Шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић питао је данас Владу Србије да ли се планирају дипломатске или друге активности како би се реафирмисало поштовање међународних докумената, пре свега резолуције 1244 СБ УН и Бриселског споразума.

Пре него што поставим питање желео бих да честитам  годину дана рада Владе Републике Србије коју је парламент изабрао 28. октобра 2020. године а која је Влада континуитета, која је наставила привредне и друштвене реформе које Србију треба да доведу у свет развијенијих земаља. Свакако је данас приоритетни циљ и руководства Србије и Владе да се одбранимо од непрекидних и све бруталнијих напада на наш државни интегритет и суверенитет. 

Ових дана од стране Приштине, али и из других делова региона оркестрирано се врши притисак на Србију како би се одрекла дела своје територије и допустила албанским сепаратистима које води једино неописива мржња према свему што је Србија данас, што је била и што ће бити.

По ко зна који пут оглашава се Вљоса Османи, која више ни у једној изјави не може да сакрије  своју мржњу. Она је јуче изјавила да је Србија „канцер Европе“ и да њиховој „импровизованој“ држави Косово не пада  на памет да мења свој Устав како би се основала Заједница српских општина, и да Заједница српских општина може евентуално да буде невладина организација.

Османијева у свом бруталном вербалном походу на све што је српско иде и даље, она ратнохушкачком реториком јавно позива НАТО пакт и друге европске савезнике да косметске Албанце одбране од Срба и Руса говорећи како регион треба одбранити од утицаја Руске Федерације. Јасно је да Османијева оваквим представама жели да се представи као најважнији брањеник интереса запада на овом простору. Ваљда мисли да  је било каква одлука о Србији може да се доноси без Србије која као суверена држава има своје интересе.

Колико год да је све ово што Приштина ради само скретање пажње са свих злочина који су према Србима чињени у целом региону, ово је недопустиво и не може се допустити нити прећутати овакво свакодневно атаковање на Србију и српски народ .

Албански медији такође оркестрирано преко медија нападају Србију, најсвежији пример за то је догађај везан за избор за мис света. Када су представнице Албаније, Србије и лажне државе Косово показале знак албанског двоглавог орла, албанска штампа није реаговала, али када су показале три прста, као српски симбол, тамошњи медији су их осудили рекавши да су три прста симбол мржње према Хрватима, Албанцима и Бошњацима. Тако нешто могу да смисле само болесни умови. Зато ми морамо да у сваком моменту покажемо сложност и да тамо где представљамо Србију то буде достојанствено и патриотски.

Пре два дана сам говорио и о данашњем скупу Албанаца, Хрвата и Бошњака испред конзулата Републике Србије  у Њујорку, који је својеврстан дипломатски скандал. 

Ни о овом скупу, нити о ратнохушкачким изјавама Османијеве нико се нажалост из међунаропдне заједнице није  до данас огласио.

Недопустиво је да прећутимо и нову јучерашњу провокацију Хрватске, односно власти у Вуковару, које јуче поново нису  српској мањинио дозволиле употребу ћирилице.  Истовремено се од стране навијача ФК Динамо из Загреба  чује песма “О Хрватска мати, Србе ћемо клати“. Нажалост ни  Хрватска  се није огласила поводом данашњег протеста у Њујорку, чији ћемо исход видети у току дана.

Све ово је  недопустиво. Посебно што се ни на један од ових повода не оглашава ни међународна заједница и на тај начин спречи оваква дивљања која само враћају назад све наше покушаје да водимо мирољубиву политику у региону. А често смо ради мира и стабилности у региону правили комромисе које други народи не би правили.

С друге стране од Србије се отворено и  без скривања тражи да одустане од својих националних интереса, да дозволе рушење сопственог државног интегритета и суверенитета, што Србија никада као уцену неће прихватити. Ми јесмо за дијалог, други нису.

Оно што је видљиво је да што је Србија јача, то су и напади на Србију бруталнији. А коме то смета држава која упркос свим ударима са свих страна у региону још увек пружа руку помирења и отворено јача регионалну сарадњу у свим сегментима друштва, што се потврђује и у законодавној активности нашег парламента.

У вези с а свим овим оркестрираним нападима на Србију, поставио бих питање Влади:

„Да ли се планирају дипломатске и друге активности Владе како би се реафирмисало поштовање међународних докумената, пре свега Резолуција 1244, коју би многи да забораве, али и Бриселски  споразум који једино Србија за сада  испуњава. Који би то били политички кораци и да ли се може још енергичније тражити од међународне заједнице и УН и Европске уније, односно Брисела да стане на страну међународног права и покаже снагу и могућности да  приволи другу страну, односно Приштину да престане са ратнохушкачком политиком, са отвореним нападима на Србе и уценама. Ово питам и у контексту најава Приштине да ће 6. новембра преузети трафо станицу Валач, што би била црвена линија за Србе, после терористичког упада на Север Космета пре десетак дана“.