Најновије

Држава континуирано ради на мерама које имају за циљ развој и одржавање макроекономске стабилности Посланичка група

Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије о ребалансу буџета за 2021. годину

Поштовани министре, поштовани представниче министарства, даме и господо народни посланици, пред нама је измена Закона о буџету за 2021. годину и на самом почетку морам да се сложим са професором Мијатовићем – један континуитет економске стабилности, јер Србија је и 2021. годину ушла јака и економски стабилна са потпуним уверењем да ћемо реализовати пројектовану стопу БДП од 6%, а долазимо до пројектоване стопе БДП од 7%. Ми смо убеђени и преко 7%.

Када је реч о изменама и допунама Закона о буџету за 2021. годину, шта рећи, позитиван, развојни, али морам посебно нагласити и, пре свега, социјално одговоран. Социјално одговоран је поред развојне политике кроз инфраструктурне пројекте, капиталне инвестиције. Дакле, држава наставља да води једну економско-социјалну, одговорну политику у чијем седишту је обичан човек, грађанин Србије и животни стандард грађана Србије.

Држава у овом тренутку, као што је министар рекао на Одбору за финансије има више од 300 милијарди динара и наставља са политиком подизања животног стандарда и улагања у инфраструктуру. 

Остварили смо резултат. Ми данас не разговарамо о ребалансу буџета зато што имамо расход, већ зато што смо остварили добар резултат. Остварили смо резултат бољи него што смо очекивали за 183 милијарде динара. Дакле, ми вршимо промену Закона о буџету, јер смо постигли резултате који су бољи од оних које смо планирали. У односу на априлски ребаланс фискални дефицит је смањен на 304,5 милијарди динара, а у највећој мери због значајно боље реализације прихода. Самим тим, предложеним ребалансом предвиђен је и дефицит републичког буџета и, уместо 6,9% БДП, сада износи 4,9% БДП, што је веома значајан резултат. 

Са овако планираним дефицитом јавни дуг ће на крају 2021. године, као што сте рекли, износити 58,2% БДП, што је мање од нивоа Мастрихта од 60%, а да не објашњавам поново шта је Мастрихт и од које године је уведен Мастрихт и из којих разлога. 

Пандемија изазвана корона вирусом јесте утицала на економску политику земље, али захваљујући, пре свега, мерама Владе Републике Србије на умањењу негативних последица пандемије на економски систем, држава је спасила привреду, одржала је на стабилним ногама, сачували смо производне капацитете, сачували смо радна места, обезбеђена је ликвидност и одржан животни стандард грађана, што је суштински најважније. Дакле, држава је реаговала правовремено и на време спровела први и други пакет економске помоћи грађанима и привреди, а тренутно се спроводи и трећи пакет. 

Дакле, држава је, подсетићу, издвојила 961,1 милијарду динара за помоћ грађанима и привреди од почетка пандемије корона вируса до данас. То је отприлике, исправите ме ако грешим, негде око 17,2% БДП. Поставља се питање да ли је једна држава у свету, да ли је једна држава у Европи прихватила оволики терет кризе на себе. Дакле, Влада Републике Србије, председник Србије показали су једном одговорном и озбиљном економском политиком, опрезном економском политиком, мада нам ови, како да кажем, представници независних регулаторних тела врло често говоре да смо неопрезни, али једном опрезном политиком успела да покаже да систем функционише онда када је најтеже и не само да систем функционише, већ да остварује добре економске показатеље. 

У 2020. години, осим 100 евра помоћи свим пунолетним грађанима Србије, пензионери су, подсетићу, у неколико наврата добили додатни новац од државе, најпре 4.000 динара, потом 5.000 динара. Ове године ће сви пунолетни грађани наше земље добити по 60 евра, односно два пута по 30 евра, а уз то у децембру биће исплаћено додатних 20 евра помоћи. Пензионери су и ове године добили додатних 50 евра помоћи, а незапослени 60 евра, а сви вакцинисани по 3.000 динара. Помоћ од 100 евра, оно што посебно треба нагласити, добили су и Срби са простора Косова и Метохије, укључујући и децу, док су незапослени добили додатних 100 евра. 

Поменућу само неке од мера Владе за ублажавање последица корона вируса, а то је исплата три минималне зараде за више од милион запослених, одлагање пореза и доприноса на зараде за три месеца, повољнији кредити преко гарантне шеме са комерцијалним банкама и преко Фонда за развој, стављен је и мораторијум над отплатом кредита, најпре за три месеца, а затим за још два, што је искористило чак 90% задужених грађана. 

Одговорно вођење економске политике и добро стање у буџету омогућило је да се данас кроз ребаланс обезбеде средства за додатно финансирање, пре свега инфраструктурних и капиталних пројеката. Свако улагање у инфраструктуру подстиче, наравно, раст економије, запошљава привреду, отвара и одржава нова радна места. Нема економског без инфраструктурног развоја. Изградња инфраструктуре је предуслов за долазак инвеститора. 

Србија је прошле године привукла стране инвестиције у износу од три милијарде евра, а у периоду од јануара до јула месеца, чини ми се, негде око 1,902 милијарде евра.

Србија је у врху европских земаља по страним инвестицијама, а управо од страних директних инвестиција зависи напредак земље, финансијски раст али и исплата плата и пензија.

Ребалансом буџета за 2021. годину за капиталне инвестиције издвојено је чак 3.088,094 милијарде динара. Подсетићу јавност пре свега, не говорим ово због вас господине министре и због колега, али претходним ребалансом издвојили смо 330, заправо буџетом смо издвојили 333 милијарде динара, што је било 5,5% БДП а потом још 88 милијарди динара.

Највећи део средстава опредељен је за повећање државних улагања у инфраструктуру и здравство. Када је, конкретно, реч о саобраћајној инфраструктури, ви сте о томе говорили, новац је издвојен за изградњу пута Е 761 деоница Појате-Прељина, аутопут Е 763 деоница Нови Београд – Сурчин, затим за изградњу брзе саобраћајнице петља Пожаревац – Голубац, као и за београдски метро.

Чујем од неких назовите опозиционих политичких странака, данас у дневној штампи конкретно, пишу да је београдски метро предизборно обећање. Па, како може бити нешто предизборно обећање ако овим ребалансом уместо три милијарде издвајамо пет милијарди и 10 милиона динара. Уосталом, резултати ће на крају показати овакав начин опхођења и колико су у праву са оваквим констатацијама.

Србија се инфраструктурно развија. Градимо аутопутеве више него икада. Урађено је 350км аутопутева, гради се 370км аутопутева и још 300км је у припреми. Важно је да инфраструктурно повезујемо земљу.

Ребаланс предвиђа, наравно, и наставак великих улагања у здравство. Значајније повећање средстава планирано је за реализацију изградње фабрике вакцина, потом за изградњу и опремање Ковид болнице у Новом Саду, ту је и реконструкција КЦ Србије, као и КЦ Београд.

Улагање у изградњу саобраћајне инфраструктуре, као и улагање у изградњу и опремање нових болница и фабрика вакцина вишеструко је корисно. Тиме се развија и унапређује сама инфраструктура, унапређује се квалитет јавних услуга, па самим тим и квалитет живота грађана. Ребалансом је издвојен новац за изградњу гасног интерконектора Србија-Бугарска, изградњу Дата центра у Крагујевцу, као и за исплату додатних 20 евра помоћи грађанима у децембру. 

Успех економских пакета помоћи грађанима и привреди потврђени су пре свега кретањима на тржишту рада. Не само да сачувана радна места, већ смо упркос пандемији, упркос огромним проблемима у економији повећали минималну цену рада и повећали плате и пензије. Минимална цена рада прошле године повећана је за 6,6%. Подсетићу да је Министарство финансија, Влада Републике Србије и ове године донела одлуку о повећању минималне цене рада и то за чак 9,4%. Плате су повећане за око 5%, док је повећање пензија сходно швајцарском моделу износило 5,9%. 

У оквиру Програма „Србија 2025“ циљ државе је просечна плата у Србији до 2025. године 900 евра, а просечна пензија 470 евра. Мислим да оваквим ребалансом и оваквом економском политиком се трасира пут који води ка реализацији овог циља.

Србија је прошле године имала један од најмањих падова БДП у Европи и сигуран сам да ће на крају ове године реализовати пројектовану стопу БДП од 7%. Ми би желели да то буде и преко 7%, али сасвим је довољно и 7% с обзиром да смо кренули од 2021. године, понављам, са потпуним поверењем да ћемо реализовати пројектовану стопу БДП од 6%. Потврдили смо нашу доминантну позицију у региону, када је привреда и економија у питању. Наша економија се брже опоравља. Показали смо да смо отпорнији на кризу и да је држава на прави начин реаговала са сва три пакета помоћи.

Држава континуирано ради на мерама које имају за циљ даље убрзавање привредне активности, очување радних места, али и као што сте рекли у уводном излагању одржавање укупно макроекономске стабилност. 

Међутим, да би омогућили наставак позитивних кретања на тржишту неопходна је имунизација становништва. Потребно је што пре да дођемо до колективног имунитета како би се економија отворила у потпуности. 

Подсетићу вас да смо буџетом за 2021. годину дефинисали три стуба развоја да би дошли до оног коначног циља. Први стуб јесте свакако борба против ковида, други стуб јесте животни стандард грађана и трећи стуб јесте издвајање за капиталне инвестиције.

Када је реч о борби против корона вируса ми смо једна од ретких држава која располаже са свим вакцинама. Држава је издвојила огроман новац на здравство, на изградњу и опремање ковид болница, на фабрику вакцина, као што сам рекао, и ако је држава показала овако одговоран приступ на грађанима је сада да покажу минимум степена личне одговорности. Да би коначно изашли из ове ситуације потребно је да се сви вакцинишу. На тај начин заштитићемо себе, заштитићемо своје најближе, заштитићемо оне са којима се свакодневно суочавамо, са којима радимо и чијем се окружењу налазимо. Радује ме што је Европска комисија, заправо Посланику групу СПС радује то што је Европска комисија у свом извештају о напретку Србије је констатовала да је Србија успела да очува привреду упркос тешким околностима које изазива пандемија вируса корона.

Посебно је истакнуто да смо захваљујући изузетно расту у периоду пре избијања саме кризе успели да знатно ублажимо последице пандемије. Европска унија је препознала напредак који је направила Србија и актуелна Влада на челу са председником Републике захваљујући реформском курсу Владе Републике Србије чији су темељи постављени 2014. године, а то су раст, реформе, развој, напредак и просперитет. Показало се да систем функционише, као што сам рекао, и онда када је најтеже.

Наравно да ће Посланичка група СПС у дану за гласање подржати измене и допуне Закона о буџету за 2021. годину и потпуно смо сигурни да ће Србија у 2022. годину ући јака, економски стабилна са привредом која је наравно као и у 2021. години била на стабилним ногама.

Још неколико речи на самом крају обзиром да смо недавно имали прилике да разговарамо са представницима независних регулаторних тела кроз разматрање извештаја о раду независних регулаторних тела, а и да су представници независних регулаторних тела присуствовали седници Одбора за финансије, немамо ми апсолутно никакву намеру да вршимо притисак на рад независних регулаторних тела. Наша је обавеза да ојачамо рад независних регулаторних тела, али и да пратимо да ли независна регулаторна тела раде сходно закону.

Имао сам прилике да погледам извештај Фискалног савета када је конкретно реч о изменама и допунама Закона буџета за 2021. годину и моје прво питање, да су присутни, било би да ли су уопште одржали седницу на којој су сачинили овај извештај? Јер, знате, тешко је у овим условима пандемије окупити три члана и одржати седницу и направити једну анализу када је реч о Изменама и допунама Закона о буџету за 2021. годину. Ја разумем те тешкоће, али не разумем одређене сугестије и предлоге које су дали, а конкретно се тичу нетранспарентности. Посланичка група СПС сматра да ако је икада било транспарентно, данас је, и од периода пандемије па до данас је најтранспарентније.

Друга сугестија, 20 евра који се деле свима, као и 3.000 динара за вакцинисане. Дакле, ово је слична сугестија и критика коју смо имали и приликом поделе свим пунолетним лицима од по 100 евра. Најбољи одговор на ту критику је да је 6,2 милиона грађана прихватило помоћ од 100 евра и да заправо та помоћ покушава да смањи најпре сиромаштво у Србији, а са друге стране да на један психолошки начин утиче на грађане Србије у овом тешком времену, али и да повећа потрошњу. 

Лично сам питао професора којег веома уважавам – како су се осећали његови запослени у Фискалном савету када су примили тих 100 евра, односно када су прихватили и узели ту подршку од 100 евра, а они су ти који су сачинили извештај који наводно критикује ову меру? Није ово мера коју је измислила Србија, ово је мера коју су користиле велике светске економије, попут Јапана и САД. Али, добро, на независним регулаторним телима је да раде свој посао.

Оно што је за нас важно је само да разграничимо ниво одговорности. Наша одговорност је велика, као и Владе Републике Србије, као и председника Републике Србије, а то је одговорност према грађанима. Одговорност оних који представљају независна регулаторна тела јесте само то да поднесу извештај Народној скупштини Републике Србије о изменама и допунама Закона о буџету или о буџету, да дају одређене сугестије и предлоге, да се сложе или не сложе и ту се завршавају њихова овлашћења. Али, кажем, надам се бар да је одржана та седница Фискалног савета, иако разумем тешку ситуацију пандемије, да је заиста тешко окупити три члана и организовати максималне мере предострожности, као што ми то чинимо овде у Народној скупштини Републике Србије. 

Захваљујем, уважени министре, и још једном понављам – посланичка група СПС у дану за гласање свакако ће подржати овај предлог.

Категорије: Посланичка група