Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС о  два веома важна споразума, односно закона о потврђивању споразума. Први је Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на Западном Балкану, потписан у Скопљу, 29. јула 2021. године, као трилатерални споразум између Србије, Северне Македоније и Албаније као део регионалне иницијативе Отворени Балкан, а други је билатерални споразум између влада РС и НР Кине о узајамном признавању и замени возачких дозвола.

Оба споразума су од изузетног значаја за даље јачање регионалне, односно међународне сарадње Србије. 

Када је у питању први споразум  који су у Скопљу потписали председник  Републике Србије Александар Вучић, тадашњи председник Владе Републике Северне Македоније Зоран Заев и председник Владе Републике Албаније Еди Рама, веома је важно нагласити да ће у наредном периоду сарадња у области заштите и спречавања последица катастрофа  не само у региону, већ и на глобалном нивоу бити једна од темељних тачака међународне сарадње.  

Зашто? Зато што глобалне климатске промене, о којима је до пре три дана било речи и на светском самиту о климатским променама у Глазгову, изазивају све бруталније последице као што су поплаве, пожари, земљотреси, загађења ваздуха, воде и земљишта, што ће нужно морати да спаја све одбрамбене потенцијале не само на нивоу сваке државе понаособ, већ изискује и добро организовану регионалну сарадњу за дејства у случају оваквих ванредних ситуација.

Природно је да се суседне земље ослањају једне на друге и да обједињују ресурсе, технологије и знања како би се најефикасније одупрли последицама различитих природних, хемијских или било којих других катастрофа великих размера. 

Овај споразум посматрам као на време препознат облик регионалне сарадње од које сви могу имати користи, пре свега грађани наше три земље потписнице.  

Колико је брза и правовремена реакција на природне катастрофе драгоцена и неопходна ми у Србији смо се уверили 2014. године када је Обреновац, али и друге делове Србије задесила незапамћена поплава са људским и огромним материјалним жртвама. А такви катастрофални поплавни таласи дешавају се свуда у свету. А претходних дана озбиљне поплаве су нажалост захватле БиХ , односно Сарајево.

У контексту потписивања овог изузетно значајног споразума, подсетио бих да је  иницијатива председника Вучића и Србије за чвршће повезивање и сарадњу земаља западног Балкана, која је започета под називом МИНИ ШЕНГЕН а овог лета је преименована у иницијативу ОТВОРЕНИ БАЛКАН, изузетно значајна за сваковрсну сарадњу и јачање позиције региона на европском и светском тржишту. 

Нажалост, тада ни Црна Гора ни Федерација БиХ нису биле спремне да се укључе у ову регионалну иницијативу, а колико би то било значајно потврђује се готово у сваком дану. Ту иницијативу одбиле су и привремене институције у Приштини, којима, наравно, никад не одговара ништа што долази из Београда. 

Република Србија, која је можемо рећи лидер региона, пружа отворене руке свим државама региона да заједно унапређујемо све облике сарадње који доприносе бољем животу наших грађана, али и укупном развоју регион. На нас понекад Европа гледа као да нисмо део Европе, користећи  једино чињеницу да ни једна од наших земаља још није чланица Европске уније. Можемо да изузмемо и чињеницу да нисмо чланице ЕУ, али то не значи да заједничким привредним наступима и регионалним пројектима не можемо да оснажимо регион много брже, ефикасније, да се на нас не би више гледало као на заостали југ Европе, чији се улазак у Европску унију може условљавати различитим захтевима, који се ни пред једну другу земљу нису постављали као услов придруживања. 

Србија је економски оснажила, што потврђује стални раст нашег БДП-а и континуитет великих иностраних инвестиција. Али, Србија не жели ником да се намеће, Србија само нуди и жели сарадњу која је у интереса свих нас. Уосталом да је иницијатива Отворени Балкан прихваћена и шире говори и подршка од стране неких европских земаља, као што је Немачка, на пример.

И није ова регионална иницијатива пут за затварање западнобалканских држава, напротив, то је јединствени пут ка Европској унији. Неки сумњичави тонови управо заговарају тезу да је Отворени Балкан у ствари затворени Балкан, што није никако разумно нити прихватљиво.

Уосталом, оставимо скептике по страни, Србија не жели да се бави њима, ми смо отворени и за све друге облике регионалне сарадње, при чему поштујемо суверенитет и државни интегритет суседних земаља.

Наравно, треба нагласити да би Косово и Метохија у овој регионалној иницијативи  учествовали у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, а не као самопрокламована држава, што би приштинске привремене институције наравно желеле. Јасно је Приштини да нема правни субјективитет какав би желела тако да свој изостанак правда неоснованим нападима на иницијативе које долазе из Београда. 

Важно је рећи да Отворени Балкан захтева и већи ангажман Европске уније ради бржег прикључивања земаља нашег региона Европској унији. То је уосталом било и саопштење лидера Западног Балкана са састанка одржаног на Брду код Крања почетком октобра месеца. Тада се инсистирало да политика проширења ЕУ мора бити преточена са папира у дело, јер је јасно да би процес приступања требало да буде бржи, и да није све само до балканских земаља већ и до воље Европске уније. 

У том смислу, у смислу оснажења капацитета Западног Балкана у сектору заштите од катастрофа видим и овај споразум који Народна скупштина треба да ратификује. Јер овај трилатерални споразум се управо ослања на Механизам цивилне заштите Европске уније, дакле прати европске стандарде, али и опредељење Уједињених нација у области спречавања катастрофа и њихових последица. То потврђује опредељеност земаља потписиница да имплементирају највише стандарде заштите, али и да покажу међусобну хуманост и солидарност у свим фазама спречавања катастрофа и могућих последица у региону. Јер, ни једна земља, ма колико била развијена и моћна у случају великих природних катастрофа не може сама. Такве немиле ситуације су испити спремности, али и испити солидарности међу државама и регионима.

Добро је што овај споразум о сарадњи Западног Балкана дефинише све фазе, облике и начине остваривања сарадње. Конкретно дефинише се планирање и спровођење мера за заштиту од  поплава, земљотреса, пожара, загађења животне средине, пловидбених несрећа, радиолошких опасности, индустријских и других катастрофа као и од пандемија. А колико је ово  важно показала је сарадња и солидарност међу државама у ово време пандемије КОВИД 19, када је Србија показала разумевање и солидарност са суседним земљама и упућивала им и опрему и вакцине. 

Облици планиране сарадње потврђују  да је овај споразум  од  стратешког интереса за све земље потписнице и зато ће његову ратификацију Посланичка група СПС подржати.

Такође је данас пред нама и Предлог закона о потврђивању Споразума о узајамном признавању и замени возачких дозвола између Владе РС и Владе НР Кине, наравно да ће и овај предлог у дану за гласање имати пуну подршку Посланичког клуба СПС. 

У том контексту  желео бих нешто више да кажем о билатералним односима са НР Кином, као и о улози и значју НР Кине за нашу економију. 

Наше државе везује традиционално пријатељство, узајамно поверење и међусобна подршка по свим важним питањима,а један од најважнијих спољнополитичких приоритета Србије јесте даље продубљивање свеобухватног стратешког партнерства и сарадња на свим пољима која је интензивирана у последњих пет година са овом нама пријатељском земљом.

Раније успостављени односи стратешког партнерства између Републике Србије и НР Кине додатно су продубљени 2013. године, током Владе садашњег председника НС Ивице Дачића, а  на највиши ниво свеобухватног стратешког партнерства подигнути су јуна 2016. током Владе Александра Вучића, када је Србију посетио председник НР Кине Си Ђинпинг. Та посета је оцењена као историјска, а то је уједно била и прва посета на највишем нивоу након три деценије, чиме су односи наше две земље подигнути на ниво свеобухватног стратешког партнерства.  Кинеска страна посебно цени посету у време почетка пандемије КОВИД 19 тадашњег министра спољних послова Ивице Дачића, који је био једини страни дипломата који је усред пандемије отишао у НР Кину.

Наши односи су развијени на различитим нивоима власти, а њихово унапређење резултирало је и потписивањем Протокола о успостављању Комисије за сарадњу Народне скупштине РС и Свекинеског народног конгреса, чиме је формирано заједничко парламентарно тело у циљу новог већег степена сарадње. Парламентарна дипломатија и парламентарна сарадња наше две земље унапређена је и активостима Посланичке групе пријатељства са Кином која је међу најбројнијима.

Оно што је значајан темељ нашег узајамног поверења јесте и чврста и доследна подршка НР Кине у очувању суверенитета и територијалног интегритета наше државе и непризнавању једнострано проглашене независности КиМ. На томе смо бескрајно и безусловно захвални. Није мала ствар у светској дипломатији имати на својој страни глас Народне републике Кине

Република Србије придаје огроман значај иницијативи предсеника Си Ђипинга „Појас и пут“ као развојне стратегије НР Кине у оквиру које је предвиђена чвршћа сарадња НР Кине са Евроазијом. У том контексту Србија је показала велику заинтересованост за различите облике економске сарадње са Кином. И многи заједнички пројекти су у току. Поред заједничке изградње различитих инфраструктурних пројеката (изградња железнице и аутопутева), иницијатива „Појас и пут“ обухвата и пројекте у области енергетике, изградњу информационих и телекомуникацинох објеката, мрежу зона слободне трговине, олакшање међусобне трговине, инвестирања, финансијске сарадње, сарадње у заштити животне средине, образовања, науке, информисања, културе, здравља, туризма, размене људи и др. 

Управо трилатерални пројекат модернизације и реконструкције пруге Београд – Будимпешта jедан је од најважнијих пројеката иницијативе 17+1, јер је то први прекогранични пројекат који заједнички реализују Србија, Кина и Мађарска у оквиру сарадње Кине и земаља Централне и Источне Европе, који је од огромног значаја за Србију али и за земље читавог региона.

Поред пројекта модернизације пруге Београд – Будимпешта, остали досадашњи пројекти који су од изузетног значаја за сарадњу две дражве  и представљају успешан пример сарадње, јесу изградња моста „Михајло Пупин“, изградња деонице пута „Милош Велики“, затим, ту је и Железара Смедерево, реконструкција ТЕ „Костолац“, изградња фабрике гума у Зрењанину, као и кинеске фабрике у Крагујевцу за производњу компонентни за унутрашњост аутомобила, фабрике аутомобилских делова у Лозници, а започета  је изградња научно-технолошког парка у Борчи и много тога још. Кинеска компанија ЗИЂИН, постала је стратешки партнер РТБ БОР а пре кратког времена је отворила и нови рудник  „Чукару пеки“ код Бора.

Можемо с тога за нашу дугогодишњу сарадњу са НР Кином рећи да је просперитетна и у обостраном интересу наших народа,  и надамо се да ће као наш цењени и поуздани пословни партнер Кина и кинсеке компаније наставити са инвестицјама  у Србији. 

Да подсетимо, само у 2020. години обим робне резмене наше две земље био је импозантан и износио чак 3,2 милијарде евра. То довољно сведочи о чињеници да је у погледу економске сарадње Кина најважнији партнер Србије, пре свега у питању су инфраструктурне инвестиције. 

Али, посебно и увек треба истаћи подршку и помоћ помоћ Кине у борби протви Ковида – 19, што је по ко зна који пут потврдило  да у Кини имамо искреног пријатеља. 

Допринос Кине Републици Србији у борби протви короне је од немерљивог значаја, Кина је помогла Србији да не време добије огромну количину медицинске опреме, респираторе, кинески лекари су дошли код нас и не само то, добили смо и огроман број вакцина из Кине. 

Такође, ту је и изградња фабрике за производњу вакцина кинеске компаније Синофарм у Београду, што је од огромног значаја за здравље наших  грађана и пласман ових вакцинана трећа тржишта. 

Борба против Ковида дала је нову позитвну димензију нашим билатерланим односима. 

Односи Кине и Србије су изванредни, како каже председник Си Ђинпинг то су односи „челичног пријатељства“. Кина помаже Србију како на економском, тако и на глобалном плану. 

То пријатељство је вишедеценијско и традиционално иако су наше две земље удаљене. 

Подсетио бих овом приликом на један често заборављан детаљ нашег пријатељства а то је Валтер, наш покојни филмски великан Бата Живојиновић и његов филм „Валтер брани Сарајево“ који је најгледанији страни филм у Кини, већ деценијама. Колико ми је познато посланичка група пријатељства са Републиком Кином има и иницијативу да се у оквиру новог Кинсеког културног центра у Београду формира посебна филмска соба посвећена Бати Живојиновићу.

О традиционалном пријатељству и свестраној сарадњи са републиком Кином могло би се дуго говорити, али је важно истаћи да су сви сегменти досадашње сарадње добили и свој законски оквир, а Споразум о ком данас говоримо, а односи се на узајамно признавање и замену возачких дозвола представља само још један допринос јачању такве богате сарадње  наше две земље. 

И овим споразумом се олакшава коришћење возачких дозвола издатих у једној или другој земљи потписници, што је веома важно за грађане једне или друге стране који бораве и живе у другој земљи потписници. Данас када у Србији послује велики број кинеских компанија и на инфраструктурним објекима ради велики број кинеских радника и стручњака важно је да им се омогући несметано управљанје возилима уз коришћење возачких дозвола издатих у њиховој земљи. То исто се реципрочно односи  и на наше грађане који живе и раде у НР Кини. 

Све ово носи кључну поруку НИШТА НИЈЕ ДАЛЕКО, ПА НИ КИНА. Везује нас све јаче пријатељство, али и обострани економски интереси и просперитет наших држава и народа.