Народни посланик, проф. др. Љубинко Ракоњац говорио је на  Шестој седници Народне скупштине као овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о Светском самиту о климатским променама и  предлогу закона о биоцидним производима

Можемо рећи да су климатске промене, њихово ублажавање и спречавање, прва тема данашњице и да заштити животне средине од загађивача ваздуха, воде и земљишта морамо најозбиљније приступити сви, богати и сиромашни.

Господо народни посланици и поштовани грађани Републике Србије, ја морам да кажем на почетку да ће посланичка група СПС у дану за гласање гласати за оба ова закона – Закон о биоцидним производима и закон о изменама и допунама Закона о интегралном спречавању и контроли заштите животне средине.

            Поштована министарко, ја морам да вам се обратим зато што сте ви већ шести пут овде, браните законе из области заштите животне средине и ја изражавам задовољство, као председник Одбора за заштиту животне средине, и то на неки начин показује, не на неки начин, апсолутно показује ваш велики рад и рад вашег Министарства у овом периоду од само годину дана и то је заиста за похвалу. И оно што је сваком човеку и сваком функционеру битно – најбољи одбрамбени механизам су његова дела. Мислим да ће ваша дела вас најбоље чувати у наредном периоду. Мислим да не треба истаћи да многи који нису радили доста траже да их неко штити, а најбоља заштита су њихова дела, а то сте ви радили.

            Пре преласка на ова два закона, ја не могу да пропустим прилику а да се данас пре излагања о ова два закона који су на дневном реду не осврнем најпре на најактуелнији светски догађај у области климатских промена, који се управо одржава у Глазгову, у Шкотској, који заједно са припремним састанком у Риму, који се одржао прошлог месеца, чине јединствен Самит о климатским променама. То је двонедељни Самит, односно 26. Конференција Уједињених нација о климатским променама позната као КОП 26, који ће трајати до 12. новембра.

            Учесници КОП 26 су потписници Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама, међу којима је и Србија. Србија је на овом Самиту била представљена на највишем нивоу по два основа. Председник Републике Александар Вучић је учествовао на Самиту представљајући нашу државу и наше климатске циљеве формулисане на основу Париског климатског уговора, као најзначајнијег глобалног документа о климатским променама.

            С друге стране, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић учествовао је на климатском скупу који је организовала Интерпарламентарна унија у склопу КОП 26. Овај највиши ниво учешћа потврђује стратешко опредељење Србије да активно учествује у контроли климатских промена кроз смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. Такође, за наш парламент, који је доносилац правног оквира за заштиту животне средине, борбу против климатских промена и прилагођавање тим променама, веома је важно учешће два највиша функционера у Републици Србији. То потврђује чињеница да су у парламентима неких земаља објавили постојање ванредне ситуације у погледу климатских промена, што је охрабрило владе да буду амбициозне у постављању циљева у вези са животном средином. Како су на Самиту рекли и председник Вучић и председник Дачић Република Србије учествује у свим глобалним иницијативама за смањење емисија штетних гасова са ефектом стаклене баште, а обавеза о смањењу емисије штетних гасова уграђене су у наше законе.

            Србија је иначе потписник и Кјото и Париског споразума о климатским променама и своје законодавство непрекидно прилагођава борби за смањење загађивања и редовно ажурира примену међународних стандарда.

            То је за Србију један од кључних циљева у оквиру преговарачког Поглавља 27 који се односи на заштиту животне средине. Конференција КОП 26 у Глазгову сматра се најважнијим светским догађајем о климатским променама још од Париске конференције одржане 2015. године. Главна тема је спречавање глобалног загревања планете, постављањем много амбициозних и климатских циљева како би се достигао дугорочни циљ, а то је загревање планете, да не сме бити више од 1,5 степена Целзијуса, мада по мом мишљењу и свако загревање од дела степена је велико загревање. Међутим, преко 2.500 научника је 2018. године објавило озбиљно упозорење да, као глобално друштво, нисмо на добром путу уколико се драстично не смањи емисија CO₂и осталих штетних гасова.

            Добар пут очувања планете био би промена глобалног економског модела развоја који, нажалост, овако може довести до еколошке катастрофе. Актуелни развојни модел подразумева коришћење енергије из фосилних горива, емисију штетних гасова са ефектом стаклене баште, неконтролисану експлоатацију природних ресурса и уништавање шума. Наша планета је за један степен Целзијуса топлија него крајем 19. века, што је утицало на крупне климатске промене чији смо данас сведоци.

            Све већа глобална температура за последицу има све чешће вреле топлотне таласе, јаке и дуготрајне суше, велике шумске пожаре, али и снажније олује и поплаве таласе, а због отапања ледника, подиже се и ниво мора. Ови нагли природни акциденти могу да избришу деценије друштвеног и економског напретка. Тако је овог лета на Сицилији измерена незапамћена висока температура од чак 48,8 степени. Све горе је по опстанак планета и целокупни живот на њој.

            План који је представљен у Глазгову представља ограничење даљег загревања до идеалних 1,5 степен. На другој страни имамо и црну прогнозу која упозорава да се планета може загрејати чак до 2,7 степени, што би било погубно и неповратно би уништило планету. Ако планету сматрамо једином кућом човечанства, онда морамо да укључимо глобални црвени аларм, јер наша кућа почиње да гори.

            Десетине земаља се обавезало да ће до 2050. године потпуно укинути емисију штетних гасова са ефектом стаклене баште. То треба да учине највећи загађивачи, а то значи обустава употребе угља, интензивно пошумљавање планете, чије је шуме човек десетковао. Кисеоник је једини спас за планету.

            Добро је што су на самиту председник Вучић и председник Дачић указали на бројна ограничења за постизање тог глобалног циља, нарочито за мале и недовољно развијене земље које су у суштини мали загађивачи, али трпе последице климатских промена изазване глобалним загревањем ваздуха. У том смислу, велике земље које су велики загађивачи имају обавезу да приоритетно допринесу смањењу загађивања наше планете. Овде мислим на најразвијеније земље запада које не прихватају своју историјску одговорност за климатске промене, јер та врста одговорности подразумева њихово значајније финансијско учешће у ублажавању последица климатских промена.

            Са друге стране, Србија као земља перспективне економије повећава своју привреду и на тај начин и емисију ових гасова. Код нас, као и у свету, главни загађивачи су енергетски сектор, индустрија и саобраћај. Ублажавање последица климатских промена је комплексан и веома скуп процес који захтева нове индустријске технологије и енергетску транзицију, односно прелазак са угља на чисте и обновљиве изворе енергије, али без обзира на то Србија одговорно учествује у реализацији глобалних циљева. Још 2015. године, у склопу Париског споразума, највећег светског и правно обавезујућег уговора о климатским променама, је и Србија сачинила план смањења емисија за 10%, али је спремна и на ревизију овог плана и Влада се зато опредељује за смањење емисија чак до 30%.

            Србија има обавезу да у оквиру преговарачког Поглавља 27 које се односи на заштиту животне средине своје законодавство непрекидно прилагођава борби за смањење загађивања и редовно ажурира примену међународних стандарда.

            Када сам већ споменуо Поглавље 27, морам да изразим посебно задовољство, јер је држава Србија послала преговарачку позицију Бриселу у јануару 2020. године и показала тиме да је спремна да отвори еколошке преговоре са ЕУ.

            Можемо рећи да су климатске промене, њихово ублажавање и спречавање, прва тема данашњице и да заштити животне средине од загађивача ваздуха, воде и земљишта морамо најозбиљније приступити сви, богати и сиромашни.

            И на глобалном нивоу према мишљењу стручњака позитиван тренд се може очекивати бржим преласком са угља на гас и на обновљиве изворе енергије, унапређивањем енергетске ефикасности структуралним реформама светске економије која мора прелазити на чисте технологије и бринути се о заштити животне средине и озбиљној ревитализацији девастираних подручјима.

            Могу да кажем да штете и ризици изазвани климатским променама по привредни и економски развој многих земаља, па тиме и наше земље, су очигледни. Забрињавајуће је што је ризик и претња у будућности могу да угрозе инфраструктуру, пољопривредну производњу, приступ чистој води, и што је најважније могу угрозити јавно здравље наших грађана.

            У склопу свих ових генералних начела и закључака Копа 26. које очекујемо, ми данас расправљамо о једном важном закону из области заштите животне средине, а то је Предлог закона о биоцидним производима и ја ћу нешто више рећи о њему.

            Важећи Закон о биоцидним производима донет је у мају 2009. године када је усклађен са тада важећим изворима европског законодавства. Како се од 2013. године у ЕУ примењује нови извор права, а то је Уредба ЕУ 528/212 то је и Србија у склопу приступних преговора у обавези да своје законодавство у области биоцидних производа усклади са тим новинама.

            Управо се то чини овим новим законом у свим сегментима где је то могуће. Основни циљ доношења овог закона је унапређење постојећег система стављања на тржиште и коришћење биоцидних производа и третираних производа на територији Републике Србије. Њиме се подиже ниво заштите здравља људи, здравља животиња и животне средине као и побољшају услови трговине биоцидним производима са земљама ЕУ и другим земљама осигуравајући конкурентност привреде и подстичући развој безбеднијих алтернатива.

            Да подсетимо шта су биоцидни производи, то су неки народни посланици у свом излагању раније рекли биоциди су неопходни за контролу организама који су непожељни и имају штетан ефекат на људе, њихове активности, производе које користе, али и производе на животиње или животну средину. Њихов значај свакодневно расте због њихове широке примене у свакодневном животу.

            Биоциди се користе и уосталом за дезинфекцију површина, опреме, намештаја, воде и ваздуха у домаћинствима, објектима јавног здравља и у другим јавим објектима, у индустријским објектима и у прехрамбеној индустрији на фармама.

            Затим, користи се и за одржавање личне хигијене и за дезинфекцију здраве коже људи, као и за одражавање хигијене животиња

            Такође, биоцидни производи се користе за сузбијање инсеката и глодара, за заштиту готових производа док се у оригиналној амбалажи за заштиту дрвета такође гуме, папира, текстила, за заштиту воде или других течности у расадним и процесним системима.

            С друге стране, због својих хемијских и других својстава да униште, одврате, учине безопасним, да спрече деловање или другачије контролиши штетне организме, биоцидни производи могу представљати ризик за људе, животе и животну средину.

            Као резултат тога ЕУ је успоставила строга правила и процедуре како би умањила све ризике биоцида, основно начело јесте да биоцидни производ мора бити одобрен од надлежне институције пре него што постане доступан на тржишту или почне да се користи.

            Суштински циљ новог закона који се заснива на начину предострожности јесте да стављање у промет и употреба биоцида буде строго контролисана у контексту могуће опасности по здравље људи, животиња и животне средине. Знамо да биоцидни производи, да би испунили своју мисију у себи садрже одређене активне супстанце које управо делуј на непожељне организме у производима за употребу у људском и животињском свету. Да би се избегле контраиндикације, коришћење активних супстанци у биоцидима, неопходна је ригорозна контрола њихових карактеристика.

            Такође оно што је добро прописује се законом, да активне супстанце које се на основу својих карактеристика класификују у класу опасних по здравље и функционисање ендокриног система, као и канцерогене, мутагене или токсичне по репродукцију, могу заменити другим безопасним.

            Закон у суштини повећава одговорност и транспарентност. У целини посматрано, нови Предлог закона о биоцидним производима који је пред нама представља потпуније законско решење које заслужује процес стављања у промет и коришћења биоцидних производа, њихово рекламирање и представљање, па и услова за увоз, али оно је најважније за њихово безбедно коришћење.

            Све то је у складу са европским стандардима. Предлагач закона је навео и одређене разлоге због којих одређена решења нису подлегла обавези усклађивања са међународним хуманитарни правом. Дакле, можемо рећи да овај закон представља безбедније решење по здравље наших грађана и заштиту животне средине, а њихово доношење потврђује чврсту опредељеност Србије да у сегменту заштите здравља и заштите животне средине учини значајан напредак.

            О другом предлогу закона говориће више моје колеге из посланичке групе. Ја ћу рећи да ће посланичка група СПС у дану за гласање гласати за ова два предлога закона. Хвала.