Ђорђе Милићевић председника посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Привременом регистру пунолетних држављана Републике Србије којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести KОВИД-19 изазване вирусом САРС-KоВ-2 и Предлогу закона о задуживању Републике Србије код ОТП банке Србија а.д. Нови Сад за потребе финансирања Пројекта реконструкције и модернизације железничке пруге Суботица-Хоргош граница са Мађарском (Сегедин)

Поштовани потпредседниче Кркобабићу, поштовани министре, даме и господо народни посланици, нажалост, мало је 20 минута да говоримо на један компетентан,  квалификован и адекватан начин о ова четири изузетно важна законска предлога и ја ћу у свом излагању, неумањујући, наравно, важност и значај преостала два законска предлога, али акценат ставити на Предлог закона о изменама и допунама Закона о привременом регистру пунолетних држављана Републике Србије којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести Ковида-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2 и Предлогу закона о задуживању Републике Србије код ОТП банке а.д. Нови Сад.
Дозволите ми да на самом почетку направим једну констатацију. У марту месецу 2020. године, када смо се, као и читав свет, суочили са највећим здравственим изазовом, чији се крај тада, нажалост, није назирао, а ни данас се, нажалост, не назире, ми смо веровали, као и у осталим државама Европе и света, опозиција неће користити овај здравствени изазов за јефтино убирање политичких поена, да ће схватити да сви имамо 

само један заједнички задатак и један заједнички циљ који морамо да реализујемо и једну заједничку битку коју морамо да победимо и да политизацију ковида у периоду док траје пандемија треба да сместимо тамо где јој је место, а то је у карантин.
Нажалост, један део опозиције не бира средства, да по сваку цену дође до јефтиних политичких поена и при томе је спремна да пригрли сваки глас, па чак и ове антиваксере, заправо ове који заговарају да грађани Србије не треба да се вакцинишу, па између осталог кажу да корона и не постоји, што је за нас заиста неодговорно и крајње неозбиљно.
Као што сам рекао, почетком марта 2020. године први пут смо били суочени са овом опаком болешћу и недовољно познатој светској медицини. Нисмо ни слутили које ће размере ове пандемије бити и колико ће бити погубна по здравље становништва, пре свега, на целој планети, а потом и по светску економију, али и по материјални положај појединаца, материјални положај породица, односно животни стандард.
Тада се Влада Републике Србије пандемији супротставила пакетима мера којима је саниран значајан део последица које је претрпела привреда, али држава је мислила, као што то и данас чини, на подршку нашим грађанима.
Дакле, онда када је било најтеже председник Републике, Влада Републике Србије и Народна скупштина Републике Србије, наравно, говорећи о овим законским предлозима, расправљајући о пакетима мера које сте ви предложили и који су у потпуности оправдани, је имала један одговоран и крајње, рекао бих, озбиљан приступ.
Подсетићу наше грађане да смо прошле године, о томе је већ било реч, реализовали два пакета помоћи укупне вредности од 800 милијарди динара. Треба подсетити и на чињеницу да су управо тада усвојене мере економске политике минимизирале пад БДП-а у 2020. години. Тако је Република Србија 2020. године завршила са падом привредне активности од свега 1%, што је био један од најбољих резултата у Европи у том тренутку.
Дакле, у периоду када је било најтеже, Влада је показала не само да систем може да функционише, већ и да може да остварује добре економске показатеље.
Такође, на тржишту рада, упркос ковиду, забележена је рекордна стопа незапослености од 9%, за разлику од 2012. године, када је стопа незапослености износила чак 23,9%. Истовремено, 2020. године имали смо повећање плата и пензија. Дакле, повећање пензија сходно швајцарском моделу за 5,9%, повећање плата у јавном сектору за 5%, минималне цене рада за 6,6%.
Дакле, ми смо једна од ретких земаља која је, упркос пандемији корона вируса, упркос огромним проблемима у економији, акценат ставила и задржала на повећању животног стандарда грађана.
Мислим да је Влада направила кроз буџет за 2021. годину јасне правце деловања у наредном временском периоду и посланичка група Социјалистичке партије Србије мисли да су они у потпуности оправдани. Први правац деловања свакако јесте борба против короне, довољно медицинске опреме, довољно ковид амбуланти, довољно вакцина. Ниједног тренутка се није каснило са ревакцинацијом.
Други правац деловања је животне стандард грађана и то управо кроз повећање плата, кроз повећање пензија, кроз једнократна издвајања и то је нешто што мислим да ниједна држава у свету и Европи није прихватила толики терет кризе на себе.
Трећи правац деловања јесте инфраструктурни. Дакле, иако је период пандемије, живот у Србији не сме да стане. Влада је буџетом издвојила никада већа средства за инфраструктурне пројекте, 330 милијарди динара, потом ребалансом буџета 88 милијарди динара. Дакле, нема економског без инфраструктурног развоја.
Није тачно да се и у тој 2020. години није радило. Ја ћу један податак изнети. Мислим да су од јануара до новембра месеца, а ви ме исправите ако грешим, министре, реализовани инфраструктурни пројекти у укупном износу од 146,7 милијарди динара, што је од прилике за 14,7% више у односу на исти период претходне године. Дакле, јасни су правци деловања.
Са друге стране, кључна питања која се постављају у периоду пандемије свакако јесу – да ли смо успели да сачувамо радна места? Да, успели смо. Да ли је дошло до затварања фабрика? Не, није. Да ли смо успели да сачувамо стране инвеститоре, односно да ли су страни инвеститори одустали од улагања у Србију? Макроекономској стабилности допринео је велики прилив страних директних инвестиција у 2020. години који је износио чак 2,902 милијарди евра, а у периоду од јануара до маја 2021. године стране директне инвестиције су износиле 1,274 милијарде евра. Дакле, страни инвеститори нису одустали од улагања у Србију.
Јавни дуг опште државе био је на нивоу од 52% БДП-а, што је и даље мање од нивоа Мастрихта од 60%. Ако саберемо свеукупну помоћ државе од почетка пандемије Ковида-19 па до данас, она је најпре износила 800 милијарди динара, потом трећи пакет 257,1 милијарду динара, што је 4,3% БДП-а. Дакле, ако саберемо у целини пакете помоћи који су усмерени ка привреди, ка грађанима то је отприлике 17,2% БДП-а. Мислим и понављам још једном да ниједна држава у свету и Европи толики терет кризе није прихватила на себе.
Мислим да су мере које су предузете усмерене у добром правцу, а ту пре свега мислим да се сачува макроекономска стабилност, животни стандард грађана и привреда. Привреда је остала на стабилним ногама и ми смо у 2021. годину ушли јаки, економски стабилни са потпуним уверењем да ћемо реализовати пројектовану стопу БДП-а од 6%. Не знам да ли ме чујете, али колико сам чуо, пре неколико дана ви сте најавили, та пројектована стопа БДП-а до краја године може бити и 7%, што је заиста завидан и одличан резултат.
Стимулисани су привредници банкарским погодностима да очувају сопствену ликвидност, врате доспеле кредите, може се рећи да је држава одговорно поступила свим сегментима привредног друштва и тај позитиван ефекат је видљив у пројекцији даљег раста БДП-а. Економска подлога таквим плановима био је и додатни трећи пакет који смо усвојили у првој половини, као што сам рекао, 2021. године.
Зашто је битан раст БДП-а? Зато што без економског развоја нема напретка друштва. Привредни раст значи нове инвестиције, значи нова радна места, више новца у буџету, а самим тим ствара се простор за нова повећања плата, пензија, односно за повећање потрошње која је суштински покретач и сваке секторске производње и развоја тржишта уопштено.
Предлогом закона који је данас на дневном реду створен је законски основ, као што сте рекли у уводном излагању, за давање додатне једнократне помоћи пунолетним грађанима у висини од 20 евра у динарској противвредности, чија се исплата планира у децембру ове године. Ово је још једна мера која представља наставак, односно континуитет подршке Владе Републике Србије грађанима у вези са пандемијом Ковид-19.
Када је конкретна процедура доделе помоћи у питању, важно је рећи оно о чему је већ било речи, не бих се понављао, она је у многоме олакшана, јер грађани који су се пријавили за ранију помоћ 30 плус 30 евра није потребно да се додатно пријављују за ову помоћ од додатних 20 евра. Са друге стране, грађани који се до сада нису пријављивали за помоћ могу сада то урадити без проблема, као и они грађани који су постали пунолетни након 24. априла 2021. године када је закон ступио на снагу. Рок за пријаву је од 15. до 30. новембра 2021. године. Ово сам чисто информативно навео и подсетио још једном због јавности и због грађана Србије.
Као што се из садржаја мера утврђених овим законом види, Србија и данас наставља снажну борбу против пандемије корона вируса, а све у циљу напретка наше економије и раста животног стандарда наших грађана.
У прилог томе сведочи о Одлука Владе о повећању цене рада за 2022. годину која ће износити 35.012. година, што је повећање од значајних 9,4%. Такође, још један изузетно важан и значајан и сјајан резултат.
Да подсетимо још једном да је држава прошле године помогла грађане најпре са 100 евра, и то 6,2 милиона грађана је прихватило помоћ и примило помоћ од 100 евра. Када дођу овде представници Фискалног савета, а разговараћемо са њима опет следеће недеље, јер је на реду извештај о раду регулаторних тела, и када нам кажу да је ова мера непотребна, а ми добијамо потврде од Међународне организације рада да ова мера смањује сиромаштво у Србији, ми можемо да закључимо само једно, а то је да су представници Фискалног савета против смањења сиромаштва у Србији.
Не кажемо ми и нисмо против, не желимо да вршимо апсолутно никакав притисак на независна регулаторна тела, али, дозволите, имамо легитимно право да имамо супротно мишљење и супротан став и није ово мера коју је измислила Србија. Мислим да су и бројне светске економије, попут САД, па и Јапана, мислим, користиле сличну меру. Дакле, она је по нама у потпуности оправдана и не могу да кажу да је то део некакве предизборне или изборне кампање. Овде говоримо о будућности Србије и овде говоримо о будућности грађана Србије и о њиховом животном стандарду.
Дакле, са друге стране, ове године пензионерима је исплаћена једнократна помоћ од 50 евра. Сви грађани који су на евиденцији Националне службе за запошљавање добили су 60 евра једнократне помоћи. Такође, сви пунолетни грађани су добили најпре 30 евра помоћи, док ће им у новембру месецу бити исплаћено још 30, а усвајањем овог предлога, као што сам рекао, остаје још 20 евра.
Држава није заборавила оно што је од велике важности и значаја, ни своје грађане на простору Косова и Метохије. За све Србе из наше јужне покрајине била је обезбеђена помоћ у износу од 100 плус 100 евра. Дакле, још један одговоран и озбиљан однос и потврда да ће председник, Влада и Народна скупштина увек бити уз свој народ на простору Косова и Метохије.
Поред овога, председник Србије најавио је следеће године додатну помоћ пензионерима, почетком године, од 20.000 динара.
Влада Србије на челу са председником Србије и овим показују непрекидну бригу за све грађане, за животни стандард грађана и то омогућава одговорна економска политика Владе чији резултат су позитивни привредни токови, макроекономска и буџетска стабилност наше државе. У том смислу, ми смо у потпуности убеђени да смо на добром путу да реализујемо онај коначан циљ који желимо да постигнемо, а то је План 20/25 или 2025, када ће у Србији пензије бити 430 евра, а када ће плате бити 900 евра.
Када је у питању Ковид подршка државе, не можемо а да не говоримо о здравственом аспекту борбе против Ковида и о свим напорима државе да сачува здравље становништва. Ретка смо земља која располаже свим вакцинама и новим Ковид болничким капацитетима, али уколико грађани упркос алармантним подацима о броју оболелих и броју преминулих у овом новом таласу не схвате да су пре свега они лично одговорни за своје здравље и да вакцинисањем могу да само избегну најгори животни сценарио, последице и даље могу бити несагледиве.
Ако је држава одговорна, ваљда ми грађани, ако је држава имала један одговоран и озбиљан приступ и одмах на почетку обезбедила четири вакцине, након тога пет вакцина, ако смо омогућили производњу, ако је Влада Републике Србије заједно са председником омогућила производњу вакцине „Спутник В“ на Торлаку, ако је омогућила улагање у Торлак, ако смо заједно са нашим пријатељима из УАЕ и Кине направили фабрику која ће имати капацитет од два милиона, чини ми се, производње вакцина, тако да ћемо моћи да помогнемо и државама у региону.
Важно је да грађани имају, хајде да кажем, онај минималан степен личне одговорности и да схвате да би изашли из ове ситуације потребно је да се вакцинишу и не да слушају некакве квази-политичке странке, антиваксере, већ да слушају струку, да се понашају одговорно, озбиљно, рационално и да врло прецизно слушају упутства оних људи који раде тај посао на прави начин.
Желим још једном са овог места да апелујем на грађане да се вакцинишу, јер на тај начин заштитиће пре свега себе, заштитиће своју породицу, али наравно заштитиће и људе око себе, све оне који се налазе око њих, грађане Србије.
Када је реч о Предлогу закона о задуживању Републике Србије код ОТП банке Србије а.д. Нови Сад за потребе финансирања пројекта, реконструкције и модернизације железничке пруге Суботица – Хоргош, граница са Мађарском – Сегедин, осврнуо бих се на значају овог пројекта са више аспеката. Пре свега да подсетим да су билатерални односи Србије и Мађарске на изузетно високом нивоу, рекао бих на најбољем у последњој деценији. Билатерални односи Србије и Мађарске су успостављени још 1882. године, а данас их можемо дефинисати као веома садржајне, интензивне и то готово у свим областима живота.
Да подсетимо да је установљена и пракса одржавања заједничких седница двеју влада, што је од велике важности и значаја. На економском пољу Мађарска иначе четврти најважнији партнер Србије у односу на све земље чланице ЕУ са којом сарађујемо. Најважнији аспект сарадње Републике Србије и Мађарске последњих година односи се на област саобраћајне инфраструктуре, посебно железничке која је обострани интерес наших земаља, јер су и Београд и Будимпешта значајна железничка чворишта.
Обзиром да сам прекорачио време, извињавам се председавајући, али рекао сам на почетку, теме су од велике важности и значаја, тако да је 20 минута мало да говорим о свему. Наравно да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати законске предлоге. Захваљујем.