ДУЊА СИМОНОВИЋ БРАТИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о Предлогу закона о Заштитнику грађана

Заштитник грађана је врло важан ПР за нашу земљу. Поред тога што сматрам да је неопходно да буде правник, могли би да достигнемо и виши ниво, да има положен правосудни испит.

Уважена министарка са сарадницима, уважене колеге посланици и посланице, уважени грађани, данас су на дневном реду заиста два битна закона. Ја ћу се фокусирати на Закон о Заштитнику грађана, а моја уважена колегиница, после мене, Дубравка Краљ ће говорити о Поверенику.

                До сада смо чули шта је све овде ново и напредно у овом закону и апсолутно се слажем са тим и мислим да би закон био чиста десетка, али ме мучи овај члан 7, а тај члан 7. ако постоји, онда нам је члан 1. врло упитан.

                Шта је у ствари и ко је Заштитник грађана? У члану 1: „Овим законом уређују се положај, надлежност и поступак пред Заштитником грађана, као независним државним органом, који, под један, штити права грађана, под два, контролише рад органа државне управе и органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије“.

                Сада ћу се фокусирати на ова прва три. Значи, штити права грађана. Ако штити права грађана, ту смо на терену права, али није довољно да буде само правник, већ и оспособљен за тумачење и примену права, а то је већ положени правосудни испит. Правосудни испит није само везан за судије, тужиоце, адвокате, јавне бележнике и јавне извршитеље, већ и за обављање старешинских дужности у органима управе. На пример, начелник управе за управне послове у МУП-у, а под том управом је издавање пасоша, личних карти, дозвола за оружје, пријем у држављанство за целу Републику Србију.

                Под два, контрола рада органа државне управе. Шта су тј. ко су ти органи државне управе? То су сва министарства, све посебне организације. То значи крвоток Владе Републике Србије. Рад органа државне управе је уређен Уставом, Законом о Влади, Законом о државној управи, Законом о министарствима. Рад свих тих органа је уређен Законом о општем управном поступку, значи системском закону. Значи, опет смо на правном терену.

                Како се контролише рад органа државне управе? Контролише се по два аспекта – да ли орган државе управе на захтев грађана предузима рад и доноси одлуке из своје надлежности благовремено, у прописним роковима, и да ли уопште предузима радње и доноси одлуке или ћути, такозвано ћутање управе.

                Под два, да ли су те радње или одлуке правилне, да ли су радње и одлуке правилне одлучује и не може да се меша Заштитник грађана, о томе одлучују другостепени органи, али да ли предузима радње и доноси одлуке у законом прописаним роковима, по притужбама грађана, заштитник грађана одлучује.

                Под три, контролише органе надлежне за правну заштиту имовинских права државе Србије. То је државно правобранилаштво. Ко ради у државном правобранилаштву? Правник са положеним правосудним испитом. Значи, контролу тих органа не може да врши неко ко најмање није правник. До сада, у овом постојећем закону, имамо правника са десет година искуства и идеја би била да ако направимо да то буде правник са дефинисано положеним правосудним испитом. Добро, да кажемо да је то вишак, значи, идеја.

                Као и у обичном животу, не може да вас контролише неко ко зна мање од вас. Шта бисмо сада ту могли да смислимо? Не само да треба и нужно да је Омбудсман правник, већ треба да достигнемо и тај ниво да има положен правосудни испит, јер ако то није, неће моћи да спроводи одредбе члана 1. Што правници воле да кажу, то је регрес, ништавност оног члана 1, ако се фокусирамо на тај члан 7, који ви желите да донесемо, или контрадикција инјерто, што кажу филозофи, или нетачан правни силогизам, свеједно, а онда у члану 1. долазимо до става да Заштитник грађана се стара о заштити и унапређењу људских и мањинских права и слобода.

                Ви сте у свом обраћању и представљању овог закона се позвали на Венецијанске принципе и овде сте их у неким деловима и уврстили, с тим што сам се ја врло фокусирала на тражење образложења у ових 100 страница овог закона и образложења истог. Морам да вам кажем да сам била зачуђена да оволико текста, а да за тај члан 7. имамо само образложење из тачке 8. Венецијанских принципа.

                Ја сад цитирам ово што сте ви написали у образложењу: „Критеријуми за именовање Омбудсмана су довољно широки да подстакну укључивање већег броја одговарајућих кандидата. Основни критеријуми су високи морални карактер, интегритет и одговарајућа професионална стручност и искуство, укључујући и стручност и искуство у области људских права“.

                Ја овде испред себе имам Венецијанске принципе и у тој тачки осам, што сте навели, је све у реду, али сте заборавили један део реченице. Значи, нисте цитирали како треба зато што овде на крају каже „including in the field of human rights and fundamental freedoms“. Значи, овде нисте написали да се ово односи на основне слободе, такође.

                Зашто је то важно? То је важно зато што ЕУ иначе има прописане четири основне слободе, тако их називају. Значи, „freedom of speech, worship, from want, from fear“. Значи, слобода говора, слобода вероисповести, слобода од сиромаштва, слобода од страха.

                Када говоримо о тим слободама? Где смо опет? Опет смо на терену права. Значи, ако нема права да заштити те слободе, о чему ми причамо?

                Према томе, овде можемо да закључимо да пошто није дефинисано да буде правник, може да буде и пејзажни архитекта, ако је емпатичан и ако је у пракси показао да поштује људска права.

                Такође, морам да се позовем и на лични пример. Пре него што сам постала посланик и добила ову велику част, радила сам у Министарству спољних послова у Сектору за мултилатералу, а у Одсеку за људска права и хуманитарна питања. Тамо раде правници превасходно, затим људи са Факултета политичких наука и ми филозофи. Ми филозофи и Факултет политичких наука можемо да дебатујемо, али кључну реч о свему томе доноси правник.

                 С обзиром да знате какве међународне активности ми имамо и колико је важан овај сегмент у смислу међународног представљања наше земље. Заиста апелујем и треба заиста сви заједно да размислимо, поготово ако погледамо на неки начин и упоредно право у смислу шта раде наши суседи, пошто волимо да гледамо шта они раде, као што они воле да гледају шта ми радимо. Зашто не бисмо сада ту дали себи за право, будући да се позивамо у образложењу само на Венецијанске принципе?  

                Такође сте се у свом излагању позвали на Венецијанске принципе у смислу дужине мандата. Тамо пише у тачки 10, овде сте погрешили, па сте у излагању то исправили, да не буде испод седам година, а овде смо одредили сад осам, и то може да буде у смислу независности аутономности, да нема утицаја других органа, као и однос према заменицима.

                Зашто? Ако ми више не бирамо у Скупштини заменике Омбудсмана, а доведемо Омбудсмана који није правник, нема положен правосудни испит, није никакав професор права, него је из неке друге струке, какви ће му онда бити заменици? Значи, то је стварно једно озбиљно питање, будући да се та аутономност и независност која се овде помиње и у принципима, у тачки 22, у 11. и 10, где се говори о независности и, наравно, утицаја на буџет, што сте ви апсолутно испоштовали, што се тиче независности Омбудсмана у том материјалном контексту.  

                Зато је врло важно, рецимо, у Хрватској, не што је то госпођица правница, та  пучка правобранитељица, и положен правосудни. Она је завршила упоредно право и на Оксфорду. У Стразбуру, такође. У Босни и Херцеговини три омбудсмана имамо који су сви професори права са положеним правосудним испитом. Значи, у Албанији имамо професору уставног права. У Румунији имамо адвокатицу која је такође и професорка, а била је и судија и чланица свих тих комитета о којима причамо.          Значи, апел одавде, ми смо поднели те амандмане, али да се заиста размисли о свему томе.  

                Такође, ви сте користили у образложењима, позивали сте се извесну професорку, ја сам узела тај приручник, извештај, шта год да је. Издавач је „Јуком“, а за издавача Катарина Голубовић. Њу често овде цитирате. Ово је иначе пет година анализе рада Заштитника грађана Републике Србије у периоду од 2015. до 2019. године. У њеном тиму су проф. др Весна Петровић, др Катарина Голубовић, значи та госпођа, Милан Филиповић, Владица Илић, Теодора Томић, Тара Петровић, уз подршку тима УН за људска права у Србији, с тим што је овде напоменуто – мишљење и ставови изнети у овом документу представљају ставове аутора и не одражавају нужно ставове и политику тима УН за људска права у Србији.

                Зашто сам ово прочитала? Ко прочита 140 страна овог извештаја видеће да се ту и те како политички третира ова институција, где се о садашњем Омбудсману говори да је неквалификован и да је 10 година студирао, где се помињу политичке афере, а не случајеви који су могли да буду процедурални, где се помињу и неки дипломатски делови који уопште нису за јавност везано за Џевдета Ајаза и његово изручење, будући да знам цео случај зато то и говорим, и то су ствари које нису за јавност.

                То све постоји у овде у овом извештају. Постоји о Сава Мали, помиње се наравно омиљени судија Мајић, он се цитира, као и цела екипа, значи, да кажемо, професора друге Србије.

                Мене само занима зашто смо користили тај извештај или ако је коришћен и он зашто нисмо користили и наше професоре упоредног права или професоре са Факултета политичких наука који се тиме баве и мислим да смо овде направили једно уско грло и рекламу за њих без преке потребе?

                Оно што заиста сматрам да поред председника наше државе, који сјајно обавља своју међународну сарадњу и има феноменалне успехе, то не може нико да му оспори, Заштитник грађана, који постоји иначе у 140 земаља, је врло важан ПР за нашу земљу, с обзиром да идемо ка Европској унији, да су тамо врло важна људска права и однос према истима, морамо дати једног од најбољих правника на такву функцију, с обзиром да ћемо по инструкцијама венецијанских принципа највероватније усвојити и то да мандат траје или јој траје осам година. Зато је врло важно да се вратимо на тај почетак, значи члан 7. да се у ту уврсти обавезно да мора да буде правник. Ја бих највише волела, знам да је то превише, и да има положен правосудни испит, најмање, да не кажем да је неки чувени професор упоредног права који би нас представљао у иностранству, будући да они имају јако развијену међународну сарадњу. Захваљујем.