, што свакако нећемо. Србија чува културу сећања, поносна је на своју прошлост и захвалност свима који су дали допринос за слободу и мир, али од прошлости и из прошлости се не живи, од прошлости и из прошлости се извлаче поуке, афирмише се оно што је добро, а оно што је далеко важније јесте да гледамо садашњост и да градимо темеље неке нове будућности која ће, пре свега, омогућити бољи живот за наше грађане и бољи животни стандард за наше грађане.

Прошлост не сме да нам буде једина садашњост и прошлост не сме да нам буде једина будућност. Треба градити односе и сарађивати. Данас када је политички стабилна и економски јака земља Србија може бити уважен и поштован саговорник великим и моћним државама. Таквом политиком која полази од чињенице да историју не можемо мењати, али зато можемо утицати на будућност Србија данас гради своју спољнополитичку позицију и Србија је данас знатно ојачала свој међународни углед и међународни имиџ и Србија је данас поуздан, сигуран и стабилан партнер. 

Оно о чему је малочас колега говорио тачно је и то је велика важност за Србију, Ангела Меркел ће у понедељак посетити Београд, немачка канцеларка Ангела Меркел, и ми никада не треба да заборавимо шта је она урадила за нашу земљу 2015. године када је Хрватска уводила санкције и оно што очекујемо јесте да ће трговинска размена са Немачком ове године бити већа од шест милијарди евра и да је Берлин наш највећи спољнотрговински партнер. 

Што се тиче другог споразума, он се односи на сарадњу Републике Србије и Републике Кипар у области заштите од катастрофа. Истакао бих значај вишедеценијске пријатељске сарадње са Кипром још од проглашења независности ове државе 1960. године и времена првог председника Кипра Макариоса који је био учесник Прве конференције Несврстаних у Београду још од 1961. године. Тачно, дакле, пре 60 година. Да подсетим да ће се на шездесетогодишњицу Покрета несврстаних у октобру месецу поново у Београду одржати Конференција земаља које су припадале покрету несврстаних чији је тадашња СФРЈ била лидер. 

Како је председник Србије Александар Вучић у једној координираној акцији од изузетно националног и државног интереса заједно са некадашњим министром спољних послова, а данас председником Народне скупштине Републике Србије Ивицом Дачићем у време када је био министар спољних послова, водећи кампању повлачења признања самопроглашене државе Косово обновио је многа пријатељства са овим земљама, те се надамо да ће и овај важан скуп бити нова прилика за успостављање још боље сарадње са многим несврстаним земљама и то ће свакако допринети не само још бољој и политичкој, већ и економској сарадњи на коју свакако треба ставити акценат.

Када је у питању Република Кипар, која је једна од пет држава чланица ЕУ која није, нити ће под било којим условима признати независно Косово, искористио бих ову прилику да се државном руководству и народу Кипар захвалим на доследној политици, истрајности и у одбрани пре свега међународног права и у одбијању подршке сецесионистичке намере косовских Албанаца. Да подсетим и на то да је Кипар 2015. године гласао против уласка Косова у УНЕСКО.

Вишедеценијска сарадња наше две земље валоризована је кроз више од 30 билатералних споразума у различитим областима, као и развијеном и континуираном сарадњом и политичким дијалогом на свим нивоима, од сарадње у правним стварима до сарадње у области туризма. 

Последњих година оснажена је и спољнотрговинска размена са Кипром, а Кипар се налази на деветом месту по обиму улагања у Србији. Према подацима у 2020. година, рецимо, робна размена између Србије и Кипра износила је 46,1 милион евра од чега је наш извоз био 41,7 милиона евра, што потврђује значај кипарског тржишта за нашу привреду и прилив инвестиција из Републике Кипар је у првој половини 2020. године износио 45 милиона евра, што је такође значајна цифра имајући у виду да је Кипар ипак мала земља. Наравно, мала по величини.

Не треба занемарити да се ради о развијеној туристичкој дестинацији која годишње угости чак неколико милиона туриста. 

Потписивање овог споразума представља пре свега продубљивање сарадње двеју пријатељских земаља Србије и Кипра, овог пута у области пружања узајамне помоћи у случају катастрофа и активности у области заштите и спасавања.

Споразум дакле омогућава велики број заједничких активности, посебни сектор у МУП-у. Конкретно у Србији ће овај споразум спроводи Сектор за ванредне ситуације, а споразум предвиђа иначе и хуманитарне акције као што су размена експерата, едукација, обука и различите употребе опреме неопходне за санацију катастрофа какви су пожари, поплаве и друге елементарне непогоде.

Када је реч о трећем споразуму који је на данашњем дневном реду, Предлогу о потврђивању Одлуке 2014/2 о измени Анекса 1 Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса Србија је као чланица УН потписница Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса која је закључена 1992. године у Хелсинхију са циљем да се предузимањем мера спрече или умање последице прекограничних индустријских ексцеса. 

Потписнице су дужне да кроз своје правне оквире установе мере идентификације опасних активности које могу узроковати индустријске удесе укључујући наравно и локацијске критеријуме. Идентификација локацијских ризика значајна је због превенирања индустријских пре свега ексцеса који могу бити са погубним последицама нарочито ако су последице са прекограничним ефектом.

Сада је потребно да подржимо и потврдимо одлуку о овом Анексу, Анексу ове Конвенције, а овом изменом су прецизно дефинисане опасне супстанце које шире основу опасних индустријских активности и ризика за наставак индустријских ексцеса.

Свакако да Србија треба као потписница Конвенције да потврди и ову одлуку која у значајној мери олакшава примену Конвенције, посебно аспект превенције индустријских удеса.

На самом крају, Посланичка група СПС подржаће све предложене акте са данашњег дневног реда имајући у виду пре свега њихов значај. Захваљујем.