Најновије

Музеји су установе културе који имају улогу чувара времена Посланичка група

ЈЕЛЕНА МИХАИЛОВИЋ, народна посланица Посланичке групе Социјалистичка партије Србије говорила је као овлашћена представница о Предлогу закона о измени Закона о музејској делатности.

Србија је богата земља и наша је дужност да водимо рачуна о наслеђу које нам је дато на чување. Морамо учинити све што можемо да би културно наслеђе остало и опстало вековима после нас.

                Уважени представници Владе, колеге народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, као што је и у образложењу измене Закона о музејској делатности наведено и као што су колеге посланици већ и рекли, разлог за доношење ове измене закона односи се на потребу усаглашавања овог закона са Законом о култури у контексту дела закона којим се регулишу услови које треба да испуњава директор и вршилац дужности директора Музеја, а у циљу прецизирања тумачења и спречавања различитих тумачења одредаба Закона о култури и Закона о музејској делатности, у члановима који се тичу избора директора и вршилаца дужности директора.

                Одредбе Закона за избор појединаца на поменуте функције су јасне. Кандидати морају имати високо образовање, као и најмање пет година рада у сектору културе, док се остали услови за избор кандидата утврђују Статутом сваке установе појединачно. Оно што је суштина сваког конкурса на ком се бирају руководиоци, било установа културе, конкретно музеја о којима данас говоримо, или било које друге установе или институције или државне функције, је да морамо изградити и ојачати систем вредности и да при сваком избору бирамо најбоље појединце или да то бар радимо у најбољем знању и умећу.

                Морамо бити паметнији од сваког закона, дати шансу правим појединцима на за њих правим позицијама и онда последично, ако за тим има потребе унапредити и законске оквире.

                Увек ме радује свака нова седница на којој можемо говорити о темама које се тичу сектора културе, те је изузетно важна активност Министарства културе и информисања, на челу са министарком Гојковић, јер да Министарство није агилно и посвећено и да не подноси те предлоге Народној скупштини на разматрање, бојим се да би култура када говоримо о односу државе према њој била у запећку из ког је, сликовито речено, понекад и помало, некад можда мало више провиривала и подсећала нас да се њој као друштво морамо више посветити и определити се за курс који би наш културни капитал увећао и константно увећавао у смислу освешћивања важности учествовања у културном животу, развијању културних потреба и навика, као што је то дефинисао и социолог Пјер Курдје.

                На том процесу мора да се ради континуирано и одлучно а и у том процесу, као и у сваком другом сегменту живота, рада и политике, кључна реч је доследност.

                Како данашњи дневни ред одређује тему музејске делатности као тему за расправу, музеји као чувари времена су неодвојив део корпуса једног друштва, државе и њене историје али и свих догађаја и времена која су прохујала на одређеним просторима. Време као одредница је доказ да постојимо и да је неко пре нас некада постојао.

                Ако бисмо се поново подсетили да је прва европска цивилизација потекла са простора наше Србије или да или да је свети манастир Хиландар основан пре скоро 800 година када неке данашње велике силе нису биле ни близу своје данашње суверености, да је Србија земља Николе Тесле, Михајла Пупина о коме ће детаљније говорити његов потомак, посланица Јустина Пупин, да је на територији Србије рођено 17 римских императора и да тло наше земље и дан-данас чува многа неоткривена блага, како из римског периода, тако и из свих других векова пре и после Христа, који су сведоци и докази цивилизације на територији наше земље, опет бисмо потврдили да је Србија богата земља, али да богатство није и не може увек бити само материјално. Наше богатство су наши векови постојања и због тла које памти 1000 година пре Христа, дужни смо да водимо рачуна о наслеђу које нам је дато на чување.

                Музеји као установе културе имају управо улогу чувара времена, те због свега наведеног ми немамо луксуз и оправдање да затварамо музеје, да их реновирамо деценијама, већ је неопходно сва расположива средства усмерити ка стварању и умножавању културног капитала.

                У том контексту, морам да истакнем важност поновног отварања Народног музеја, Музеја савремене уметности, као и других на територији државе, а који ће сигурно послужити као добар пример у настојању да се и остали започети пројекти реновирања што пре доведу до њихових отварања и давања нашим држављанима, али и иностраним посетиоцима на употребу.

                Имајући у виду да су већ у припреми и ребаланс буџета, као и нацрт буџета за следећу годину, одличан је моменат да искористим прилику и истакнем да сам уверена да ће пре свега Министарство финансија, али и Влада препознати чињенично стање у култури, а које подразумева да 1% за културу треба да буде нормално и подразумевајуће, али као што сам у свом претходном излагању у овом високом дому навела и превазиђено у години и годинама које долазе.

                У Србији је регистровано 149 музеја, од којих је 65% отворено између 1946. године до 1990. Можда би неко рекао да је то мали број музеја, ако посматрамо број музеја по глави становника, али морамо размишљати и о квантитету, али и квалитету рада и садржаја тих установа. Неопходно је збирке и грађу музеја који функционишу деценијама освежити, допунити, осавременити њихову презентацију како би се музејска публика могла увећати и проширити на све сегменте друштва, јер лично сматрам, а сигурна сам да нисам у том ставу усамљена је да музеји, као ни остале институције културе, као и култура и уметност у целини никако не смеју бити привилегија само елите, већ присутни у свим сегментима корпуса друштва.

                С обзиром да је актуелна тема европске престонице културе Нови Сад, подсетила бих да је Мелина Меркури, једна од идејних твораца европске престонице културе као најуспелије идеје ЕУ, министарка културе Грчке, за време свог мандата отворила музеје за грчке држављане и омогућила да бесплатно посете своје музеје и упознају се са својим наслеђем.

                Оно што бисмо ми сигурно могли да применимо је да образовни систем у сарадњи са сектором културе организује обавезне посете музејима ученика основних и средњих школа, кроз распоред часова или ваннаставне активности, а што би могло енормно да допринесе подизању свести о томе ко смо, колико постојимо, ко су наши преци ствараоци, хероји и уметници, јачању патриотског, али и космополитског духа, али и стварању нових конзумената културе и уметности.

                Такође, кроз организацију културно-уметничких  секција у школама уз ваннаставне активности би се могла поставити база интересовања за културне, историјске и уметничке садржаје, али и на исти начин обезбедило око пет хиљада радних места за младе, образоване појединце који би на себе могли да преузму рад, тј. сликовито речено, у фабрици знања и креативности која би у свих 1.136 основих и 517 средњих школа код деце и младих могло унапредити знање, а посебно подупрела оригиналност, ентузијазам и храброст и такође на одређен начин допринела и спречавању одлива мозгова и стварању шанси за запослење квалитетног, младог, образованог кадра.                      

                Оно што је важно, о чему се већ говори и на чему се интензивно ради су осмишљавање презентације збирки, презентација музејске грађе, али и свих других културних садржаја како за децу, тако и за одрасле конзументе, који би пратили дигитализацију нашег постојања, а на који начин бисмо заинтересовали и заинтригирали нову музејску публику.

                Када говоримо о презентацији садржаја градива деци и младима морамо користити све расположиве ресурсе који би нам омогућили да испратимо време и технолошку револуцију која се одиграва малтене свакодневно. Деци више није довољно да у књизи из историје или музичке културе виде слику Наполеона или Бетовена, већ се садржај мора поткрепити и видео анимацијама у којима би на њима савремен начин били приказани догађаји и појединци.

                Сама сам креирала едукативни анимирани серијал за децу о великанима музичке уметности који се емитовао својевремено на Јавном медијском сервису. Увидевши реакције гледалаца и резултат који смо као тим са таквим пројектом постигли, закључила сам да се на тај начин сигурно лакше могу приказати и деци на много пријемчљивији начин приближити животи и дело, рецимо, Моцарта, Шопена, Чајковског, али и Битлса и Џимија Хендрикса.

                Музеји као установе културе нису само зграде са адресом, улицом и бројем и експонатима које прате кратки описи и текстови и кустоси који ће вам радо са уживањем представити грађу којом музеј располаже или изложбу која је тренутно актуелна. Музеји су и градови архитектура која их прати. Као чувари времена и постојања музеји могу бити и концертне дворане, а експонати нпр. свака столица у сали Коларца и паркет на бини чија свака рупица од оштре ноге виолончела памти одређене спектакуларне уметничке тренутке. Клавир на Коларцу памти артикулацију прстију највећих пијаниста света.

                Микрофони у Капитал рекорд студију у Лос Анђелесу или Еби Роуд у Лондону на којима су снимљени највећи хитови поп и рок музике створени за вечност су такође сведоци неких времена и са ове временске дистанце већ могу бити изузетно вредни експонати.

                Простор који имамо празан, отворен за рад и маневар је свакако туристички потенцијал који културно наслеђе са собом носи, ако за пример узмемо податак да туристичка грана базирана на наслеђу у Уједињеном краљевству прави годишњи промет од око 20 милијарди фунти. Неправедно и нелогично је поредити како нашу, али и европску музејску мрежу са мрежом које има Уједињено краљевство, с обзиром да се Лондон третира као незванична музејска предстоница Европе, ако узмемо у обзир податак да је од двадесетак најпопуларнијих музеја у Европи, чак њих шест смештено у Лондону.

                Свакако ће премештање музеја „Николе Тесле“ у зграду Термоелектране „Снага и светлост“ као историјског музеја у зграду главне Железничке станице изузетно допринети очувању и унапређивању збирки које поседују, њиховој активности и изложбама и пројектима који ће на овим просторима њихови руководиоци са својим тимовима моћи несметано да креирају и реализују, музејској мрежи, музејској делатности, али и туристичкој понуди за коју ће засигурно бити изузетно интересантни.

                Такође, као корак ка приближавању музејских садржаја широм аудиторијуму је присутна и идеја оснивања мањих музеја који би третирали историографију појединих места, делова градова или мањих региона, а за шта је свакако добар пример који би истакла, Музеј Чукарица-Жарково који представља добру сарадњу грађана, на чију иницијативу је и донета одлука да се старој школи промени намена и отвори музеј привреде, руководство општине и града, а што би могло да послужи као пример и другим срединама.              

                Због наведеног одржавање једног процента за културу, његово установљавање као новог нормалног, а пожељно и превазиђеног у будућем периоду би било неопходно како због Коларчеве задужбине која би се у 2020. години угасила да није било одлуке Владе о помоћи коју је исплатило Министарство финансија, да није било бесповратне помоћи Министарства културе у износу од 15 милиона динара, као и одређених донаторстава, због музеја и унапређивања туристичке понуде коју би чинило и обогаћено културно наслеђе, због улагање у културно-уметничке секције и враћање културе у школе, нова истраживања која се тичу музејске делатности, али и свих других делатности из сектора културе, а која нису рађена дуги низ година, тако и због наших винчанских предака, Немањића, Обилића, Пупина и Тесле и многих других громада којима се поносимо, али и поколења духовно богатих које морамо створити за понос.

                За крај свог излагања желим да изразим дубоку захвалност и поштовање великом уметнику и ствараоцу, нашем колеги Ивану Тасовцу који је оставио немерљив допринос у сектору културе и музичке уметности користећи сав свој таленат и знање да унапреди рад Београдске филхармоније и да јој да репутацију коју данас имамо у европским, али и у светским уметничким круговима.             

                Прочитала сам негде предлог колега уметника да будућа нова концертна дворана Београдске филхармоније треба да носи његово име, што може бити предлог за разматрање у некој ближој будућности. И нова концертна дворана, за коју се господин Тасовац залагао, ће једног дана представљати доказ постојања, доказ жеље, мисли, идеје и оствареног сна, поготово ако би се у оквиру тог новог здања интерполирао музејски простор који би могао да послужи као својеврстан омаж музичком стваралаштву са целокупног простора наше земље који би визуелно, као и звучно подсетио на велике ствараоце и прегаоце на пољу музичке уметности у нашој земљи.

                Своје излагање бих завршила са оним што одсликава и слаже се са свим што сам навела „Арс лонга вита бревис“, уметност је дуга, живот је кратак. Морамо учинити све што можда до сада нисмо да културно наслеђе остане и опстане вековима после нас. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група