Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистича партија Србије о Предлогу одлуке о изменама и допунама Одлуке о усвајању Кодекса понашања народних посланика и Предлог закона о изменама и допунама Закона о спречавању корупције

Захваљујући председнику Скупштине Србије Ивици Дачићу и свим посланицима, републички парламент је данас симбол демократичности, ефикасности, транспарентности и јавности у раду.  Имамо Народну скупштину која је на најбољи начин одговорила на захтеве који се постављају пред парламент као највиши орган законодавне власти, Народну скупштину која ради у најбољем интересу грађана Србије.

Захваљујем, уважена потпредседнице Народне скупштине Републике Србије, госпођо Ковач. 

Уважена министарко Поповић, господине Мартиновић, обзиром да сте и ви предлагач, поштовани представниче министарства, дакле, дозволите да пре него што пређем конкретно на дневни ред данашњег скупштинског заседања, а обзиром да расправљамо и да говоримо о једном веома важном документу и мислим да је ту господин Мартиновић веома скромно наступио у смислу да је управо захваљујући њему, председнику Народне скупштине Републике Србије и господину Орлићу који су интензивно радили на изради овог документа, ми имамо етички кодекс као једна од ретких европских парламената, а да је етички кодекс од изузетне важности и значаја, пре свега, зарад очувања достојанства Народне скупштине Републике Србије. Желим, господину Мартиновићу, да захвалим као врсном правнику и човеку који је посвећено радио на овом послу. 

Што се тиче, рекао сам да ћу на самом почетку само неколико реченица везано, обзиром да говорим о документу који је везан за рад Скупштине, а да врло често слушамо од стране представника некакве квази опозиције или представника једног дела опозиције да имамо нелегитимну Скупштину, да имамо Скупштину која је изабрана на нефер и недемократским изборима. Наравно, то им је све пало у воду након међустраначког дијалога, јер међустраначки дијалог се не би наставио да су европски парламентарци, у које су они веровали, сматрали да смо имали нефер и недемократске изборе и да имамо нелегитимну Скупштину и нелегитимно изабраног председника Народне скупштине Републике Србије. 

Дозволите да у неколико реченица кажем да управо захваљујући председнику Народне скупштине Републике Србије, захваљујући свима нама, свих 250 посланика, ми имамо данас Народну скупштину која је симбол и демократичности и ефикасности и транспарентности и јавности у раду, да имамо Народну скупштину која је на најбољи начин одговорила на захтеве који се постављају пред парламент, као највиши орган законодавне власти, Народну скупштину која ради у најбољем интересу грађана Србије. 

У протеклом временском периоду смо, а ево и данас то потврђујемо, успели да имплементирамо све оно што је било садржано у извештају Европске комисије, а тиче се конкретно рада Народне скупштине Републике Србије, да су уведене неке новине попут тога да смо, заправо да су настављени, уведене неке новине и настављени неки важни процеси, као што је на пример, започете су уставне промене. 

Покренута је иницијатива за уставне промене, што је од изузетне важности и значаја како би дошли до независног и ефикасног правосуђа, да је по први пут у Народној скупштини Републике Србије разговарано о извештају Европске комисије. То до сада није била пракса. Настављен је Међустраначки дијалог, али да уз иницијативу председника Народне скупштине у договору и уз подршку председника државе, Александра Вучића, се дијалог води на оба колосека, на два колосека како ми то кажемо, јер ово је процес из којег не можете искључити ни једну политичку странку. 

Морате је саслушати, сугестије и предлоге свих политичких странака и да је на овај начин показана једна објективност и непристрасност током међустраначког дијалога и током дијалога на овом, како ми кажемо, другом колосеку са представницима политичких странака које не желе да разговарају са европским парламентарцима. Мислим да је у свему томе уз председника Народне скупштине Републике Србије, Ивицу Дачића, важно веома и присуство Александра Вучића, као некога ко је у овом тренутку фактор политичке стабилности у Србији. 

Мислим да је важно да се на том колосеку разговори воде у једном демократском духу, да постоји један праг политичке толеранције, политичке културе, али исто тако да је важно, да је показан један висок степен политичке одговорности у смислу да је председник државе, ето по први пут се председник државе, то до сада нисмо имали, није до сада била ситуација и случај у парламенту када је реч о некима који су обављали функцију председника државе, да је и са ванпарламентарним странкама и са опозицијом разговарао о националним и државним питањима непосредно пред саму Скупштину. Дакле, по питању Косова и Метохије, питању Републике Српске и ако су то поједини опозициони, назовите, медији, ја не желим да делим медије, али дефинитивно опозициони медији, покушали да изиграју руглу и да тај део опозиције који је желео да разговара и који је показао одговоран и озбиљан однос, представе као некога ко сарађује са влашћу.

То је класично неразумевање, неразумевање политике, неразумевање важности националних и државних интереса, јер када је реч о националним и државним интересима грађани од нас очекују одговоран и озбиљан однос. Грађани о нас очекују да постигнемо што шири консензус по овом питању. 

Дакле, данашња расправа посвећена је, као што сам рекао, важним питањима, то је Кодекс понашања народних посланика који смо усвојили, као што је господин Мартиновић у уводном излагању рекао, децембра 2020. године, који сада мењамо ради додатног прецизирања и допуне неких одредби да би се садржај Кодекса, као акта прописаних норми понашања народних посланика, ускладио и са препорукама и са сугестијама ГРЕКО. 

У питању су сугестије које су садржане у извештају о Србији за четврти круг евалуације или ако бисмо реч „евалуација“ превели на српски језик, то би било периодични извештај о успешности примене овог акта којим су установљени етички принципи понашања народних посланика као представника народа у највишем органу законодавне власти. 

Оно што је суштинска обавеза народних посланика, а о томе смо исцрпно говорили приликом усвајања Кодекса, јесте да се понашају на начин који ће јачати интегритет и углед Народне скупштине Републике Србије и јачање поверења у овај највиши орган уставотворне и законодавне власти. 

Говорили смо том приликом и о стању поштовања Пословника, о утицају медија на стварање јавне слике о Народној скупштини, а посланичку дужност сагледавали смо из различитих углова, најпре из угла уставних овлашћења Народне скупштине и уставне чињенице да народни посланици не могу бити санкционисани за изношење свог мишљења, али исто тако и са аспекта неетичког, не приличног, па чак и незаконитог понашања одређених парламентараца. На пример, ми смо о томе говорили, уношење заставе друге државе у парламент, што не може бити упоређивано са правом на изношење личних и политичких ставова у парламенту.

Неки би радо и ове тезе замењивали да су тада у Народној скупштини и опомене за кршење реда у сали Народне скупштине представљали као кршење њиховог права да саопште свој став, таквих ситуација било је доста у тридесетогодишњој пракси вишестраначја у Србији.

Кодекс понашања народних посланика нам је потребан упркос томе што верујемо да за претходних 30 година вишестраначја, политичка свест учесника у политичким процесима и нас као носилаца законодавне власти морала да садржи, да сазри, да схватимо да без обзира на различите, често потпуно супротне ставове не морамо наступати као непријатељи, већ као политички неистомишљеници који могу да воде дијалог и чињеницама бране своје политичке ставове и чињеницама бране своје политичке програме.

Не морамо користити, нити инспирисати говор мржње као политички наратив. Не морамо вређати једни друге, јер и једни и други, тачније сви ми народни посланици, припадали позицији или припадали опозицији, јесмо представници грађана и морамо бити достојанствени и чувати углед Народне скупштине, као и свој лични углед као народних посланика, јер грађани нас препознају и оцењују не само по политичким ставовима и идејама које износимо за скупштинском говорницом, већ и по начину на који то чинимо – јесмо ли етични, јесмо ли толерантни, има ли језика мржње у нашем обраћању и колико заправо поштујемо једни друге.

Зато је важно што смо донели Кодекс понашања народних посланика. Дакле, кренули смо најпре од правила сопственог понашања, јер ми као носиоци законодавне власти морамо бити пример свима осталима, свим осталим носиоцима јавних функција на свим нивоима. Та чињеница нам даје за још веће право од оног законског да и ми захтевамо од других носилаца јавних функција, посебно оних које Народна скупштина бира и врши надзор над њиховим радом, да се и они понашају управо у складу са кодексима струке, обављају своје јавне функције у складу са позитивним прописима наше земље.

Етичност у вршењу јавних функција значајна је и колико и сама одговорност. Линија између етичког кодекса и поштовања закона је танка, ако би се тако могло рећи. Етичност, односно морал у вршењу јавне функције јесте истовремено и јавна слика о власти, о држави, о креаторима јавне политике, о онима који ту политику спроводе.

Једном речју, било чији јавни пех, кршење закона, коруптивност, често баца сенку на све нас и утиче на смањење поверења. Управо да би смо постигли супротан ефекат у јавности, управо да би смо показали да смо одговорни представници народа, желимо да овим Кодексом појачамо сопствену одговорност.

Управо у правцу даљег јачања наше одговорности као народних посланика, већ усвојени Кодекс дограђујемо овим изменама о којима данас говоримо, део измена је процесне и правно-техничке природе, док се други део односи на увођење санкција за непоштовање Кодекса, чиме се овај правни акт заокружује у примењиву правну целину.

Изменама Кодекса се прецизира састав, број чланова Комисије за етику, мандат чланова Комисије, а дефинишу се и предлагачи, о томе је господин Мартиновић говорио у уводном излагању.

Ове на изглед техничке измене имају и суштински карактер, јер она треба да буде стручна, непристрасна и ефикасна, откања се сумња да може постојати сукоб интереса, зато је и прецизирано да народни посланици не могу бити чланови ове Комисије.

Друга важна измена Кодекса односи се на увођење санкција за прекршаје које учине народни посланици непоштовањем етичког кодекса. То су новчане казне које ће народни посланици плаћати уколико Комисија утврди да су прекршили кодекс. Новчане казне као саставни део дисциплинских мера већ су садржане у Пословнику о раду Народне скупштине и односе се на ремећење реда на седници Народне скупштине, тако да ове новчане казне из кодекса, у суштини прате већ постојеће мере из Пословника.

На крају, када је Кодекс у питању рекао бих да је он суштински доказ демократичности, али и одговорности законодавне власти која најпре сама себи прописује казне за неетично понашање у Народној скупштини, највишем представништву грађана.

Дакле, ми као што смо говорили у уводном излагању када смо усвајали етички Кодекс смо јасно рекли – имамо Пословник о раду којим је уређен рад унутар пленума, имамо правилнике којима је такође уређен рад унутар пленума, али етички Кодекс уређује правила понашања и ван парламента јер ми смо народни посланици и представници грађана и ван ове зграде, а не само у овој сали. Наравно, да ће ове измене и допуне имати подршку Посланичке групе СПС.

Када је у питању други Предлог закона, а то је Предлог закона о изменама и допунама Закона о спречавању корупције, можемо га интегрално посматрати са Првом тачком, односно Кодексом. Зашто? Зато што значајним делом измене се односе на спречавање сукоба интереса у вршењу јавних функција, а посланичка функција јесте у суштини једна од најзначајнијих јавних функција.

Ако се вратимо дефиницији корупције која у најширем смислу представља сваку злоупотребу положаја од стране државног службеника или особе која врши одређену јавну функцију, а која за циљ има прибављање личне или материјалне користи, онда је јасно колики је значај антикорупционих закона и мера државе у лечењу ове опаке болести нашег друштва.

Корупција која није препозната, нити санкционисана може темељно да уруши правни систем и поредак једне државе и произведе несагледиве последице по државни интерес, па и по општу али и по националну безбедност.

О болести модерних друштава, званој корупција и о њеном сузбијању на националном и глобалном нивоу, говорили смо много пута до сада у Народној скупштини. Донели смо више антикоруптивних закона који се односе на бројне области друштвеног живота, све са циљем да сузбијемо ову опаку појаву која је присутна у свим порама друштва.

На глобалном нивоу корупција је повезана са још опаснијим појавама, као што су прање новца и тероризам који се и храни из коруптивних и противзаконитих понашања. Најопаснија димензија корупције за једну државу јесте политичка корупција, чије се спречавање у Србији санкционише управо Законом о спречавању корупције. Политичка корупција се дефинише као употреба или злоупотреба моћи од стране државних и владиних званичника, носилаца јавних функција и службеника од утицаја у сврху стицања незаконите личне добити путем прекорачења овлашћења или трговине утицајем.

Знамо да облици корупције могу бити различити, од евидентно видљивих, али и оних тешко доказивих. То су мито, изнуда, непотизам, покровитељство, финансирање политичких странака ради обезбеђења личног утицаја на јавне политике, коришћење положаја и политичког утицаја у нечије име у замену за новац итд.  Нажалост, много је и све више облика корупције, јер они који преко корупције функционишу, стално иновирају своју корупциону агенду.

Србија је 2019. године усвојила нов Закон о спречавању корупције који је усаглашен са комунитарним правом и у овој области ни корупција, као ни општи криминал нити познају границе, нити се заустављају на познатим облицима. Закон који смо 2019. године иновирали управо има за циљ заштиту јавног интереса кроз спречавање свих облица корупције и коруптивности носилаца јавне власти.

Дакле, циљ и јачање поверења у државу и јачање одговорности јавне власти управо кроз препознавање и санкционисање коруптивног понашања и измене и допуне овог закона, које су пред нама, треба да допринесу даљем унапређењу правног оквира у области спречавања корупције у Србији.

Поред тога, усвајањем предложених измена и допуна ми испуњавамо и нашу обавезу према ГРЕКО, тј. према групи држава Савета Европе за борбу против корупције, а знамо да је Република Србија чланица ГРЕКО. Овим изменама се прецизира и сам појам корупције, тако што се дефинише однос који настаје коришћењем службеног или друштвеног положаја или утицаја ради стицања недозвољене користи за себе или другога. Овом дефиницијом се ставља акценат на стицање недозвољене користи.

Значајна измена је нова законска обавеза јавних функционера да приликом пријављивања имовине при ступању, односно при престанку јавне функције Агенцији за спречавање корупције достављају обавезно и податак о готовом новцу, драгоценостима, дигиталној имовини, покретним стварима вредности веће од 5.000 евра.

Такође, предложеним изменама и допунама предлаже се да када јавна функција захтева рад са пуним радним временом онда не постоји могућност обављања другог посла или делатности без сагласности Агенције за спречавање корупције. Такође, изменама закона се у казненим одредбама закона повећавају најнижи износи запрећених казни са 50 на 100 хиљада динара.

Изменама закона уводи се једно ново кривично дело, а то је случај непријављивања прихода или давања лажних података. До сада се ово кривично дело односило само на имовину, а сада обухвата и приходе. За ово кривично дело запрећена је затворска казна од шест месеци до пет година.

Када је реч о правним лицима, уводи се обавеза да за све поступке приватизације јавних набавки где правна лица у којима јавни функционер има акције или власнички удео морају да обавесте Агенцију за спречавање корупције о овим пословима. До сада је то било одређено лимитом од 20% и то значи да испод тог процента није постојала обавеза пријављивања.

Добро решење у овим изменама закона јесте и нови критерију за избор директора Агенције за спречавање корупције, а то је поседовање посебног знања и искустава у области спречавања корупције. Овај стандард ће свакако утицати на још стручнији и одговорнији непристрасан рад Агенције чији посао се може назвати правном браном против корупције.

У целини посматрано и сам закон и измене о којима данас говоримо имају за циљ да корупцију сведу на минимум или како обично кажемо на нулту толеранцију према патолошкој појави која се зове корупција. Наравно да ће и овај законски предлог у дану за гласање имати подршку Посланичке групе СПС. Захваљујем.