Главни стратешки спољнополитички циљ Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Влада Републике Србије показује потпуну одлучност и опредељеност када је реч о европском путу Србије. Отворили смо многа поглавља, усклађујемо наше законодавство са правом ЕУ.

Србије је у потпуности посвећена реформском процесу, од дана конституисања Владе РС остварени су значајни помаци у области владавине права, отворен је дијалог у вези са уставним променама, као и за доношење новог закона о референдуму и народној иницијативи, усвојили смо Кодекс понашања народних посланика, Измене Закона о спречавању корупције, формирана је и Радна група за измену изборних услова и др…

Кроз реформу покушавамо да имплементирамо европске стандарде у све сфере нашег живота у Србији. Резултати реформи треба да допринесу да Србија буде модерна и уређена држава, али треба да допринесу и бољитку живота грађана Србије.

Европска унија је најважнији трговински и инвестициони партнер Србије и тиме један од најзначајнијих фактора економске стабилности земље. Извоз у ЕУ у 2020. години је износио преко 11 милијарди евра, док је увоз из ЕУ достигао вредност од скоро 13,5 милијарди евра.

Када је реч о инвестиција, СДИ које долазе из ЕУ чиниле су скоро 68% укупних СДИ које су долазиле у Србију током једанаест година, од 2010. до 2020.г. (вредност инвестиција око17,5 милијарди ЕУР) Дакле, компаније из ЕУ су водец́и инвеститори у Србији.

Реформски курс Владе РС чији су темељи постављени још 2014. године допринели су да Србија 2019. годину заврши са рекордним растом привредне активности од 4,2%, забележена је и рекордно ниска стопа незапослености од 10,4%, остварен је раст и плата и пензија, а СДИ су износиле 3,6 милијарди евра.

Захваљујући стабилној фискалној позицији на крају 2019. године Србија је успела да у 2020. години, у години глобалне кризе која је погодила светску економију као последица пандемије корона вируса, одреагује правовремено кроз три економска пакета подршке привреди и грађанима Србије, чија укупна вредност износи 961,1 милијарду динара и тиме сачува макроекономска стабилност.

Србија је у години пуној изазова и искушења, одговорном политиком успела да оствари економску и финансијску стабилност. Статистички параметри показују да је пандемија оставила мање економске последице по Србију у односу на друге европске земље. Ми смо прошле године имала један од најмањих падова БДП-а у Европи, и потпуно смо уверени да ће Србија на крају ове године реализовати пројектовану стопу БДП од 7%.

Желим да вас информишем да смо ми ове недеље усвојили ребаланс буџета за 2021. годину и то пре свега због остварених резултата који су били бољи од планираних. Усвојеним ребалансом предвиђено је да дефицит Републике Србије уместо планираних 6,9% БДП-а износи 4,9% БДП-а. У односу на априлски ребаланс, фискални дефицит је смањен на 304,5 милијарди динара, у највећој мери због значајно боље реализације прихода. Са овако планираним дефицитом јавни дуг ће на крају 2021. износити до 58,2 одсто БДП, што је мање од нивоа Мастрихта од 60 одсто.

И Европска комисија у свом Извештају о напретку Србије констатовала је да је Србија успела да очува привреду, упркос тешким околностима проузрокованих пандемијом вируса корона. Посебно је истакнуто да смо захваљујући изузетном расту у периоду пре избијања саме кризе, успели да знатно ублажимо последице пандемије.

Драго нам је што је ЕУ препознала напредак који је направила Србија и актуелна влада на челу са председником републике.

Надам се да ћемо поново имати прилику да о овом документу говоримо и у пленуму, подсетићу да смо ми у децембру месецу прошле године на седници Народне скупштине РС расправљали о Извештају ЕК о напретку Србије ка ЕУ, то сада није била пракса, и на тај начин још једном смо потврдили нашу опредељеност и одлучност на путу европских интеграција.