Најновије

Процес протеривања, покрштавања, асимилације и убијања Срба је дуг и вешто политички  планиран процес Посланичка група

Председник посланичке групе СПС Ђорђе Милићевић је на данашњој седници Скупштине Србије упитао шта ће Влада Србије и Министарство спољних послова урадити поводом протеста испред нашег конзулата у Нјујорку најављеног за 28. октобар и какве ће дипломатске мере предузети да се спречи његово одржавање.

Милићевић је истакао да не смемо остати неми на ове наводе, који су неутемељени јер подаци показују да је Срба сада мање и на Косову и Метохији и у Хрватској, не само у односу на нека ранија времена него и у односу на 90-те године прошлог века. Данас бих  најпре искористио прилику да Скупштини Републике Српске честитам 30 година од конституисања, а тим поводом је и председник нашег парламента  Ивица Дачић  јуче боравио у Бања Луци. Ова посета је доказ јачања парламентарне сарадње између Србије и Српске и добро је што ће један од исхода бити и одржавање заједничке седнице  наших парламената. Председник Дачић је јуче у име свих нас поновио  наш државни став да ће Србија гарантовати све што произилази из Дејтонског споразума и Споразума о специјалним везама између Бањалуке и Београда. Јасно је да морамо чувати једни друге, јер је напад на Србију и Србе, где год да живе, све бруталнији.

Најновији напад стиже од стране Албанске заједнице из Америке која је заједно са бошњачком и хрватском заједницом у Америци дала срамно и увредљиво саопштење у којем оптужује нашу земљу за наводне злочине, етничко чишћење. 

Тим поводом ове организације позивају своје истомишљенике да 28. октобра дођу испред конзулата Републике Србије у Њујорку на протест који организују под називом „подизање гласа против Србије, која је починила злочине на Балкану, кроз етничко чишћење, убиства и силовања, покушавајући да изгради дугогодишњи хегемонистички сан о Великој Србији“. Тако  они кажу и наводе да траже светску правду  за проливену крв, за невине жртве злочина фашистичке Србије. 

На ове монструозне наводе не смемо никако остати неми, јер чињенице говоре сасвим супротно. 

У вези са најавом овог скупа који жели да нас Србе осуди, по нашем мишљењу да би прикрили сопствене злочине и непочинства. Чињенице су супротне. Да кренемо од становништва. 

Према подацима  Аустријског картографа Хајнриха Бенхауза по попису из 1846. године на територији тадашње Хрватске која је припадала Аустроугарском Царству живело је 2.643.000 Срба а Хрвата три пута мање, свега 836.000. А према подацима истог картографа на територији  тадашње Србије, БиХ и Црне Горе које су биле под Османским царством живело је 99% Срба. 

Ово нису наши подаци, већ подаци аустроугарског  картографа. Питање је шта се у наредних  150 година десило са Србима. Јасно је да је извршена асимилација и етничко чишћење над Србима. 

У двадесетом веку  то је био  геноцид у Јасеновцу и другим логорима смрти,  то је био распад Југославије, то је била НАТО агресија.  Подаци су јасни  и потпуно демантују  морбидне наводе да је Србија та која је вршила етничко чишћење.

Питамо се, где је нестало преко 250.000 Срба из Хрватске после Бљеска и Олује, где  је исто толико Срба са Косова и Метохије. И како Албанци, Хрвати и Бошњаци могу да говоре да смо ми вршили етничко чошћење када је њих више а Срба мање у тим крајевима. 

Да подсетимо и на  ове податке: тако је у Хрватској  1991. године живело 580.762 Срба, односно 12,2%, а 2001. свега 201.631 Срба, што је 4,54% . 

На КИМ је ситуација још гора, наравно по Србе. Према  попису из 1981. године у Приштини је живело 50.290 Срба, а 2011. године свега 430 Срба, у Урошевцу је 1981. године живело 18.285 Срба, а данас свега 32. У Гњилану је 1981. године живело 19.212 Срба, а 2011. свега 322. У Подујеву је 1981. године живело 2.242, а 2011. свега 12 – оро. У Ђаковици  је 1981. године живело 1898 Срба, а 2011. свега 17. У Пећи  1981. живело  је 3.837, а тренутно живи свега 9 Срба. 

И да не набрајамо  даље, јер је у свакој средини на КиМ, осим на северу слика иста. 

И онда се ми питамо ко је овде вршио етничко чишћење. Да не помињемо Жуту кућу, измишљени Рачак, или да се вратимо на случај Ђорђа Мартиновића из 1986. године. 

Данас се све више у међународној јавности која је била деценијама дезинформисана, говори отворено о страдању Срба на територији своје државе или држава чији је Србија била чланица. Тај процес протеривања, покрштавања, асимилације и убијања Срба је дуг и вешто политички  планиран процес. Упркос томе Србија и даље настоји да буде фактор стабилности у региону и да повезује све народе, па и оне који нам кроз историју нису били наклоњени.

Питање за министра Селаковића би било: 

„Држава  Србија  на овај срамни протест који прекосутра Албанци, Хрвати и Бошњаци организују испред конзулата Србије у Њујорку, не сме да оћути. Мудра спољна  политика Владе Србије јесте наш темељ, али исто тако сматрамо да на тешке увреде изречене на рачун српског народа и Србије у најави наведеног скупа, не смемо остати неми. Моје питање је да ли ће МСП преузети потребне превентивне дипломатске мере како би се спречили овакви политички притисци на наш народ и државу.“ 

Категорије: Посланичка група