Најновије

Михајло Пупин заслужује да има споменик у Београду Посланичка група

ЈУСТИНА ПУПИН КОШЋАЛ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о Предлогу закона о измени Закона о музејској делатности

Дуг државе према нашим великанима је пре свега чување сведочанства о њиховом животу, доприносу светској науци и представљању будућим генерацијама. Михајло Пупин заслужује да његова отаџбина на достојан начин чува сведочанство о његовом животу и научним достигнућима. Дуг према Пупину, као и према осталим српским великанима не треба да остане само на повременим сећањима или само на осећању поноса.

           Поштовани представници Владе, колеге народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, пре неколико месеци усвојили смо Закон о музејској делатности којим се први пут посебно регулише делатност музеја као установа културе.

                Музеји чувају историјска сведочанства о постојању народа. Музеји су чувари историје, традиције и културе, чувари културе сећања на историјске догађаје и знамените личности које су обележиле нашу прошлост, зато је важно питање чувања и заштите музејске грађе и музејских предмета који су део нашег драгоценог нематеријалног културног наслеђа.

                Иако је данас реч о правно-техничкој измени Закона о музејској делатности, искористила бих прилику да скренем пажњу на значај музеја посвећених знаменитим личностима наше историје, а таквих личности Србија има много, неке од њих су јединствене и непоновљиве. Није само културно-историјско наслеђе наших предака, наше огромно богатство и обележје нашег националног идентитета, то су управо и знамените личности.

                Данас музеји чувају документа о њиховом животу и раду, о њиховој улози у српској и светској историји, јер многи су не само наше већ и светске познате личности које су мењале свет и оставиле печат свог рада на развој читавог човечанства.

                Пре свега мислим на три српска великана светске науке, Михајла Пупина, Николу Теслу и Милутина Миланковића и на начин на који ми као народ и држава чувамо сведочанство о њиховом животу и доприносу светској науци. Они јесу понос Србије, они су пронели славу Србије у свету још у своје време.

                У Београду постоји музеј Николе Тесле, основан још 1952. године и њега годишње посети више десетина хиљада туриста који се кроз музејску грађу упознају са Теслиним научним достигнућима.

                С друге стране, Михајло Пупин и Милутин Миланковић, два наша позната и светски призната великана науке немају своје националне музеје. Додуше, у родном Идвору постоји музејски комплекс посвећен Михајлу Пупину, који их чине родна кућа Михајла Пупина, стара школа у којој се налази музејска поставка и Народни дом Михајла Пупина које је његова задужбина у Идворцима.

                Ову музејску поставку у старој школи која је изграђена још 1843. године израдио је Музеј Војводине из Новог Сада 1979. године и од тада се она није мењала. Поставка приказује животни пут великог научника од првог сазнања о свету у родитељском дому до признања и славе за своја научна достигнућа, како у Америци тако и у отаџбини.

                Чињеница је да Пупиново родно место чува успомену на свог најпознатијег Идворца, али исто тако чињеница да финансијске моћи ове локалне заједнице нису довољне да се одржава прилично оронула зграда музеја стара готово 180 година, да се брине о свим експонатима и садржајима, о њихово заштити и промоцији.

                Уверена сам да се сви слажемо да музеј посвећен Михајлу Пупину треба да буде подржан и од стране покрајинских и од стране републичких власти.

                Михајло Пупин није био само научник, он је био иноватор, почасни доктор 18 универзитета у САД, један од оснивача НАСЕ по коме један кратер на Месецу носи име, носилац Пулицерове награде за аутобиографију, велики српски патриота, највећи српски лобиста свих времена и Генерални конзул Србије у Њујорку за време Првог светског рата, велики поборник православља и светосавља, задужбинар и ктитор бројних цркава и задужбина.

                Михајло Пупин је заслужан и за то што се 28. јула 1918. година српска застава вијорила на Белој Кући. Будимо поносни на његову улогу у светској науци, али и његов патриотизам и његову љубав према Србији и српском народу, који је исказивао на сваком кораку.

                Михајло Пупин заслужује да његова отаџбина на достојан начин чува сведочанство о његовом животу и научним достигнућима. Дуг према Пупину, као и према осталим српским великанима не треба да остане само на повременим сећањима или само на осећању поноса.

                Дуг према њему је, пре свега, брига о чувању и представљању будућим генерацијама оригиналних докумената архивске и музејске грађе о његовом животу и раду. У том смислу држава треба да преузме бригу о музејском чувању свега што је везано за Пупина уз општину Ковачица, Идвор и покрајинске власти и држава Србија би требала да се укључи у финансијску подршку реконструкције и одржавања овог значајног музејског комплекса.

                Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године. За два дана биће 167 година од његовог рођења. За три године, односно 2024. обележаваће се јубилеј 170 година од рођења Михајла Пупина.        

                И то је прилика да скренемо пажњу на историјску улогу Пупиновог дела, али и да му се на достојан начин одужимо.

                Зато бих искористила прилику да предложим да се размотри могућност да се у наредне три године из буџета Републике издвоје одређена средства којима би се реконструисала, односно санирала зграда старе школе у Идвору, која за две године обележава 180 година и сама је по себи историјска вредност, а у којој је музејска поставка посвећена Пупину.

                На тај начин бисмо се одужили Михајлу Пупину за све оно што је урадио за Србији, јер сложићете се да би за нашу државу и народ била неприлично да се 170 година од рођења Михајла Пупина обележава у руинираној и зубу времена изложеној старој школи.

                Такође сматрам да Михајло Пупин заслужује да има споменик у Београду, у нашем главном граду, у највећем туристичком центру Србије, где је и примерено да овакав великан  науке, заједно са Теслом, и Миланковићем има споменик.

                У знак захвалности српског народа и њихових личности, њиховом делу, захваљујући коме је Србија била призната и позната широм света. Хвала на пажњи.

Категорије: Посланичка група