Ђорђе Милићевић председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о сету билатералних Споразума са БиХ, Аустријом и Египтом

Захваљујем, уважена потпредседнице Јевђић, поштовани министре, поштовани представници Министарства, даме и господо народни посланици, најпре желим да искористим ваше присуство на данашњој седници, и да у име посланичке групе СПС, вама и вашем Министарству и представницима БИА, честитам на једној организованој неселективној бескрупулозној борби против криминала и корупције, јер ово што данас имамо као резултате тужилаштва, су заправо резултати вашег рада у претходном временском периоду, а они су то само систематизовали и коначно крећу у један вид реализације.

Ми сматрамо да је ово само мали део онога што ће се дешавати у периоду који је пред нама и очекујемо да у наредном временском периоду отворе још две значајне теме, а знамо да сте предано, одговорно и озбиљно и посвећено радили на томе. Ту пре свега мислимо на тему прислушкивања председника Србије, али и на тему која се тиче покушаја криминализације породице председника са само једним јасним циљем, а то је дестабилизација Србије, што наравно и у чему неће успети, али је добро да коначно дођемо до имена починиоца, до имена оних који су били спремни да то ураде, па макар то били и представници некаквих амбасада, јер сигурно је да читава ова прича, не знам да ли ћете се сложити са мном, али сигурно је да читава ова прича не би могла бити ни започета ни реализована без подршке неке од амбасада, не желим заиста никога да оптужујем, препуштам то надлежним органима и надлежним институцијама и верујемо као посланички клуб да сте ви свој део посла одрадили као што сам рекао одговорно, озбиљно и посвећено.

Што се тиче данашње седнице, господине министре, реч је дакле о пет споразума, три споразума су са БиХ, један са Аустријом и један са Египтом.

Пре него што кренем да говорим о садржају самих споразума, желим да кажем један став посланичке групе СПС, а то је, обзиром да ћу говорити најпре о три споразума која се тичу БиХ, а то је да нам је жао што читав регион није схватио поруку Србије у периоду пандемије, када је Србија донирала вакцине, јер није ту реч била само о донацији, ту је реч о обнови поверења и када је врло јасно речено, много смо мали да би лоше говорили једни о другима, и да би појединачно реализовали некакве интересе.

Зар није логичније да сви заједно наступамо пред великим силама и пред Бриселом, и пред САД. Тачно је, ми претендујемо да будемо чланови и чланица , пуноправни члан ЕУ.

Али, дозволите, највећа трговинска размена се обавља у региону и то не треба заборавити, то је од 70 до 80%, према неким подацима и зар није логично било да уместо што смо говорили лоше једни о другима, а Србија то никада није учинила, јер Србија данас јесте симбол нових вредности у региону, и Србија има јасан став да се не меша у унутрашња питања других држава, а уколико постоје отворена питања и уколико постоје спорови, Србија је увек спремна да их решава кроз дијалог, да изнађе компромисно и правично решење, никако једностраним актима, никако једностраним потезима, јер то гледајући прошлост и гледајући претходни период није донело апсолутно ништа добро.

Уместо да смо се окренули регионалним пројектима, попут Економског самита у Београду, Турски ток, огроман значај за нашу индустрију и за нашу привреду, мини шенген и Отворени Балкан, о чему ћу нешто касније говорити.

Сам Вашингтонски споразум који смо требали да искористимо са економског аспекта и економске нормализације. Срж Берлинског процеса је такође привреда, улагање у област дигитализације, иновације, инвестиције, индустрије.

Нисмо се на жалост, тиме бавили, бавили смо се, не ми, него други, да ли Србија води јалову политику или не, да ли треба вршили пртисак на одређене државе, заправо 5 држава које нису признале КиМ, Косово као државу, или не.

То да ли Србија води јалову политику или не то ћемо видети у децембру када подвучемо црту. Знате, када је економија у питању ту не можете да варате, они су јасни, они су видљиви и тада ће се видети јасан и видљив напредак Србије, као што се види данас када је реч о организованој борби против криминала и корупције.

Велика је разлика када, рецимо, председник Србије оде у Босну и Херцеговину, чини ми се да је то био дан када је добио кључеве од града Бањалуке и када врло јасно каже да ми желимо добре односе са Босном и Херцеговином и њеним ентитетом у Републици Српској и да нам не пада на памет прича да причамо о рату, и да нам не пада на памет да изричемо увреде на рачун других народа. 

Бањалука, ето, где су постојале велике разлике, у том тренутку је постао град без разлика, без обзира на различита политичка уверења једногласно је донета одлука.

Када је речено да ће преко 100.000.000 евра бити уложено у пројекте Републике Српске, изградња моста преко Саве и 100.000.000 евра помоћи, затим изградња 17км аутопута од моста до Бијељине, процењена вредност радова је била 136.000.000, а Србија да ће уложити 100.000.000 евра. Тиме се покреће цео регион и припадници различитих народа. 

Затим, изградња аеродрома Требиње. Почетна вредност је 98.000.000 до 100.000.000 а Србија ће уложити између, цитирам, 73.000.000 до 75.000.000 евра. Милион евра за четири локалне самоуправе.

Знате, када председник Србије посети Меморијални комплекс у Доњој Градини он каже да ће поштовати историју и да не жели да распирује мржњу, већ поштује културу сећања и води рачуна о нашој историји и да нашу историју никада не треба да заборавимо. У томе је разлика између Србије и других држава у региону.

Нема везе, Србија се определила за једну мудру и рационалну политику. Србија је данас фактор политичке стабилности у региону, желели то да прихвате или не.

Ови споразуми о којима данас говоримо јесум заправо акт сарадње. Србија жели сарадњу. Србија жели сарадњу са свима, јер Србију сви сагледавају као поузданог, сигурног, стабилног и коректног партнера.

На сарадњу Републике Србије са Федерацијом Босне и Херцеговине односе се три споразума, а у питању је стицање правног основа за сарадњу у области регулисања граничних прелаза и пограничног саобраћаја. Њиховим потписивањем, као што је речено, показује се отвореност за даље јачање веза са суседном Босном и Херцеговином, конкретно овим споразумом треба да се допринесе бржем протоку људи, роба и услуга, што је од важности за привредни и друштвени развој обе земље.

Интензитет пограничне сарадње потврђује отварање чак девет граничних прелаза према БиХ. Србија као иницијатор више значајних регионалних пројеката профилисала се као неспорни лидер и фактор стабилности Западног Балкана, што на сваком кораку исказује интензивном и билатералном и мултилатералном сарадњом са земљама у региону, а које у крајњој линији имају за циљ јачање позиције и конкурентност читавог региона у односу како на европско, тако и на светско тржиште.

Свака од земаља региона има своје компаративне предности, али је сигурно да удруживањем ресурса можемо постићи бољи економски ефекат и бити конкурентнији са трећим тржиштима, што ваљда и јесте суштина. 

Када је у питању сарадња са Босном и Херцеговином јако смо у много чему различити и по неким кључним питањима имамо различите ставове. Србија настоји да својим политиком афирмише све интегративне процесе, посебно у области привреде и посебно у области економске сарадње. 

Споразуми са Федерацијом Босне и Херцеговине односе се на граничне прелазе и погранични саобраћај, а њихов циљ јесте управо својеврсна гранична либерализација на добробит обе земље, јер ми смо две суседне државе које су веома упућене једна на другу, без обзира на болне догађаје из блиске прошлости које су у једном историјском тренутку удаљавале и наше политике, удаљавале и наше народе. 

Оно што данас чинимо је за будућност наших добросуседских односа, а верујемо да ће време и чињенице историјски објективизирати догађаје из тих деведесетих година.

Србија и са осталим земљама у региону, посебно са бившим републикама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије успоставила дипломатске односе у циљу стабилизације региона, али због чињенице да су сви народи Балкана испреплетени и упућени једни на друге. 

Тако и са Федерацијом Босне и Херцеговине, билатерални односи успостављени 2000. године, и упркос повременим осцилацијама које су последице управо историјских догађања можемо рећи да између Срба и Босне и Херцеговине постоје активни политички дијалог и све боља економка сарадња. 

Србија поштује интегритет, понављам, Федерације Босне и Херцеговине, уз поштовање интегритета Републике Српске као посебног идентитета, јер Република Српска јесте тековина Дејтонског споразума и уставна је категорија у Федерацији Босне и Херцеговине. 

Што се Србије тиче то је неспорна и непроменљива чињеница. Уосталом, то се јасно види из политике Републике Србије према Републици Српској са којом имамо и Споразум о специјалним везама и многобројне билатералне споразуме о сарадњи у готово свим секторима живота.

Србија настоји да унапређује билатералне односе са Босном и Херцеговином управо полазећи од наведених чињеница. Данас је Босна и Херцеговина један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије, а међусобна трговинска размена у константном порасту, јер имамо комплементарна тржишта и привреду.

Рецимо, тако је у 2019. години, Босна и Херцеговина била трећа извозна дестинација за наше робе, а по укупној робној размени била је на петом месту. Негујемо коректне односе. 

Србија је у прошлој години ковида показала колико држи до регионалне сарадње и колико је у овим ванредним околностима значајна солидарност, колико је у овим ванредним околностима значајно разумевање.

Да подсетим, прошле године је Србија донирала медицински материјал и вакцине свим земљама у региону, и Босни и Херцеговини, и Црној Гори и Македонији. На тај начин смо показали не само своју економску и политичку снагу, већ пре свега хуманост на делу.

Када су у питању конкретна три споразума са Босном и Херцеговином важно је истаћи да они треба да допринесу не само већој спољнотрговинској размени, боље организованом транзиту и ефикаснијем управљању границом, већ и јачању наше билатералне сарадње у борби против прекограничног криминала илегалних миграција које су, нажалост, због положаја и Србије и Босне и Херцеговине на мигрантској рути једна од важних области билатералних односа. Србија је на ударној  европској мигратској рути од 2015. године. Кроз нашу земљу прошле су десетине хиљада миграната. Њихов циљ је Западна Европа, али су они у Србији прихваћени и збринути на најбољи начин.

Најновија мигратска криза везана је за догађаје у Авганистану. Важно је истаћи да како је председник државе казао – Србија неће бити паркинг за мигранте. 

Споразум између Владе Републике Србије и Савета министара Босне и Херцеговине о пограничном саобраћају граничним прелазима, заједничким локацијама на граничним прелазима, као и Анекс Споразума за заједничку локацију на граничном прелазу Братунац (Нови мост) – Љубовија (Нови мост) потписани су 27. јула 2021. године у Зворнику. 

У фокусу ових споразума, поред олакшања привредне сарадње, јесте и бољи и лакши свакодневни живот грађана који живе у пограничним општинама. Ови споразуми су правни основ који омогућава свим грађанима из пограничних општина, било да је у питању Љубовија, било да је у питању Прибој, било да је у питању Бајина Башта или да су у питању општине које се налазе са друге стране Дрине, као што су Рудо или Братунац, да на једноставнији начин, брже и лакше, без потребе да имају документа која су потребна за прелазак из једне државе у другу, могу да прелазе са територије једне на територију друге државе. То умногоме олакшава живот. Дакле, суштина је у томе да водимо рачуна о животима грађана а не да се бавимо само политизацијом.

Искористио бих присуство министра Вулина и питао га, имајући у виду споразуме који су данас на дневном реду, да ли се зна датум отварања моста Братољуб, који повезује општине Љубовија и Братунац?

Подсетићу да је овај мост држава Србија изградила 2017. године и да је за његову изградњу издвојено 13 милиона евра. Овај мост има огроман значај за привреду, становништво и развој Братунца и Љубовије, а сарадња земаља региона предуслов је напретка за све земље западног Балкана, јер само ако буду ослоњене, као што сам рекао, једна на другу, ако унапређују сарадњу, ако граде регионално тржиште, могу напредовати на путу ка ЕУ.

Не треба занемарити чињеницу да регион западног Балкана са 18 милиона становника представља важно тржиште за све компаније у региону, а исто тако и одскочну даску за приступ тржиштима ЕУ.

Да подсетимо и на Берлински процес, који је као регионална иницијатива покренут 2014. године, са циљем јачања регионалне сарадње и бољег повезивања западног Балкана у контексту бржих европских интеграција. Зато Србија своју позицију економског лидера региона користи управо за економско јачање региона и регионалне иницијативе које томе доприносе. Једна од тих регионалних иницијатива јесте свакако „Отворени Балкан“, а циљ је управо отворенија и интензивнија привредна сарадња, олакшавање међудржавног промета и несметано кретање људи и роба на том простору. Дакле, три државе су одлучиле да занемаре прошлост, не да занемаре прошлост, већ да се не осврћу на прошлост и да гледају садашњост и да буду окренути пре свега ка будућности.

Босна и Херцеговина, исто као што су Србија и Албанија чланице „малог Шенгена“, чија примена већ даје резултате у пракси, што је добар путоказ и за остале земље у региону које до сада нису то урадиле да се прикључе овој иницијативи. Треба схватити чињеницу да је бржи и уједначен развој региона услов позиционирања сваке земље понаособ, као што треба схватити да свака земља која остане усамљена и неповезана неће моћи да буде респектабилна, пре свега у економском смислу.

Данас нико не може остати ако је изоловано и усамљено острво у глобалном свету, у коме велике економије једу мале. Управо зато је „Мини Шенген“ или „Отворени Балкан“ лансиран са циљем унапређења међусобне економске интеграције. Дакле, ово свакако јесте визионарски потез, идеја да се олабаве границе у сваком смислу, да се створи јединствено тржиште радне снаге, као и да се земље без икакве задршке и препрека помажу у случају елементарних непогода. 

Сви ови пројекти и инвестиције су од великог значаја за становништво наших земаља, којима ће на тај начин да се омогући бољи и квалитетнији живот, народи ће моћи лакше и једноставније да се повезују, а највећу корист, понављам, имаће грађани из пограничних насеља и општина и то ће бити нови квалитет живота.

Улагање у инфраструктуру је и у контексту регионалне сарадње веома значајно. Уз споразум између Владе Републике Србије и Савета министара БиХ о заједничким локацијама на граничним прелазима и Анекс споразума о заједничкој локацији на граничном прелазу Љубовија-Братунац, поред овога, ове године смо на дневном реду имали и потврђивање Споразума о изградњи 11 мостова између Србије и БиХ, чији је значај вишеструк и немерљив. 

Суштина свега је убрзани развој региона који је, нажалост, у последњих 30 година таворио због, пре свега, нажалост, историјских догађаја који су за последицу имали стварање нових држава, раздвајање народа који су суштински увек били и биће упућени једни на друге. 

Зато данас треба поново да градимо нове мостове, нове путеве, заједничке пројекте, на којима ће се запошљавати људи из наших држава, пре свега. На овај начин развија се инфраструктура, као једна од најзначајнијих привредних грана сваке, па тако и наше две државе, а крајњи циљ је добробит грађана, у контексту „Отвореног Балкана“ или „Мини Шенгена“, посматран са три споразума, са Босном и Херцеговином, о којима данас говоримо, а који представља целину решавања питања граничних прелаза, а тиме и значајан корак ка либерализацији границе протока роба и услуга, што све треба да олакша живот грађанима обе земље. 

О овим споразумима ће још више говорити моје колеге у наставку данашње седнице.

Кратко бих споменуо и наредна два споразума – Споразум са Аустријом о сарадњи у области природних катастрофа и Меморандум са Египтом о војној сарадњи.

Када је Споразум са Аустријом у питању, желим да истакнем готово вишевековну сарадњу са овом земљом и да похвалим интензивну сарадњу коју данас остварујемо са Аустријом. То да је Беч трећи град у свету по броју Срба само потврђује значај наше међудржавне сарадње и значај положаја који Срби у Аустрији заузимају. 

Реафирмација пријатељства са несврстанима, и тиме завршавам, нећу нажалост моћи да говорим, али рећи ћу једну реченицу, када је у питању споразум са Египтом. Треба истаћи континуитет вишедеценијске сарадње са овом земљом, са којом пријатељство потиче још од оснивања Покрета несврстаних, у чему су лидери обе наше земље имали готово пресудну улогу.

Реафирмација пријатељства са несврстанима је велика заслуга и садашњег председника Народне скупштине Републике Србије, Ивице Дачића, који је као министар спољних послова управо са овим земљама започео процес, веома важан национални и државни пројекат у координацији са председником Републике, а то је процес повлачења признања самопроглашеног Косова.